Evaluacija - one more chance

  • Začetnik teme Začetnik teme Betty
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Betty:
so....da možeš sada ponovo da počneš, Pjafčino, koji bi ti poziv odabrao? :P
Kliknite za proširenje...
LePiaf:
Previshe me stvari zanima i jako mi je teshko da se usmerim samo ka jednoj, a trebalo bi. Iako mi nije zao shto sam diplomirao tu arhitekturu, sada cheznem za slobodnijim i kreativnijim poslom... fleksibilnijim radnim vremenom... freelancing-om.

Design... web design... Prekvalifikacija je u toku...
Kliknite za proširenje...

Kao shto rekoh.
 
Betty:
Da iznova možete birati - koji faks biste izabrale?
Da iznova možete izarati i promisliti o svojoj karijeri, čime biste se bavile?
Koja su, po vasem mišljenju, najsretnija zanimanja?

Kažu da su najsretniji umetnici i marketing strucnjaci, a najmanje sretni inzenjeri i radnici u proizvodnji...kako vam se to cini? :)
Kliknite za proširenje...

ma ja mogu jos da menjam moje obrazovanje
to barem nije tesko ovde

moja zelje je da budem arhiTETKA tj bila je
 
d-a-k-a:
Ja mislim da sam najnezadovoljniji student sa prosekom 10.00. Studiram na državnom fakultetu industrijski menadžment i iz dana u dan se sve više kajem što sam to upisala. Kad završim fax gotovo ništa neću da znam a znaću od svega po nešto, tako da je praktično specijalizacija obavezna ako želim nešto ozbiljno da radim. Vrlo često više uživam da diskutujem o npr. književnosti nego o nekoj temi kojom ću se verovatno baviti sutra tipa marketing, upravljanje kvalitetom ili preduzetništvo.
Mislim da sam imala više potencijala za studiranje nečeg drugog, a u svakom smislu bih više uživala da sam, eto, upisala književnost.
Kliknite za proširenje...

Da nisi slucajno na FON-u?
 
da mogu ponovo da biram...izabrala bih ISTO, samo bih u pojedinim fazama bila manje osetljiva...:D
eto!
ali, da mogu da menjam, promenila bih sistem obrazovanja :?


"Тема недеље: Како потрошити милијарду евра
ЉУБИША РАЈИЋ




Србија већ двадесетак година нема никакав план развоја, па је зато веома тешко рећи како просвета треба да се развија унутар неког општег развоја, а и када би имала, наша државна управа углавном има уграђену функционалну грешку и не би била у стању да те планове спроводи без обзира на то ко чини владу. Зато Србија као држава нема никакве јасне приоритете, већ су приоритети оно око чега се странке на власти договоре, а оне се договарају око онога што су лични приоритети појединих министара, па се новац издваја за градњу православне цркве у Миријеву, а оно још нема ни дом здравља.

Пошто никада нисам био у прилици да одлучујем о новцу већем од кућног буџета, заснованог на две обичне плате, а требало би да одлучујем о употреби средстава из инвестиционог фонда у просвети, прво бих се потрудио да окупим што стручнију екипу аналитичара чији би задатак био да добро прочешљају цео систем високошколског образовања и одреде приоритете у односу на тај непостојећи план развоја државе Србије. Али без обзира на то до каквог би конкретног резултата дошли, две ствари се морају урадити да би се уопште некамо кренуло.

Сматра се да је данас знање основни развојни ресурс једне државе, посебно ако је сиромашна другим ресурсима, а ми нисмо баш њима богати шта год наша деца учила у школама. Ако желимо друштво знања, онда се у његов развој мора улагати. Пре неку годину око четвртине основних школа није имало клозет, близу половине није имало текућу воду, преко половине није имало телефон. Већина школа у Србија нема одговарајуће зграде, а њихов опремљеност је испод сваке критике. Слично важи и за факултете чији је оснивач Република Србија (на мојој сопственој групи нас осморо дели један кабинет, а близу 250 студената дели 12 места у читаоници).

Прво бих дао новац да образовање добије зграде у којима може да се ради на пристојан начин и опрему са којом може да се ради.

Свако образовање зависи од људи који у њему раде, и следећа инвестиција би морала ићи у образовање људи који раде у образовању, од предшколског до универзитетског. Да би се то постигло, потребно је средити више школе и универзитете на којима се образује образовни кадар. Најрадије бих дао новац за оснивање озбиљне агенције за евалуацију и акредитацију, потпуно независну од владе, са великим овлашћењима и са веома прецизним процедурама и мерилима, пуном јавношћу у раду и одговорношћу за учињено. Затим бих дао новац за формирање низа комисија, претежно са иностраним стручњацима да би се избегли домаћи притисци, које би провериле све високошколске институције и све запослене на њима, од асистената приправника до редовних професора. Остали би на крају само они појединци и оне институције који испуњавају европска мерила квалитета и потребе Републике Србије, али би то онда била институција која може од ње да направи државу знања способну да издржи међународну конкуренцију.

Ово је, наравно, размишљање шта би било када би било у држави Србији, дакле могуће једино када бих имао чаробни штапић. "
 
Dinna:
Takodje! A ne da me vozaju i zamlacuju ovolike godine! Jedan profesor sa Niskog univerziteta je rekao da su fakulteti u Milosevicevo vreme bili (a mozda jos uvek jesu?) zabavista za veliku decu-nemaju gde da se zaposle, pa daj nek se zanimaju po sedam, osam, deset godina na faxu. NIKADA ne bih ponovo upisala Matematicki fakultet!
Recimo FON, koji bih zavrsila levom rukom...
Kliknite za proširenje...
Ptpuno vas razumem, ja sam iz Yuge otisla na vreme, tako da sam jedna od tih koji ce do 25-26 imati magistrat ,koja uzivancija, ja ne mogu da verujem da je skolstv kod nas toliko zaostalo. Dokle tako? hoce li doci do nekih promena?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top