waterpolista
Iskusan
- Poruka
- 5.669
Otrovno crveno blato koje je iscurilo iz mađarske fabrike aluminijuma Dunavom stiže i u Srbiju! Preti pomor ribe i zagađenje vode za piće!
Nezapamćena katastrofa... Milion kubnih metara izlivenog blata opustošio je sedam sela i gradova u Mađarskoj
Otrovni crveni mulj iz Mađarske mogao bi Dunavom da stigne do Srbije već sutra ili prekosutra, a Evropska unija strahuje od ekološke katastrofe širih razmera, koja bi, osim naše zemlje, pogodila i Hrvatsku, Rumuniju, Bugarsku, Ukrajinu i Moldaviju.
Blato potiče iz fabrike aluminijuma u gradu Ajka. Ono je skladišteno u ogromnom rezervoaru koji je u ponedeljak uveče popustio, ispustivši oko milion kubnih metara otrovne mase. Poplavni talas bio je visok 3,6 metara, a crveno blato razlilo se na 40 kvadratnih km površine i ušlo u reku Marcal, koja se uliva u Rabu, a ona u Dunav. Zbog toga je u Marcal porinuto oko 1.000 tona gipsa koji bi trebalo da veže otrovne hemikalije.
PLIVANJE U BLATU
Mađarski ministar unutrašnjih poslova Šandor Pinter ljutito je reagovao na saopštenje vlasnika fabrike da se crveno blato ne smatra toksičnim materijalom.
- Trebalo bi malo da zaplivaju u njemu, pa će videti da li je otrovno - predložio je Pinter.
- Zabrinuti smo, ne samo zbog Mađarske, već i zbog moguće ekološke katastrofe van njenih granica - upozorio je Džo Henon, portparol EU, navodeći da su evropske zemlje spremne da pomognu.
Spremni da reaguju
Nebojša Pokimica, pomoćnik ministra za ekologiju i zaštitu životnu sredine, kaže za Press da su nadležne službe u Srbiji spremne da odmah reaguju ako bude potrebno.
- Ministarstvo za životnu sredinu je zajedno sa Hidrometeorološkim zavodom pojačalo kontrolu kod Bezdana, na ulasku Dunava u Srbiju, a naši stručnjaci iz sata u sat kontrolišu da li u vodi ima opasnih materija. Na osnovu prognoze voda i brzine protoka Dunava očekuje se da bi, ako zagađenje ipak stigne u Srbiju, to moglo da se desi 8. ili 9. oktobra, s obzirom na to da je do izlivanja hemijskog otpada došlo na 150 kilometara uzvodno od Budimpešte - ističe Pokimica, i navodi da će, u slučaju da opasne materije stignu do Srbije, odmah biti zatvoreni svi bunari koji se naslanjaju na Dunav.
Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, potvrđuje da su svi u pripravnosti.
- Stalno kontrolišemo kvalitet vode kod Bezdana i za sada nema opasnosti za građane - ističe Marić.
U Mađarskoj crveno blato opustošilo je sedam sela i gradova, a katastrofom je pogođeno 7.000 ljudi, od kojih je većina raseljena. Prema poslednjim podacima, u gradiću Kolontar poginule su najmanje četiri osobe, tri su nestale, a 123 su povređene. Od njih, 61 osoba je smeštena u bolnicu zbog opekotina od blata.
Scene kao iz pakla
Mađarski ministar za ekologiju Zoltan Ilješ izjavio je da podzemne vode nisu ugrožene, ali je iz predostrožnosti zabranjeno korišćenje vode iz bunara, kao i lov i ribolov. Ileš kaže i da postoji opasnost da se, posle sušenja blata, pojavi prašina koja bi mogla da izazove rak pluća.
Doktor Peter Jakobus izjavio je za mađarsku državnu televiziju da crveno blato prouzrokuje vrlo opasne opekotine, koje vremenom mogu teško da oštete tkivo. Mađarski ekolog Gergeli Simon objasnio je da opekotine nastaju zbog toga što mulj ima pH vrednost 13, što znači da je vrlo jaka kiselina.
Nezapamćena katastrofa... Milion kubnih metara izlivenog blata opustošio je sedam sela i gradova u Mađarskoj
Otrovni crveni mulj iz Mađarske mogao bi Dunavom da stigne do Srbije već sutra ili prekosutra, a Evropska unija strahuje od ekološke katastrofe širih razmera, koja bi, osim naše zemlje, pogodila i Hrvatsku, Rumuniju, Bugarsku, Ukrajinu i Moldaviju.
Blato potiče iz fabrike aluminijuma u gradu Ajka. Ono je skladišteno u ogromnom rezervoaru koji je u ponedeljak uveče popustio, ispustivši oko milion kubnih metara otrovne mase. Poplavni talas bio je visok 3,6 metara, a crveno blato razlilo se na 40 kvadratnih km površine i ušlo u reku Marcal, koja se uliva u Rabu, a ona u Dunav. Zbog toga je u Marcal porinuto oko 1.000 tona gipsa koji bi trebalo da veže otrovne hemikalije.
PLIVANJE U BLATU
Mađarski ministar unutrašnjih poslova Šandor Pinter ljutito je reagovao na saopštenje vlasnika fabrike da se crveno blato ne smatra toksičnim materijalom.
- Trebalo bi malo da zaplivaju u njemu, pa će videti da li je otrovno - predložio je Pinter.
- Zabrinuti smo, ne samo zbog Mađarske, već i zbog moguće ekološke katastrofe van njenih granica - upozorio je Džo Henon, portparol EU, navodeći da su evropske zemlje spremne da pomognu.
Spremni da reaguju
Nebojša Pokimica, pomoćnik ministra za ekologiju i zaštitu životnu sredine, kaže za Press da su nadležne službe u Srbiji spremne da odmah reaguju ako bude potrebno.
- Ministarstvo za životnu sredinu je zajedno sa Hidrometeorološkim zavodom pojačalo kontrolu kod Bezdana, na ulasku Dunava u Srbiju, a naši stručnjaci iz sata u sat kontrolišu da li u vodi ima opasnih materija. Na osnovu prognoze voda i brzine protoka Dunava očekuje se da bi, ako zagađenje ipak stigne u Srbiju, to moglo da se desi 8. ili 9. oktobra, s obzirom na to da je do izlivanja hemijskog otpada došlo na 150 kilometara uzvodno od Budimpešte - ističe Pokimica, i navodi da će, u slučaju da opasne materije stignu do Srbije, odmah biti zatvoreni svi bunari koji se naslanjaju na Dunav.
Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, potvrđuje da su svi u pripravnosti.
- Stalno kontrolišemo kvalitet vode kod Bezdana i za sada nema opasnosti za građane - ističe Marić.
U Mađarskoj crveno blato opustošilo je sedam sela i gradova, a katastrofom je pogođeno 7.000 ljudi, od kojih je većina raseljena. Prema poslednjim podacima, u gradiću Kolontar poginule su najmanje četiri osobe, tri su nestale, a 123 su povređene. Od njih, 61 osoba je smeštena u bolnicu zbog opekotina od blata.
Scene kao iz pakla
Mađarski ministar za ekologiju Zoltan Ilješ izjavio je da podzemne vode nisu ugrožene, ali je iz predostrožnosti zabranjeno korišćenje vode iz bunara, kao i lov i ribolov. Ileš kaže i da postoji opasnost da se, posle sušenja blata, pojavi prašina koja bi mogla da izazove rak pluća.
Doktor Peter Jakobus izjavio je za mađarsku državnu televiziju da crveno blato prouzrokuje vrlo opasne opekotine, koje vremenom mogu teško da oštete tkivo. Mađarski ekolog Gergeli Simon objasnio je da opekotine nastaju zbog toga što mulj ima pH vrednost 13, što znači da je vrlo jaka kiselina.
