Umri_muski
Legenda
- Poruka
- 70.813
Neformatiran, argumentativan format koji se najkrace i najistinitije objasnjava kao praksa misljenja....
Mnogi krivicu za padove pojedinih naroda vide u izboru svoje retoricke forme , sto je slozenija teorija zavere od one najprostije, da stil muzike odredjuje i ponasanje masa, rok jednako bunt, ozbiljna muzika jednaka harmoniji i strpljenju , cesto ide uz rast i razvoj, oba procesa spora, trans, haos , anarhija, nepovezanost, droga...trotonske ponavljajuce urlajuce , melodijski netacne i falsirajuce folk, ne mogu reci narodne, siromastvo misli , inteligencije i kulture.
Retoricke forme su naravno pod uticajem pisanih formi , pod jakim uticajem, ali se odvojeno primenjuju...
Ako se u retorickim formama ne koriste logicki zahtevi , ako se ne koriste neke forme , strukture, takve ce biti i misli jer u oba slucaja misli zavise od forme izlaganja..
I kad je jezik brzi od mozga tj mozak ne mora da ceka da se iskaze zamisljeno....nego sto na um to na drugm, sporiji mozak, ili kad je obrnut slucaj u pitanju, kad mozak stvori ideju a onda je potrebno vreme da se ta ideja iskaze, obicno od 5x do 10x sporije od brzine stvaranja ideje, sto zahteva bafer, i koncentraciju...
Ocigledno da onda pritisak raste da se sto brze i jasnije izrazi zamisljeno , ali ocigledno i da sklop misli onda zavisi od formata i strukture iskaza, jer ce radi brzine mozak i ideje da se prilagode govornoj formi da odradjuju deo posla jer je zastoj na toj strani , pa ce se javiti transkripcija, prevod ideja u strukture koje su govorne..
A isto vazi i za pisane strukture, takodje se um prilagodjava njima..
Citanje informacija sa pisanih ili usmenih kanala nije isto , jer su prijemnici razliciti, obrada razlicita, formati razliciti i naglasavanje sadrzaja razlicito...dok se kod govornog koristi intonacija, prekidi , pauze, visina tona, jacina tona, pevanje ili ne, kod pisanog se mogu koristiti formatiranje, boje, crtezi , slike, pasusi, boldovanje i slicno..
Zatim nije isto ni zbog vrste medija, dok kod zvuka mora da bude strogo linearno , i strogo kratko , jer recenica mora da ima kontekst kad se izgovori, nema preskakanja, kod pisane forme se moze preskakati ali je chunk struktura prisutna...tj pasusi, ne moze se preskakati sa reci na rec ili sa recenice na recenicu...vrlo je tesko..
Ostali mediji mogu imati jos manje zavisnu strukturu od linearne, prva dolazi prva se konzumira....npr video zahteva da sama scena ima svoju poglavlje strukturu, tj da bude zasebna celina...pa se moze gledati i smatrati odvojenom celinom i tako se dobija nelinearan pristup.
Multimedija i link struktura jos vise oslobadjaju od linearnog...pa se tu polako gubi i TOC , tabla sadrzaja i uredjenosti , pa se zato i dodaje da bude prisutna da bi se lakse pratilo gde ste..nesto slicno kao mapa polozaja u gradu koji obilazite....ako idete od tacke do tacke, osim ako ste specijalac i navikli na orjentaciono kretanje, bicete pogubljeni bez pracenja TOC tabela, tj mape gde ste sada i mape gde idete..
Da ne bih za pocetak sirio temu , odavde se vec vidi da izbor samoposluge, tj onog sto citate itekako odredjuje sta cete u buducnosti citati i kako cete se razvijati.
To uopste ne znaci da su ljubitelji stripa ograniceni , kao sto po proceni vrednosti stripova od strane knjizevnosti moze da sledi...
Strip ima tu mogucnost da na osnovu par slika provocira citaoca da izrezira film i da ga pusti u svojoj glavi , sto je akt na mozak da odradi onu svoju stvar, da jprilagodi brzinu prijema informacija sa brzinom stvaranja ideja...Za mnoge strip ima vecu brzinu informacija nego sto mozak stize da to obradi , pa se cita sporije....slike se unesu , a onda se mozgom generise film, i dijalog i obicno oko skace nekoliko puta izmedju dva frejma, tj dve slike stripa....i tako kad je gotov film , na kraju ga um pusti, oko opet odgleda prethodni frejm i ponovo buduci , frejm i zadovoljstvo je tu...
Mnogi krivicu za padove pojedinih naroda vide u izboru svoje retoricke forme , sto je slozenija teorija zavere od one najprostije, da stil muzike odredjuje i ponasanje masa, rok jednako bunt, ozbiljna muzika jednaka harmoniji i strpljenju , cesto ide uz rast i razvoj, oba procesa spora, trans, haos , anarhija, nepovezanost, droga...trotonske ponavljajuce urlajuce , melodijski netacne i falsirajuce folk, ne mogu reci narodne, siromastvo misli , inteligencije i kulture.
Retoricke forme su naravno pod uticajem pisanih formi , pod jakim uticajem, ali se odvojeno primenjuju...
Ako se u retorickim formama ne koriste logicki zahtevi , ako se ne koriste neke forme , strukture, takve ce biti i misli jer u oba slucaja misli zavise od forme izlaganja..
I kad je jezik brzi od mozga tj mozak ne mora da ceka da se iskaze zamisljeno....nego sto na um to na drugm, sporiji mozak, ili kad je obrnut slucaj u pitanju, kad mozak stvori ideju a onda je potrebno vreme da se ta ideja iskaze, obicno od 5x do 10x sporije od brzine stvaranja ideje, sto zahteva bafer, i koncentraciju...
Ocigledno da onda pritisak raste da se sto brze i jasnije izrazi zamisljeno , ali ocigledno i da sklop misli onda zavisi od formata i strukture iskaza, jer ce radi brzine mozak i ideje da se prilagode govornoj formi da odradjuju deo posla jer je zastoj na toj strani , pa ce se javiti transkripcija, prevod ideja u strukture koje su govorne..
A isto vazi i za pisane strukture, takodje se um prilagodjava njima..
Citanje informacija sa pisanih ili usmenih kanala nije isto , jer su prijemnici razliciti, obrada razlicita, formati razliciti i naglasavanje sadrzaja razlicito...dok se kod govornog koristi intonacija, prekidi , pauze, visina tona, jacina tona, pevanje ili ne, kod pisanog se mogu koristiti formatiranje, boje, crtezi , slike, pasusi, boldovanje i slicno..
Zatim nije isto ni zbog vrste medija, dok kod zvuka mora da bude strogo linearno , i strogo kratko , jer recenica mora da ima kontekst kad se izgovori, nema preskakanja, kod pisane forme se moze preskakati ali je chunk struktura prisutna...tj pasusi, ne moze se preskakati sa reci na rec ili sa recenice na recenicu...vrlo je tesko..
Ostali mediji mogu imati jos manje zavisnu strukturu od linearne, prva dolazi prva se konzumira....npr video zahteva da sama scena ima svoju poglavlje strukturu, tj da bude zasebna celina...pa se moze gledati i smatrati odvojenom celinom i tako se dobija nelinearan pristup.
Multimedija i link struktura jos vise oslobadjaju od linearnog...pa se tu polako gubi i TOC , tabla sadrzaja i uredjenosti , pa se zato i dodaje da bude prisutna da bi se lakse pratilo gde ste..nesto slicno kao mapa polozaja u gradu koji obilazite....ako idete od tacke do tacke, osim ako ste specijalac i navikli na orjentaciono kretanje, bicete pogubljeni bez pracenja TOC tabela, tj mape gde ste sada i mape gde idete..
Da ne bih za pocetak sirio temu , odavde se vec vidi da izbor samoposluge, tj onog sto citate itekako odredjuje sta cete u buducnosti citati i kako cete se razvijati.
To uopste ne znaci da su ljubitelji stripa ograniceni , kao sto po proceni vrednosti stripova od strane knjizevnosti moze da sledi...
Strip ima tu mogucnost da na osnovu par slika provocira citaoca da izrezira film i da ga pusti u svojoj glavi , sto je akt na mozak da odradi onu svoju stvar, da jprilagodi brzinu prijema informacija sa brzinom stvaranja ideja...Za mnoge strip ima vecu brzinu informacija nego sto mozak stize da to obradi , pa se cita sporije....slike se unesu , a onda se mozgom generise film, i dijalog i obicno oko skace nekoliko puta izmedju dva frejma, tj dve slike stripa....i tako kad je gotov film , na kraju ga um pusti, oko opet odgleda prethodni frejm i ponovo buduci , frejm i zadovoljstvo je tu...
