eto...

eto...pala noć a nisam se ni zaljubila..pahulje uporno obilaze oko mojih prozora...proviruju kroz zamagljeno okno kao da nešto traže...ne znam što...čega ima u praznoj kuči...uveli cvijetak...prazna kutija s uspomenama...zaostala proslava nove godine..ili maturskog plesa...ostala je i paućina po zidovima..pa skuplja sumrake i plete mrežu...gdje si?...zar je tako teško ostati ovdje...biti dio ove tišine..dok snježne pahulje grade bedem oko moje kuće...

 

[opanak]

Pa da po obicaju prema drugima gde vredi i Tebi komentarisem ovako.......jer vredi...........tekst Ti DIŠE...pahuljama....poz..

ПАХУЉИЦА

Лепршава разиграна, са сестрама снежног јата
падала је тихим летом, у предвече зимског дана
Са кристалом изаткана, пахуљица ноћног сата
задржа се и нестаде, од топлине мога длана...........

И док снежи и док пада, постојањем свог трајања
пахуљица снежних нити, за још једним летом вапи
А на длану траг од воде и хладноће нeстајања
ти бисери ледног сјаја, ко расутих суза капи.

ЗК

 

[REVELIN]

U kutije duse skrita secanja sa svim *pahuljama* snova koje sakupih,
i okna maglovita koja gledaju u nova jutra,snena i *pahuljama*
prekrivena,uveli cvet *tisine*,i glas koji nema zvuk...u tihoj
noci odjekuje pahuljastim praporcima daljine.....
koja mami izove... u *pahulje* uspomena..... zaljubljene