Etiopska Biblija: Najstarija i najkompletnija Biblija na svetu

[Sensei]

Etiopska Biblija je najstarija i najkompletnija Biblija na svetu. Napisana na Ge'ezu, drevnom mrtvom jeziku Etiopije, skoro je 800 godina starija od verzije kralja Džejmsa i sadrži preko 100 knjiga u poređenju sa 66 u protestantskoj Bibliji.

Etiopska Biblija uključuje knjige Enoha, Esdre, Buruha i sve 3 knjige Mekabijanske (Makabejske) i mnoštvo drugih koje su izopštene iz KJV. Knjige etiopske Biblije sadrže 20 ovih knjiga koje nisu uključene u protestantsku Bibliju.

 

[RIA77]

Etiopska Biblija je najstarija i najkompletnija Biblija na zemlji. Napisana na Ge'ezu, drevnom mrtvom jeziku Etiopije, skoro je 800 godina starija od verzije kralja Džejmsa i sadrži preko 100 knjiga u poređenju sa 66 u protestantskoj Bibliji.

Etiopska Biblija uključuje knjige Enoha, Esdre, Buruha i sve 3 knjige Mekabijanske (Makabejske) i mnoštvo drugih koje su izopštene iz KJV. Knjige etiopske Biblije sadrže 20 ovih knjiga koje nisu uključene u protestantsku Bibliju.

Pogledajte prilog 1244843

Најстарије су Библије из 4. века, податак који си навео је погрешан.
https://codexsinaiticus.org/en/

 

[Sensei]

Најстарије су Библије из 4. века, податак који си навео је погрешан.
https://codexsinaiticus.org/en/

https://orthochristian.com/94812.html

 

[hm337]

Etiopska Biblija je najstarija i najkompletnija Biblija na zemlji. Napisana na Ge'ezu, drevnom mrtvom jeziku Etiopije, skoro je 800 godina starija od verzije kralja Džejmsa i sadrži preko 100 knjiga u poređenju sa 66 u protestantskoj Bibliji.

Etiopska Biblija uključuje knjige Enoha, Esdre, Buruha i sve 3 knjige Mekabijanske (Makabejske) i mnoštvo drugih koje su izopštene iz KJV. Knjige etiopske Biblije sadrže 20 ovih knjiga koje nisu uključene u protestantsku Bibliju.

Pogledajte prilog 1244843

jel piše tamo da je Isus bio crnac?

 

[RIA77]

https://orthochristian.com/94812.html

Не може превод бити старији текста из четвртог века.

https://www.britannica.com/topic/Codex-Sinaiticus

Пре него кренеш да постављаш овако нешто, покушај да се информишеш.

https://www.oldest.org/religion/bibles/

 

[Sensei]

Не може превод бити старији текста из четвртог века.

https://www.britannica.com/topic/Codex-Sinaiticus

Пре него кренеш да постављаш овако нешто, покушај да се информишеш.

https://www.oldest.org/religion/bibles/

ne samo da nisam ja izmislio, nego mnogi se slažu da je etiopska biblija najstarija kompletna biblija. Postoje stariji pojedinačni tekstovi.

Ne znam o kakvom prevodu pričaš, ali je malo verovartno da su Etiopljani prevodili Grčki (o Latinskom i da ne govorim). Šta više, ne zna se pouzdano ni kojim jezikom je pisana originalna biblija ako uopšte možemo tako nešto i da kažemo obzirom da se radi o kompilaciji tekstova u širokom vremenskom razdoblju.

Nisi dobro demonstrirao svoje popovsko znanje.

 

[pura moca]

megatrend ))))))))))))))))))

 

[Sensei]

Datiranje ugljenikom daje datum između 330. i 650. godine

 

[RIA77]

ne samo da nisam ja izmislio, nego mnogi se slažu da je etiopska biblija najstarija kompletna biblija. Postoje stariji pojedinačni tekstovi.

Ne znam o kakvom prevodu pričaš, ali je malo verovartno da su Etiopljani prevodili Grčki (o Latinskom i da ne govorim). Šta više, ne zna se pouzdano ni kojim jezikom je pisana originalna biblija ako uopšte možemo tako nešto i da kažemo obzirom da se radi o kompilaciji tekstova u širokom vremenskom razdoblju.

Nisi dobro demonstrirao svoje popovsko znanje.

Хајде идемо овако, који је најстарији комплетни запис Старог Завета ? Из другог века пре Христа.
Библија се третира у науци мало другачије, гледати Библију као што је гледамо данас показује прво твоје површинско знање материје.
Стога можемо рећи од кад постоји најстарији запис Старог Завета, као и Новог.

 

[RIA77]

Ne znam o kakvom prevodu pričaš, ali je malo verovartno da su Etiopljani prevodili Grčki (o Latinskom i da ne govorim). Šta više, ne zna se pouzdano ni kojim jezikom je pisana originalna biblija ako uopšte možemo tako nešto i da kažemo obzirom da se radi o kompilaciji tekstova u širokom vremenskom razdoblju.

Први познати препис (тј превод) Старог Завета је из другог века пре Христа, зове се LXX.
Постоји и нешто каснији јеврејски текст, али то је сад друга прича.

 

[Sensei]

Први познати препис (тј превод) Старог Завета је из другог века пре Христа, зове се LXX.
Постоји и нешто каснији јеврејски текст, али то је сад друга прича.

Pretpostavljam da se tu radi o pojedinačnim pričama.
Ovde je reč o kompletnoj bibliji. Skup svih priča. U povezu i sa ilustracijama.

 

[RIA77]

Pretpostavljam da se tu radi o pojedinačnim pričama.
Ovde je reč o kompletnoj bibliji. Skup svih priča. U povezu i sa ilustracijama.

Да се вратимо на малопређашњу причу.

Šta više, ne zna se pouzdano ni kojim jezikom je pisana originalna biblija ako uopšte možemo tako nešto i da kažemo obzirom da se radi o kompilaciji tekstova u širokom vremenskom razdoblju.

С обзиром да је у време Јеванђеља и Христовог живота, једино Свето Писмо био Стари Завет, тј. апостол Павле цитира како LXX тако и масоретски текст, онда не можемо рећи од када постоји прва Библија.
Јер она просто није написана одједном, као што смо се сложили.
Дакле причамо о најстаријим познатим комплетним преписима Старог Завета, а то је у првом реду LXX као најстарији познати спис.
Поред тога од фрагментарних списа ту су и кумрански списи, али у науци се за превођење првенствено користи LXX као и масоретски текст који је кодификован нешто касније после LXX.
Постоје и разлике у канонима Старог Завета, тј. оно што православни сматрају да је Стари Завет, не сматрају сви остали, тј. неки сматрају да неке књиге нису богонадахнуте па их избацују из канона Старог Завета.
Зато се и десило да код Даничића нема неких превода, јер је он радио превод превода, са канона који нема Књиге Макавејске, на пример.
Стога је Стари Завет као превод доста комплексан и опширан као тема, чак и да не укључујемо кумранске списе у целу причу.
Али као најстарији текст без сумње је LXX, што представља најстарији познати текст Старог Завета.

 

[RIA77]

Datiranje ugljenikom daje datum između 330. i 650. godine

Pogledajte prilog 1244901

Codex Vaticanus je старији.
https://joyofmuseums.com/museums/europe/italy-museums/rome-museums/vatican-library/codex-vaticanus/

The Codex is named after the Vatican Library, where it has been kept since at least the 15th century. It is written on 759 leaves of vellum in uncial letters and has been dated to 325–350.