Estetika jezika i pisma - slovo, reč, rečenica ..

[overloader]

Utisak estetski lepog se uglavnom bazira na kriterijumima skladno, uređeno, pravilno. Kod pisma postoje slova, pa je tako estetski poželjno, da se ista slova pišu na isti ili sličan način, poštuju pravopisna i gramatička pravila itd. Zvanično, u srpskom jeziku postoje dva, ћирилично i latinično. Odabir kojim pisati, nije samo lični estetski. Praktičnost, ili neki drugi motiv ovde igraju ulogu, poput bližeg nacionalnog pisma, ili internacionalnog.

Različitii jezici, pored razlike ili sličnosti u pismu, naravno imaju i sasvim drugačiju sliku reči, rečenica, kao i celokupnog sklopa.

ruski:

srpski:

engleski:

spanski:

francuski:

kineski:

Fonetika glasova je još jedna bitna odlika jezika.

http://translate.google.rs/translat...tika glasova je još jedna bitna odlika jezika.

http://translate.google.rs/translat...tika glasova je još jedna bitna odlika jezika.

http://translate.google.rs/translat...tika glasova je još jedna bitna odlika jezika.

http://translate.google.rs/translat...tika glasova je još jedna bitna odlika jezika.

http://translate.google.rs/translat...tika glasova je još jedna bitna odlika jezika.

http://translate.google.rs/translat...tika glasova je još jedna bitna odlika jezika.

Objektivno odrediti koji jezik danas postojeći, ili koji je nekada bio u upotrebi, bi estetski bio najpogodniji. Svaki od njih poseduje kvalitete, koji nisu iste vrste, vredni su na drugačije načine. Samom estetikom glasa nekog jezika, ili slike, ožnačava dosta toga o jednom narodu ili kulturi.Taj isti narod ga je i gradio vekovima, pojedinci uređivali i usmeravali. Kulturološka mešavina, pa i globalizacija, donosi nove reči, koje označavaju nesto za šta u postojećem maternjem nije bilo oznake.

Pošto je ovo sprsko govorno područje, koje reči bi izmenili, izbacili, ili samo drugačije forumulisali. U kojem smeru dalje graditi jezik, knjizevni je ostavljen piscima i publici, ostali podeljeni u svrsi prilagođavanja opisu opusa određene grupe, klasifikovane po raznim osnovama, od starosnih, do nekih drugih pobuda tipa stil i sl.

 

[coviax1]

Konačno jedna praktična i korisna tema-svaka čast forumska...
Kad bih sad bio u situaciji da počnem stvarati nov jezik (i srpski-naravno) to bi značilo PONIŠTAVANJE CELOKUPNOG JEZIKA i GRADNJA NOVOG-KOMPATIBILNOM BINARNOM OPERATIVNOM SISTEMU... Teškoće izgradnje tog novog jezika poznajem jer sam i sam učestvovao u jednom početnom pokušaju.
U startu imamo govorni jezik s jedne i binarni sistem s druge strane.Govorni jezik je građen hiljadama godina i prepun je arhaizama građenim na predrasudama,pa novijih reči građenih na novim predrasudama i reči drugih jezika koje se drukčije koriste nego u izvornim jezicima.Uz taj celi galamatijas.reči koje koristimo u govoru su HIMERE naših misli koje su loš odraz naših senzacija uklopljenih u "matrice"-tragove iskustava ili urodjeni IQ i instikte...
Tek kad se sagleda koliki je to ogroman posao (valjalo bi napisati 10-15 Vujaklija...),a i kolika je slaba korist od njega-tada se lako odustaje...
Problemi nastaju i kod psihološke upotrbe reči:introverti i extroverti ih različito koriste-perceptiraju i asociraju,a da ne govorim o drugim psihološkim problemima koji idu do književne postmoderne i ludačke upotrebe jezika!Naime-nehumano je osporiti psihotičaru (pr.shizofreničaru)pravo da u krizi koristi govor!A KOMUNIKACIJA 0! Ovo je moj početni post-verujem da će biti podosta učesnika na ovoj temi...

 

[overloader]

Teško da jedan čovek, za svoj životni vek, može da stvori novi jezik, pogotovo kada bi ga gradio na potpuno novim osnovama. Naučiti govoriti i koristiti se tim jezikom, odluzelo bi dosta vremena. Ne mislim da su postojeći loši; npr srpski, koji najbolje poznajem, i fond meni poznatih reči, dovoljan je da izrazim ono šta želim, iako ponekad postoje određeni nedostaci. Učimo prema potrebi, i interesovanjima. Kineski mi se čini dosta nepraktičan u svakom pogledu. Introvertnost nije mana, kako mnogi misle. Šopenhauer je napisao da nadareni duhom mogu sami. Ekstrovertu je potrebna neka vrsta zabave, odatle potiče želja da ga ostali čuju i osete. Ili oslobađanje pristupa ka sebi i prema drugima , upoznavajući ih tako, mada sve mi to izgleda površno. Pogotovo uobičajeni razgovori, tipa ćaskanje. Jezik se prilagođava sa željenim iskazom, na taj način dobijajući novu formu i upotrebnu vrednost. Kvalitet jezika je sigurno viši kada je moguće obuhvatiti široke spektre. Glavni među njima bi trebao da bude književni, umetnički izraz.

 

[coviax1]

Nakon lingvističkih analiza,strukturalnih pravila građenja reči i smisaonih celina...imamo opet slobodniji jezik koji zagovara asocijativnost,analogičnost i metaforičnost koje imaju zadatak "obuhvatanje"misli efikasnije od preciznih reči.Ipak,meni to liči na udaljavanje od nauka a približavanje umetnosti...Nekovrsni Neoničeizam! Iako i sad rado uzmem Also Sprache...,ne smatram da je to neki napredak...

 

[overloader]

Nakon lingvističkih analiza,strukturalnih pravila građenja reči i smisaonih celina...imamo opet slobodniji jezik koji zagovara asocijativnost,analogičnost i metaforičnost koje imaju zadatak "obuhvatanje"misli efikasnije od preciznih reči.Ipak,meni to liči na udaljavanje od nauka a približavanje umetnosti...Nekovrsni Neoničeizam! Iako i sad rado uzmem Also Sprache...,ne smatram da je to neki napredak...

Asocialnost nastaje na podlozi različitosti od okoline, usled toga nemogućnost rada sa drugima. Kao da pričaju drugačijim jezikom. Novi jezik bi izgledno bio odgovarajućij grupi njegovih kreatora, baš kao sto je slučaj i sa prirodnim. Nauka ima termine, prihvaćene u skoro svakom jeziku zbog efikasnosti naučnog jezika. Nauka zahteva precizne terminološke defincije, generalno razumljive. Za umetnost treba naći ključ, smisao, poentu, uživajući u trenutku. Jezik metafora, skrivenog značenja, zagonetnih upita i istine obuhvaćene svemu tome. Umetnost je bliža emociji, estetici, nauka logici i znanju. Ključ kojim se otključavaju vrata istine, pre će biti sazdan od umetnosti, jer u samom kodu umetnosti krije se istina, izvezena na mnogo viši način. Filos(z)ofija je svojim poljima obuhvatila oba.