Trazim_curu_zabrak
Domaćin
- Poruka
- 4.292
EU ga zabranila, ono došlo kod nas: Meso puno hormona, antibiotika i teških metala u srpskom tanjiru!
U Srbiju je samo u prvih devet meseci ove godine uvezeno čak 5,7 miliona kilograma takozvanog MSM - mašinski separisanog mesa, koje sadrži velike količine mlevenih kostiju prepunih teških metala, antibiotika, hormona, upozorava dr Miroslav Stojšić, bivši načelnik Republičke veterinarske inspekcije.
Prema njegovim rečima, sve to završava u mesnim prerađevinama, pre svega viršlama, kobasicama, salamama i paštetama, koje svakodnevno jedemo, iako je MSM odavno u EU zabranjen čak i za pseću i mačju hranu.
"Najviše toga ima u pilećim proizvodima i u njima je i najopasnije, ali daleko od toga da je samo piletina ugrožena. Kod pilića su koske tanke, krte, drobljive, pa je od njih teško precizno odvojiti meso i onda se sve drobi, melje sa kostima, propušta kroz sita i u taj sastav iz kosti uđu teški metali, antibiotici, hormoni. Te supstance se naime najviše zadržavaju upravo u kostima, a delimično i u mesu", objašnjava za Zaštitnik potrošača dr Stojšić.
Ljudi se vode cenama
Dr Miroslav Stojšić kaže da se MSM smeša uvozi u Srbiju za oko 30 evrocenti po kilogramu (oko 35 dinara). Tako niska cena omogućava da se proizvodi koji se od toga prave, poput viršli, prodaju krajnjim potrošačima za 150 do 200 dinara po kilogramu.
"Kada se u viršle ne bi stavljala MSM smeša, one bi morale da koštaju 400-500 dinara po kilogramu. Pa vi vidite koja je to razlika. Problem je, međutim, što ljudi kupuju te proizvode ne razmišljajući šta je u njima. A uz sav taj otrov u mašinski separisanom mesu tu su još i aditivi, emulgatori...", zaključuje Stojšić.
Kako kaže, sve se melje u kompletu, kosti, šija, trtica, sa trtičnom žlezdom punom hormona, često i salmonele, leđa...
"U zapadnim zemljama odavno je zabranjeno da se ovakva smeša koristi u proizvodima namenjenim ljudskoj ishrani. U početku, to su ubacivali u hranu za pse i mačke, ali je onda čak i to zabranjeno. Na kraju, pošto to ne upotrebljavaju, a uništavanje u kafilerijama je skupo, najlakše rešenje je bilo da to izvoze u zemlje poput naše, uvoznicima, industriji mesa, manjim proizvođačima", navodi Stojšić.
Promena propisa
Stojšić dalje objašnjava da je uvoz ovog otrovnog đubreta u Srbiju bio nemoguć do 2001. godine, do kada je moglo da se koristi samo takozvano MOM - mehanički otkošeno meso, u kom nije smelo da bude samlevenih kostiju.
Uvoz ovog otrovnog mesa u Srbiju bio je nemoguć do 2001. godine, ali su tada promenjeni propisi.
"Tada su, međutim, propisi promenjeni i od onda je omogućeno da se MSM meso za male pare iz drugih zemalja dovlači ovde i ubacuje u mesne prerađevine, čime je omogućeno da one budu izuzetno jeftine na tržištu. E sad, mi smo tražili da se to zabrani, navodno je u pripremi pravilnik da se zabranjuje, ali toga se već uvezlo i previše, čak 5,7 miliona kilograma za prvih devet meseci ove godine. Sada čujem i da hoće da im daju rok do Nove godine da nastave sa uvozom tog otrova. Pronela se i priča da Svetska trgovinska organizacija to uslovljava, što apsolutno nije tačno2, zaključuje Stojšić.
U Srbiju je samo u prvih devet meseci ove godine uvezeno čak 5,7 miliona kilograma takozvanog MSM - mašinski separisanog mesa, koje sadrži velike količine mlevenih kostiju prepunih teških metala, antibiotika, hormona, upozorava dr Miroslav Stojšić, bivši načelnik Republičke veterinarske inspekcije.
Prema njegovim rečima, sve to završava u mesnim prerađevinama, pre svega viršlama, kobasicama, salamama i paštetama, koje svakodnevno jedemo, iako je MSM odavno u EU zabranjen čak i za pseću i mačju hranu.
"Najviše toga ima u pilećim proizvodima i u njima je i najopasnije, ali daleko od toga da je samo piletina ugrožena. Kod pilića su koske tanke, krte, drobljive, pa je od njih teško precizno odvojiti meso i onda se sve drobi, melje sa kostima, propušta kroz sita i u taj sastav iz kosti uđu teški metali, antibiotici, hormoni. Te supstance se naime najviše zadržavaju upravo u kostima, a delimično i u mesu", objašnjava za Zaštitnik potrošača dr Stojšić.
Ljudi se vode cenama
Dr Miroslav Stojšić kaže da se MSM smeša uvozi u Srbiju za oko 30 evrocenti po kilogramu (oko 35 dinara). Tako niska cena omogućava da se proizvodi koji se od toga prave, poput viršli, prodaju krajnjim potrošačima za 150 do 200 dinara po kilogramu.
"Kada se u viršle ne bi stavljala MSM smeša, one bi morale da koštaju 400-500 dinara po kilogramu. Pa vi vidite koja je to razlika. Problem je, međutim, što ljudi kupuju te proizvode ne razmišljajući šta je u njima. A uz sav taj otrov u mašinski separisanom mesu tu su još i aditivi, emulgatori...", zaključuje Stojšić.
Kako kaže, sve se melje u kompletu, kosti, šija, trtica, sa trtičnom žlezdom punom hormona, često i salmonele, leđa...
"U zapadnim zemljama odavno je zabranjeno da se ovakva smeša koristi u proizvodima namenjenim ljudskoj ishrani. U početku, to su ubacivali u hranu za pse i mačke, ali je onda čak i to zabranjeno. Na kraju, pošto to ne upotrebljavaju, a uništavanje u kafilerijama je skupo, najlakše rešenje je bilo da to izvoze u zemlje poput naše, uvoznicima, industriji mesa, manjim proizvođačima", navodi Stojšić.
Promena propisa
Stojšić dalje objašnjava da je uvoz ovog otrovnog đubreta u Srbiju bio nemoguć do 2001. godine, do kada je moglo da se koristi samo takozvano MOM - mehanički otkošeno meso, u kom nije smelo da bude samlevenih kostiju.
Uvoz ovog otrovnog mesa u Srbiju bio je nemoguć do 2001. godine, ali su tada promenjeni propisi.
"Tada su, međutim, propisi promenjeni i od onda je omogućeno da se MSM meso za male pare iz drugih zemalja dovlači ovde i ubacuje u mesne prerađevine, čime je omogućeno da one budu izuzetno jeftine na tržištu. E sad, mi smo tražili da se to zabrani, navodno je u pripremi pravilnik da se zabranjuje, ali toga se već uvezlo i previše, čak 5,7 miliona kilograma za prvih devet meseci ove godine. Sada čujem i da hoće da im daju rok do Nove godine da nastave sa uvozom tog otrova. Pronela se i priča da Svetska trgovinska organizacija to uslovljava, što apsolutno nije tačno2, zaključuje Stojšić.
