Мушкарац и жена седе за столом и обедују. Стаклена, по ободима помало искрзана плоча стола, смештена је у средини мале трпезарије, на коју се наставља кухиња.
На делу стола који додирује источни зид гори кандило, кристална чинијица напуњена најпре прстом воде а затим уљем, са фитиљем који гори из центра округлог парченцета плуте. Поред кандила је дрвена кутијица, са уском пукотином насталом након случајног поливања водом. Пукотина се након сушења затворила довољно да из ње не испада тамјан.
Иза кандила, на столу, је диптих: Пресвета Богородица са Богомладенцем, а иза њега је једнокраки месингани свећњак из којег вири остатак славске свеће, на којој је селотејпом приљубљена, с горње стране пламеном опрљена сличица Светог Архангела Михаила. Са десне стране диптиха положен је велики дрвени крст са распећем. Изнад стола, на зиду, две веће и више мањих папирнатих пластифицираних иконица, убачених у прорезе рамова слика, које су затекли у стану.
Мушкарац стиска чен белог лука између палца и кажипрста како би га лакше ољуштио. "Изволи", додаје ољуштени, мањи чен, својој жени и она га са смешком и једним отегнутим певушећим "хвалааа" узима и ставља поред свог тањира.
Тањири су огромни, један стаклени, произведен у Русији, што се Борису нарочито свидело, купљен у кинеској радњи, други керамички, који су купили станодавци. На њима је цео ручак: рукама исцепкана зелена салата, изрендана сирова цвекла и целер, тек скувани кромпир и парче меса, све преливено маслиновим уљем. Што се тиче хране ван тањира су само посуде са свежим младим сиром, купљеним на пијаци за Јелу и Мишу и старим, сјеничким, смрдљивим сиром, како га назива Јела. Ту је и флаша црне македонске Кратошије, две чаше, једна напуњена до врха, за домаћина и друга напуњена симболичном количином вина.
Остатак стола, Јелина половина, попуњена је свешчицама, понеком књигом, живописним хемијскама. Хемијска розе боје завршава се неком врстом гуме која лелуја приликом писања. На врху је пуж. И он лелуја. На крају друге је гумени једнорог, у бојама једнорога. Трећа се завршава окићеном гуменом јелкицом испод које је лед лампица.
На њеној половини је и кутија са шибицама, глинена пепељара са хрпом изгорелих шибица којима је паљено кандило, половина пластичне звечке, неотворена коцка "Л пети Марсеље" сапуна који је Мишина нова занимација и глодалица, неколико паковања влажних марамица, неотворених и отвараних, изгужвани листови убруса којима је брисала мусавка, који увек једе први.
На Борисовој половини, лево од тањира налазе се кутија мултивитамина, кутија цинк таблета, мидол од 100 грама и пробиотик са буларди бактеријама - заостала корона терапија са којима Борис, противник лекова и уопште фармацеутских производа, а истовремено велики противник бацања ствари, не зна шта да ради. Поред су и гарантни листови незнаних производа, МТС рачун, Јелин црни чешљић, две неотворене кутије Павловићеве масти, влажне марамице и плава коцкаста картонска кутија у којој Јела држи чоколадице. Десно од тањира је кеса са неколико главица домаћег белог лука, неки су већ начети а неки су нетакнути. Мобилни телефони такође заузимају делић стола.
Борису се свиђа да једе из огромних тањира. "Лакше је опрати један велики него неколико мањих тањира, тацни и којечега", тврди. Јели се свиђа да једу из тањира исте величине. Јели се свиђа оно што се Борису свиђа.
"Шта кажеш за нову тему?", пита Јела, "хоћеш ли писати?"
"Не могу да пишем о томе", одговара Борис, гутајући прежвакани залогај. "Еротска прича" застаде Борис замишљено, погледа жену а затим врати поглед у тањир.
"Али зашто? Може се писати о свему, не мора то да буде заиста еротска прича, можеш да пишеш рецимо о пијанистима. Док за истим клавиром свирају композицију руке им се преплићу". Јела застаје са излагањем своје идеје и значајно га гледа.
Борис поново подиже поглед, "не могу да пишем о нечему што нисам сам искусио, о томе би можда могла ти да пишеш, ти си учила да свираш клавир.
Можда бих могао да кроз причу провучем одевање данашњих девојака? Али то није еротика. Еротика подразумева нешто више од тога", климну главом у знак потврђивања, набоде парче сира а затим посеже за чашом црног вина, око чијег постоља се већ створила гомилица шушкавих свилених омотача, ољуштених ченова. " Уосталом, нема се ту ни шта писати, већ је речено да свако види оно што хоће да види".
"Шта је уопште еротика?" запита Јела и рашири своје крупне плаве очи, "шта је ерос?"
"Грчки бог ваљда, и принцип... " одговори јој муж а затим узе мобили телефон. Ево шта пише:
"Ерос, првобитно бог стварања и живота a касније се спомиње као бог љубави,страсти и сексуалне пожуде".
Обоје престају да једу и размењују кратак поглед а Борис извија крај леве обрве, на начин који каже: "ма дај..."
"А шта мислиш о љубави међу животињама, голубовима на пример?", смешка се. У глави му је призор беле голубице која убрзаним кораком и наглим променама смера кретања покушава да испита истрајност и озбиљност намера загугуталог, зајапуреног алфа голуба, који шепурећи се покушава да је испрати.
Па ето!, ускликну Јела. Имаш причу! Пијанисти, девојке, голубови...
"Даа", промрља неуверљиво себи у браду њен муж. "Можда... ако будем имао времена... "