..
Noć dolazi nečujno
kao što stidljiva žena
dolazi tiho svom ljubljenom,
ustreptalog srca,topla
sa rečima požude na usnama.
Noć leži lenja,bešumno
pod okruglim licem Meseca
kao što žena privijena
uz telo svog ljubavnika,
podatna i zadovoljna,
ravnomerno diše,nepomična.
Noć je radoznalo dete
što luta prostorom neomedjenim
izmedju Zemaljskog i Nebesnog.
Uvlači se tromo
kroz prozore i vrata
u sobu zaljubljenih
koji snove istovetne sanjaju.
Udje neopaženo i zastane
u očima njihovim,
od plamteće vatre i neusahlih drhtaja
ponovo rodjenim.
Sve do jutra Noć-starica,
gluva i nema,
torbari od vrata do vrata
i prodaje gladnim ljubavnicima
šarene paketiće
zvezdanih kolačića,
i mirisne kornete pudinga
mesečeve svetlosti.
I kada,umorna od puta,
rasproda ratnicima ljubavi
opojno varljive slatkiše
za čiju cenu je svaki račun mali,
ona se polako udaljava
zveckajući sivim novčićima Zore.
Trenje hladnog metala,
pod dirigentskom palicom
usplamtelih Zvezda,
polako radja tonove
nežno zavodljive etide.
Muzičke vibracije grade
Sonatu di Luna..
U osvit radjanja novog dana,
uz iznenadni vrisak zore,
prolama se Carmina burana..
Sa njenim poslednjim taktovima
iščezava Noć
-nestvarna gospodarica tame,
ostavljajući u nemilosti Svetlosti
nezaštićena tela ljubavnika.
Njihove siluete
u beskonačne niti
kida i rastače
sentimentalni džez
jutarnjeg Sunca.
Laku noć nerazumnoj strasti u tami...
Dobro jutro trezvenom poretku dana...
...
Noć dolazi nečujno
kao što stidljiva žena
dolazi tiho svom ljubljenom,
ustreptalog srca,topla
sa rečima požude na usnama.
Noć leži lenja,bešumno
pod okruglim licem Meseca
kao što žena privijena
uz telo svog ljubavnika,
podatna i zadovoljna,
ravnomerno diše,nepomična.
Noć je radoznalo dete
što luta prostorom neomedjenim
izmedju Zemaljskog i Nebesnog.
Uvlači se tromo
kroz prozore i vrata
u sobu zaljubljenih
koji snove istovetne sanjaju.
Udje neopaženo i zastane
u očima njihovim,
od plamteće vatre i neusahlih drhtaja
ponovo rodjenim.
Sve do jutra Noć-starica,
gluva i nema,
torbari od vrata do vrata
i prodaje gladnim ljubavnicima
šarene paketiće
zvezdanih kolačića,
i mirisne kornete pudinga
mesečeve svetlosti.
I kada,umorna od puta,
rasproda ratnicima ljubavi
opojno varljive slatkiše
za čiju cenu je svaki račun mali,
ona se polako udaljava
zveckajući sivim novčićima Zore.
Trenje hladnog metala,
pod dirigentskom palicom
usplamtelih Zvezda,
polako radja tonove
nežno zavodljive etide.
Muzičke vibracije grade
Sonatu di Luna..
U osvit radjanja novog dana,
uz iznenadni vrisak zore,
prolama se Carmina burana..
Sa njenim poslednjim taktovima
iščezava Noć
-nestvarna gospodarica tame,
ostavljajući u nemilosti Svetlosti
nezaštićena tela ljubavnika.
Njihove siluete
u beskonačne niti
kida i rastače
sentimentalni džez
jutarnjeg Sunca.
Laku noć nerazumnoj strasti u tami...
Dobro jutro trezvenom poretku dana...
...
...evo,dragi moj,još se smejem..divno...tako upečatljivo zapaženo...!
)
)
