Ti si moj melem za ranu, tvoje divne reci utehe i ljubavi mrvis u zlatni prah koji ja udisem punim plucima,a tek iskra u tvom oku…
Dragi, imam jedan dragulj u srcu, uvek se zarumeni kada se Tvoje ime spomene, zacrveni se…i kada Te moja dusa dodirne, kao da je
u meni vrelo, iz duse mi izvire i prokljuca kada Te molitvom poljubim i ovim pisanim recima okitim…Udahnuo si mi svoj miris zivota,
otvorio srce za moje nade,za zelje. Ti uteha si mojoj dusi, Ti postao si radost mog zivota…i ucinio kraj ovoj mojoj ljubavnoj susi, zato
si postao i ostao moja zivotna lepota,koju poseduje moja dusa. Krenula sam stazama koje me Tebi vode…necujno i tiho,korak po korak
ja praticu te…i kada ti nekada ponestane srece…ja cu ti je vratiti. Vraticu sjaj i iskru tvom oku, oku boje sna, jer dusa se mili radja na
rubu tvojih ociju. Ma reci mi, u ljudskim emocijama sta ima lepse, od ceznje, zelje,slutnje, mirisa, suza na obrazu,kapljica rose
na latici cveta, trzaj tela koje spava, drhtaj duse koja sanja…Znas…svi moji nemiri, moji snovi, ogoljena dusa moja pred tobom….sve je to ogrnuto plastom savesti…i uspela sam da zavaram zaborav, a da pri tome istovremeno nahranim ono sto mi zovemo dusom. I zato cu te ja uvek zvati Duhom…duse moje..
Eto....