Etno nasledje

  • Začetnik teme Začetnik teme Lada
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
L

Lada

Legenda
Poruka
52.167
Vredan deo srpske kulture čini ento nasleđe, bogata i jedinstvena tradicija zemlje koja se ogleda u običajima i vrednostima karaktrerističnim samo za ovo podneblje.

Drevni običaji, rituali i verovanja i danas žive u Srbiji, posebno u manjim i seoskim sredinama. Neke tradicije se nikada nisu ugasile i mnoge predstavljaju srpsku posebnost, poput slave, slavljenja porodičnog sveca koja će se uskoro naći na reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasledja čovečanstva koju formira organizacija UNESCO.

Srpski narodni instrumenti, igre, nošnje, stari zanati, legende, mitovi i običaji čuvaju srpsku tradiciju od zaborava, a ukoliko želite da upoznate duh srpskog naroda, najbolje je da pođete upravo od bogatog etno nasleđa.
 

Jesen predstavlja vreme kada se veliki broj srpskih domaćinstava okuplja, kako bi u krugu najbližih obeležili jedan od najvažnijih datuma u godini – kućnog sveca ili porodičnog pretka.​

Proslavljanje kućnog sveca posebno je važan dan u godini svake srpske porodice. Tada se kuća ispuni rodbinom i prijateljima, a trpeza raznim jelima vrednih domaćica.
6.jpg
 
Veženje ćilima je deo srpske tradicije još od Srednjeg veka, i budući da je Pirot na glavnom putu karavana, bio je (a i dalje je) jedno od najpoznatijih mesta gde se i dalje može nabaviti ručno rađeni ćilim. Ovi tepisi su korišteni u raznorazne svrhe, i pokrivanje podova je svakako bila primarna namena. Ali pirotski ćilimi su se takođe kačili na zid kao tapiserije, bili korišteni kao zaklon na prozorima i kao prekrivači preko ćebadi jer zadržavaju toplotu.

Predsoblja, palate i javne ustanove srpskih dinastija su bile prekrivene pirotskim ćilimima, koji su takođe bili poklanjani vladarima i diplomatama kao tipično srpski deo tradicije i kulturne baštine.
Pored izrade, tkalje se bave i restauracijom ćilima. Ovakav postupak se najpre primenjuje kod starih i oštećenih ćilima. Da bi sačuvali porodično nasleđe, mnogi ljudi donose ćilime čiji je životni vek često duži i od 100 godina. Takvim ćilimima se posebnim postupkom vraćaju prvobitna boja i izgled, a izuzetna vrednost je i u činjenici da se tradcija na taj način čuva od zaborava.

Ono zbog čega se danas mnogi odlučuju da kupe ovaj pirotski proizvod, je simbolika koju svaki ćilim sa sobom nosi. Postoje ćilimi za zdravlje, sreću, mir i blagostanje u kući, finansijski boljitak, za muškarce i žene, otklanjanje negativne energije, uroka i mnogi drugi. Da li su priče o neobičnim moćima pirotskih ćilima istinite, moraćete da se uverite sami.
Pirotski-cilim_slika1111111.jpg
 
Čekajte, šta? Šta bi mogli vampiri i paprika imati zajedničko? Pa, i jedno i drugo su reči koje su potekle iz Srbije i koriste se svuda u svetu. Paprika vodi poreklo od srpske crne paprike koja se zove papar, i tako se proširilo svuda. Kada u Srbiji kažete paprika, misli se na sveže povrće, ali u svetu, pod paprikom se smatra začin od sušenih čili paprika.

Što se vampira tiče, najpoznatiji srpski vampiri su bili Petar Blagojević, Sava Savanović i Pavle Arnaut. Ovi vampiri su dospeli i u zvaničnu dokumentaciju, i postoji mnogo priča vezanih za čudne događaje i privide vampira. Pazi se „Tvajlajt“, Srbija ima svoje Edvarde!
 
Све се то повлачи под најездом западњачког начина размишљања, који је 'једини исправан'. Е сад, зашто је то тако, питање је. Да ли смо као нација једноставно поводљиви, или смо тлачењем кроз векове постали скептични према нашем начину живота, или је нешто треће у питању, не знам. Углавном, свиђа ми се тема, и добро би било кад би се много више писало и причало о томе, па бисмо можда мало више ценили и себе и своју једину Србију, па би се и према њој, а и према себи самима, односили са поштовањем које заслужујемо!
Уздравље
 
Bila sam letos u kuci Malog Riste, sada muzeju Ponisavlja, imaju neke super akcije npr demonstracija tkanja cilima, pa dolaze i cilimarke i cilimari iz Bugarske. Interesantno je da muzej prodaje neke male cilime koji se koriste pri sahranjivanju.
 
Врабац:
Све се то повлачи под најездом западњачког начина размишљања, који је 'једини исправан'. Е сад, зашто је то тако, питање је. Да ли смо као нација једноставно поводљиви, или смо тлачењем кроз векове постали скептични према нашем начину живота, или је нешто треће у питању, не знам. Углавном, свиђа ми се тема, и добро би било кад би се много више писало и причало о томе, па бисмо можда мало више ценили и себе и своју једину Србију, па би се и према њој, а и према себи самима, односили са поштовањем које заслужујемо!
Уздравље
Kliknite za proširenje...
Kako si samo lepo napisao (la)..jer bas tako bi trenalo raditi isticati sve nase kvalitete..i ja treba na cirilicu da predjem i ona je nase kulturno nasledje,zar ne...
 
"Где ћеш, врапче, зимовати?"
- пита мачка врапца стара.
"Овде, онде, -
туда, свуда!"
- тако врабац одговара.

"Где ћеш, врапче, данас ручат?"
- пита мачка врапца стара.
"На крај шора,
наврх ора!"
- тако врабац одговара.

"А где ти је конак, врапче?"
- пита мачка врапца стара.
"Шта те брига?
Погоди га!"
- тако врабац одговара.

"Знаш ли, море, зашт' те питам?"
"Јер си мачка, а ја птица!"
- То је реко
па утеко, -
оста мачка тужна лица.:ortaci2:
 
Nikita:
Čekajte, šta? Šta bi mogli vampiri i paprika imati zajedničko? Pa, i jedno i drugo su reči koje su potekle iz Srbije i koriste se svuda u svetu. Paprika vodi poreklo od srpske crne paprike koja se zove papar, i tako se proširilo svuda. Kada u Srbiji kažete paprika, misli se na sveže povrće, ali u svetu, pod paprikom se smatra začin od sušenih čili paprika.

Što se vampira tiče, najpoznatiji srpski vampiri su bili Petar Blagojević, Sava Savanović i Pavle Arnaut. Ovi vampiri su dospeli i u zvaničnu dokumentaciju, i postoji mnogo priča vezanih za čudne događaje i privide vampira. Pazi se „Tvajlajt“, Srbija ima svoje Edvarde!
Kliknite za proširenje...
Verujem da bi trebalo pojasniti poreklo navedenih reči, naravno uz dozu zadovoljstva jer su fonetski preuzete iz srpskog jezika, ali bez iluzije da smo bukvalno izumeli pomenute reči.
Da bismo cenili naše, smatram da smo u obavezi da znamo što više o tom našem. Na taj način učimo koliko smo zapravo povezani sa svima; prijateljima i neprijateljima, porobljivačima i slugama, udaljenim narodima i susedima - i koliko je povest zajednička i isprepletana.

Reč vampir je izvedena iz staroslovenske reči upir/umpir/unpir- koja je poznata svim slovenskim jezicima, a znači nespaljen. I svuda se odnosi na vampira, naravno.
Sticajem okolnosti, bečke novine su pisale o slučaju pomenutog Blagojevića, te su tom prilikom primenile izraz koji se tog trenutka izgovarao među Srbljem. Tako je reč i pojava vampira dospela na zapad.

Papriku nismo doneli iz Amerike, pa joj nismo ni mogli dati neko srpsko ime. Dobili smo je preko Turaka, a pošto je bila ljuta kao biber (a ti reče i crna) nazvali smo je po terminu koji su Grci i Rimljani preuzeli navodno od Tamila (ili svejedno negde iz Indije), pa posle i svi ostali - piper, te tako nastade reč paprika. U hrvatskom, pošto jezike više ne smatramo istovetnim, biber se i dalje naziva papar.
Potom su Mađari preko nas širili dalje, pa ispade da je to njihova reč, a ne srpska, tj. grčka, hoću reći tamilska, mislim indoevropska.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top