Etičko značenje zenskih likova naše narodne epske poezije
Epske narodne pesme su dobile ime od grčke reči eros što znači reč , govor , priča.Za razliku od lirskih narodnih pesama u kojima se u prvom redu iskazuju osećanja u epskoj narodoj pesmi se peva o nekom dogadjaju. Narodni pevač se trudi da ne govosr o svojim osećanjima već da slika dogadjaj herojski podvig ili boj.U epskoj narodnoj poeziji je važno ono o čemu se peva, a ne gleda se na melodiju.Razvila se iz ratničke lirske pesme u kojoj se iznosila radost zbog pobede ili bol zbog pogibije junaka. Kasnije pored ratničkih dogadjaja opeva i druge dogadjaje iz života.Iako narodna pesma zbog dugog usmenog prenošenja nije mogla dasačuva istorijsku tačnost dogadjaja, opeva i drugi dogadjaj iz života.
Veoma veliku ulogu i značaj u epskim narodnim pesmama imale su žene. u pesmama je izražena njihova etika ili moralnost koja se izražavala u nekoliko oblikakao što su osećaj materinstva, mudrost i domišljatost da se snadje u teškim i naizgled bezizlaznim situacijama (Ropstvo Janković Stojana) , Žalost zbog smrti sina ili sinova (Majka Jugovića) ...
U pesmi Dioba jakšića Dmitrova ljuba Andjelija kao izuzetno uspeo književni lik stoji u samom vrhu bogate galerije ženskih likova u epskoj poeziji na srpskom jeziku . Tvorci ovih pesama,mimo religijskih učenja o ženi kao uzroku i praroditeljskog i svakog drugog greha , nisu se priklonili verskim učenjima o ženi kao nižem biću ,nego su je opevali kakva i jeste u stvarnosti , od kojih nije imun ni muškarac. Ona može da bude u pesmi , kao i u životu , i nevena i zla , onoliko koliko i muškarac , ali isto toliko , a katkad i više od toga , i razumna , razložna , i hrabra i rodoljubiva . A katkad se razumnošću i moralnom snagom uzdiže iznad muškarca , kao , na primer, Jevrosima iz pesme Uroš i Mrnjavčevići ili Andjelija iz pesme Dioba Jakšića. Andjelija postupa u skladu sa svojim visokim moralnim principima.Devera ceni kao brata poštuje ga kao člana porodice.Ona ima dva izbora: da otruje devera ili da naljuti muža zbog neizvršenja naredbe.
Сама мисли, а сама говори:
Што ће ова сиња кукавица!
Да отрујем мојега ђевера,
Од Бога је велика гријота,
А од људи покор и срамота;
Рећи ће ми мало и велико:
Видите ли оне несретнице,
Ђе отрова својега ђевера;
Ако ли га отровати нећу,
Не см'јем војна у двору чекати.
Iz ove naizgled bezizlazne situacije Andjelija je načla rešenje.Pomoću molitvene čaše koja za nju ima veoma veliku vrednost ona preklinje brata da joj pokloni konja i sokola.Andjelija je jedan od svetskih likovasxžena koje je stvorila epska poezija. Njena moralna čistota , razboritost , vernost mužu , poštovanje prema deveru , težnja za porodićnpm slogom , krotkost , ljubav i čoveštvo -čine je moralnim pobednikom.
U potresnoj epskoj pesmi Kosovka devojka je glavna ličnost u pesmi Kosovka devojka: Ona je mlada devojka koja posle boja na Kosovu luta po bojnom polju, poji i vida rane ranjenim ratnicima, i traži verenika, kuma i devera, po narodnoj pesmi to su Toplica Milan, Miloš Obilić i Kosančić Ivan. Najzad nailazi na teško ranjenog ratnika, po narodnoj pesmi vitez Pavle Orlović, i dok njega poji koji docnije umire u njenim rukama, on joj besedi da su sva tri stradali u boju.
Pesma Kosovka devojka broji se zajedno sa pesmom Smrt majke Jugovića u najlepše kosovske pesme i dobila je kao alegorija za brigu, pomoć i ljubav prema bližima veliku popularnost u srpskom narodu. Uroš Predić uhvatio je ovu tematiku i naslikao 1919. godine poznatu sliku Kosovke devojke, Kosovka Devojka je za mnoge jedan simbol Srbije odnosno otadžbine. Kako se Srbija branila na Kosovu polju, i kako je njena čast sačuvana jer je devojka, ona je simbol sačuvane časti otadžbine. Tu sačuvanu čast njoj je obezbedio „venčan“ svojom čašću i zlatnim pojasom vitez Orlović Pavle.Pesma se završava aforističnim stihovima kojima se iskazuje jedna opštija sudbina iskazana tragičnim ishodom kosovskog boja.Kosovka devojka zaplače i polazi svome domu kukajući:
Јао, јадна, худе сам ти среће!
Да се, јадна, за зелен бор 'ватим,
И он би се зелен осушио!
Pesma smrt majke jugovića takodje spada u red najlepših dela naše narodne književnosti,kako živoitno i umetniččkom snagom stvorenog lika majke, tako i jednostavnošću sredstava i konziznošću izraza kojim je taj lik stvoren.
U uvodnom delu pesme, u neobičnoj slici majke sa labudovim krilima, u stvari je izražena slika ajčine ljubavi prema sinovima. ali uz ovako snažno osećanje materinskecljubsvi stovremeno se izražava i njeno patriotsko osećanje. Majka jugovića jednostavno želi da odleti na kosovo i da vidi "devet Jugovića i desetog starog Jug Bogdana". Kako da ih vidi ? Pa ona zna da ih je poslala u odlučan boj sa osvajačima i porobljivačima! A u Kruševac već stižu vesti o tome kako se odvijaju dogadjaji na kosovu.Iz ttoga se može izveesti zaključakda rodoljubivac mati želi da vidi svoje sinove u borbi sa dušmanima,davidi kako se bore.
Pevač želi u ovoj pesmi, opisom tragičnnesudbine majke da prikaže težinu kosovskog poraza, a istovremeno da obradi i dva snažna ljudska osećanja: materinstvo i rodoljublje.Upravo na sukobu tih dveju emocija i motiviše se na tragičan svršetak pesme.Majka, prirodno, voli sviju decu ljubavlju ćija je snaga neizmerna, ali isto tako je svesna da je dužnost njenih sinova da se stave na branik časti i slobode.Medjutim, ma koliko da je svesna da je njihova dužnost da se bore, a u borbi se prirodno i gine, ona ipak ne može da svoja materinska osećanja naročito snažne erupcije bola, da savlada svešću o nužnosti umiranja.Od prvog susreta sa mrtvim junacima pa do krajnjeg trenutka majčin bol je rastao, gomilao se i produbljivao, iako se majka očigledno uzdržavala da ga jacvno ispolji. U toku tih dvadesetak časova, u tom kratkom i prenapregnutom životu ispunjenom stravom nije bilo ničega štro bi bol moglo da ublaži.Naprotiv, svaki detalj ovog neživota samo je još više produbljivao duševnu ranu. Nemajući više snage da podnese toliki duševni teret, mati je umrla.
U narodnoj epskim pesmama kao jedan od osnovnih ili čak i kao osnovni motiv je žena.iako su žene fizički slabije od muškaraca one mogu da izdrže mnogo veću bol od muškaraca. One čine samu srž ljudskog društva i u skoro svim kulturama izdvaja se kult obožavanja žene. Jer na ženama svet ostaje.
Literatura:
· Dr Dragiša Živković: Teorija književnosti sa teorijom pismenosti
· Dragutin A. Stefanović i Vukašin Stanisavljević: Pregled jugoslovenske književnosti ( I,II,III knjiga)
· Nadežda Vlašić, Ljiljana Tomić, Miodrag Vojinović i Dragoslav Radosavljević: Književnost u osnovnoj školi sa primerima- prirućnik za V,VI,VII i VIII razred os. šk.
· Dr Staniša Veličković: Interpretacije iz književnosti-prva knjiga
· Milan Kašarin: Srpska književnost u srednjem veku
· Vikipedija-Internet enciklopedija (http://www.wikipedija.com)
P.S: u ovom tekstu ima nekih slovnih grešaka, mrzelo me je da ih ispravljam, ali bitno je da sam na ovaj sastav dobio 5....
© ukoliko vam je potrebno za školu slobodno prepišite ovaj sastav...
Epske narodne pesme su dobile ime od grčke reči eros što znači reč , govor , priča.Za razliku od lirskih narodnih pesama u kojima se u prvom redu iskazuju osećanja u epskoj narodoj pesmi se peva o nekom dogadjaju. Narodni pevač se trudi da ne govosr o svojim osećanjima već da slika dogadjaj herojski podvig ili boj.U epskoj narodnoj poeziji je važno ono o čemu se peva, a ne gleda se na melodiju.Razvila se iz ratničke lirske pesme u kojoj se iznosila radost zbog pobede ili bol zbog pogibije junaka. Kasnije pored ratničkih dogadjaja opeva i druge dogadjaje iz života.Iako narodna pesma zbog dugog usmenog prenošenja nije mogla dasačuva istorijsku tačnost dogadjaja, opeva i drugi dogadjaj iz života.
Veoma veliku ulogu i značaj u epskim narodnim pesmama imale su žene. u pesmama je izražena njihova etika ili moralnost koja se izražavala u nekoliko oblikakao što su osećaj materinstva, mudrost i domišljatost da se snadje u teškim i naizgled bezizlaznim situacijama (Ropstvo Janković Stojana) , Žalost zbog smrti sina ili sinova (Majka Jugovića) ...
U pesmi Dioba jakšića Dmitrova ljuba Andjelija kao izuzetno uspeo književni lik stoji u samom vrhu bogate galerije ženskih likova u epskoj poeziji na srpskom jeziku . Tvorci ovih pesama,mimo religijskih učenja o ženi kao uzroku i praroditeljskog i svakog drugog greha , nisu se priklonili verskim učenjima o ženi kao nižem biću ,nego su je opevali kakva i jeste u stvarnosti , od kojih nije imun ni muškarac. Ona može da bude u pesmi , kao i u životu , i nevena i zla , onoliko koliko i muškarac , ali isto toliko , a katkad i više od toga , i razumna , razložna , i hrabra i rodoljubiva . A katkad se razumnošću i moralnom snagom uzdiže iznad muškarca , kao , na primer, Jevrosima iz pesme Uroš i Mrnjavčevići ili Andjelija iz pesme Dioba Jakšića. Andjelija postupa u skladu sa svojim visokim moralnim principima.Devera ceni kao brata poštuje ga kao člana porodice.Ona ima dva izbora: da otruje devera ili da naljuti muža zbog neizvršenja naredbe.
Сама мисли, а сама говори:
Што ће ова сиња кукавица!
Да отрујем мојега ђевера,
Од Бога је велика гријота,
А од људи покор и срамота;
Рећи ће ми мало и велико:
Видите ли оне несретнице,
Ђе отрова својега ђевера;
Ако ли га отровати нећу,
Не см'јем војна у двору чекати.
Iz ove naizgled bezizlazne situacije Andjelija je načla rešenje.Pomoću molitvene čaše koja za nju ima veoma veliku vrednost ona preklinje brata da joj pokloni konja i sokola.Andjelija je jedan od svetskih likovasxžena koje je stvorila epska poezija. Njena moralna čistota , razboritost , vernost mužu , poštovanje prema deveru , težnja za porodićnpm slogom , krotkost , ljubav i čoveštvo -čine je moralnim pobednikom.
U potresnoj epskoj pesmi Kosovka devojka je glavna ličnost u pesmi Kosovka devojka: Ona je mlada devojka koja posle boja na Kosovu luta po bojnom polju, poji i vida rane ranjenim ratnicima, i traži verenika, kuma i devera, po narodnoj pesmi to su Toplica Milan, Miloš Obilić i Kosančić Ivan. Najzad nailazi na teško ranjenog ratnika, po narodnoj pesmi vitez Pavle Orlović, i dok njega poji koji docnije umire u njenim rukama, on joj besedi da su sva tri stradali u boju.
Pesma Kosovka devojka broji se zajedno sa pesmom Smrt majke Jugovića u najlepše kosovske pesme i dobila je kao alegorija za brigu, pomoć i ljubav prema bližima veliku popularnost u srpskom narodu. Uroš Predić uhvatio je ovu tematiku i naslikao 1919. godine poznatu sliku Kosovke devojke, Kosovka Devojka je za mnoge jedan simbol Srbije odnosno otadžbine. Kako se Srbija branila na Kosovu polju, i kako je njena čast sačuvana jer je devojka, ona je simbol sačuvane časti otadžbine. Tu sačuvanu čast njoj je obezbedio „venčan“ svojom čašću i zlatnim pojasom vitez Orlović Pavle.Pesma se završava aforističnim stihovima kojima se iskazuje jedna opštija sudbina iskazana tragičnim ishodom kosovskog boja.Kosovka devojka zaplače i polazi svome domu kukajući:
Јао, јадна, худе сам ти среће!
Да се, јадна, за зелен бор 'ватим,
И он би се зелен осушио!
Pesma smrt majke jugovića takodje spada u red najlepših dela naše narodne književnosti,kako živoitno i umetniččkom snagom stvorenog lika majke, tako i jednostavnošću sredstava i konziznošću izraza kojim je taj lik stvoren.
U uvodnom delu pesme, u neobičnoj slici majke sa labudovim krilima, u stvari je izražena slika ajčine ljubavi prema sinovima. ali uz ovako snažno osećanje materinskecljubsvi stovremeno se izražava i njeno patriotsko osećanje. Majka jugovića jednostavno želi da odleti na kosovo i da vidi "devet Jugovića i desetog starog Jug Bogdana". Kako da ih vidi ? Pa ona zna da ih je poslala u odlučan boj sa osvajačima i porobljivačima! A u Kruševac već stižu vesti o tome kako se odvijaju dogadjaji na kosovu.Iz ttoga se može izveesti zaključakda rodoljubivac mati želi da vidi svoje sinove u borbi sa dušmanima,davidi kako se bore.
Pevač želi u ovoj pesmi, opisom tragičnnesudbine majke da prikaže težinu kosovskog poraza, a istovremeno da obradi i dva snažna ljudska osećanja: materinstvo i rodoljublje.Upravo na sukobu tih dveju emocija i motiviše se na tragičan svršetak pesme.Majka, prirodno, voli sviju decu ljubavlju ćija je snaga neizmerna, ali isto tako je svesna da je dužnost njenih sinova da se stave na branik časti i slobode.Medjutim, ma koliko da je svesna da je njihova dužnost da se bore, a u borbi se prirodno i gine, ona ipak ne može da svoja materinska osećanja naročito snažne erupcije bola, da savlada svešću o nužnosti umiranja.Od prvog susreta sa mrtvim junacima pa do krajnjeg trenutka majčin bol je rastao, gomilao se i produbljivao, iako se majka očigledno uzdržavala da ga jacvno ispolji. U toku tih dvadesetak časova, u tom kratkom i prenapregnutom životu ispunjenom stravom nije bilo ničega štro bi bol moglo da ublaži.Naprotiv, svaki detalj ovog neživota samo je još više produbljivao duševnu ranu. Nemajući više snage da podnese toliki duševni teret, mati je umrla.
U narodnoj epskim pesmama kao jedan od osnovnih ili čak i kao osnovni motiv je žena.iako su žene fizički slabije od muškaraca one mogu da izdrže mnogo veću bol od muškaraca. One čine samu srž ljudskog društva i u skoro svim kulturama izdvaja se kult obožavanja žene. Jer na ženama svet ostaje.
Literatura:
· Dr Dragiša Živković: Teorija književnosti sa teorijom pismenosti
· Dragutin A. Stefanović i Vukašin Stanisavljević: Pregled jugoslovenske književnosti ( I,II,III knjiga)
· Nadežda Vlašić, Ljiljana Tomić, Miodrag Vojinović i Dragoslav Radosavljević: Književnost u osnovnoj školi sa primerima- prirućnik za V,VI,VII i VIII razred os. šk.
· Dr Staniša Veličković: Interpretacije iz književnosti-prva knjiga
· Milan Kašarin: Srpska književnost u srednjem veku
· Vikipedija-Internet enciklopedija (http://www.wikipedija.com)
P.S: u ovom tekstu ima nekih slovnih grešaka, mrzelo me je da ih ispravljam, ali bitno je da sam na ovaj sastav dobio 5....
© ukoliko vam je potrebno za školu slobodno prepišite ovaj sastav...
