Erotska knjizevnost

Atomic™:
​
  1. МИЛЕР, Хенри: Rakova obratnica, Beograd: BIGZ, 1985
  2. ЛОРЕНС, Дејвид Херберт: Ljubavnik lady Chatterley, Split: Logos, 1983
  3. МИЈЕ, Катрин: Seksualni život Katrin M., Beograd: Narodna knjiga - Alfa, 2001
  4. ВОРД, Пенелопи: Kao pas i mačka, Beograd: Laguna, 2018
  5. ДЕЈ, Силвија: Jedno s tobom, Beograd: Čarobna knjiga, 2016
  6. КАЗАНОВА, Ђакомо: Erotski memoari, Beograd: LOM, 2015
  7. ДЕЈ, Силвија: Krosfajer, Deo 3. Prepletena s tobom. - Beograd: Čarobna knjiga, 2013
  8. ФОЕНКИНОС, Давид: Erotski potencijal moje žene, Beograd: Laguna, 2012
  9. РЕБИЋ, Маша: Još samo ovaj put, Beograd: Laguna, 2013
  10. ДА КОСТА, Порша: Preduboko, Beograd: Laguna, 2013
  11. ШУЛЦ, Зорана: Stani, srce, Beograd: Vulkan izdavaštvo, 2014
  12. ШУЛЦ, Зорана: Ukus greha, Beograd: Vulkan izdavaštvo, 2013
  13. ЈАНГ, Саманта: London Roud, Beograd: Laguna, 2014
  14. ДА КОСТА, Порша: Varljiva devojka, Beograd: Laguna, 2016
  15. ШАПИРО, Елена Моли: Plamen dodira, Beograd: Vulkan izdavaštvo, 2015
  16. СТИВЕНС, С. К.: Zavedena, Beograd: Laguna, 2015
  17. ЈАНГ, Саманта: Indija Plejs, Beograd: Laguna, 2015
  18. ЈАНГ, Саманта: Dablin strit, Beograd: Laguna, 2013
  19. НЕЏМА, : Putanja čula, Beograd: Laguna, 2009
  20. АДЛИН, Л. Мари: T.A.J.N.A., Beograd: Vulkan izdavaštvo, 2013
  21. НЕЏМА, : Badem, Beograd: Laguna, 2006
  22. НИН, Анаис: Venerina delta, Beograd: Laguna, 2009
  23. СТИВЕНС, С. К.: Zanesena, Beograd: Laguna, 2013
  24. ХАРОН, Дарија: Bekstvo iz harema, Beograd: Laguna, 2011
  25. ДЕЈ, Силвија: Obnažena pred tobom, Beograd: Čarobna knjiga, 2012
  26. НАБОКОВ, Владимир Владимирович: Lolita, Podgorica: Daily Press, 2003
  27. СПЕНСЕР, Скот: Beskrajna ljubav, Zagreb: Mladost, 1984
  28. МАЈО, Џулијана: Grad sunca, Beograd: Vulkan izdavaštvo, 2015
  29. ВАТСЈАЈАНА, Малагана: Kama Sutra, Zagreb: Prosvjeta, 1979
  30. ХАБЈАНОВИЋ-ЂУРОВИЋ, Љиљана: Јавна птица, Београд: Глобосино Александрија, 2011
  31. ВАЈЛДЕР, Џасинда: Obećaj mi zauvek, Beograd: Vulkan izdavaštvo, 2015
  32. ВАЈЛДЕР, Џасинда: Kao da smo jedno, Beograd: Vulkan izdavaštvo, 2014
  33. НЕЏМА, : Ćilibar i svila, Beograd: Laguna, 2015

​
Kliknite za proširenje...
Jesi citao sve ovo sa liste?
 
Ne volim erotsku književnost, u redu je da bude deo književnosg dela, ali da je delo u celini erotsko to je potpuno dosadno, besmisleno, lepo je rekao Kiš u eseju o de Sadu: A glavni i jedini hendikep svakog erotskog štiva jeste njegova repetitivnost, njegova monomanijakalnost.
 
Baudrillard:
Izuzetna knjiga, ima i film, prilično dobar:
https://www.imdb.com/title/tt1667354/
Kliknite za proširenje...
uh ne znam za film, hvala za link :heart:
a knjigu sam čitala dva puta i to poodavno

ali su opisi tih scena toliko stvarni da mogu da vidim film u glavi dok čitam knjigu

spekulisalo se da su ga roditelji poslali iz Krakova kad je počeo rat u neko selo da ga sačuvaju od nacista
ali je on kasnije pisao o tome da je celu priču izmislio
istina ili ne
bizaran je i upečatljivo brutalan opis ponašanje ljudi pritisnuti teškim životnim okolnostima.
nema granice za devijantnosti kod njega...
 
Baudrillard:
Ne volim erotsku književnost, u redu je da bude deo književnosg dela, ali da je delo u celini erotsko to je potpuno dosadno, besmisleno, lepo je rekao Kiš u eseju o de Sadu: A glavni i jedini hendikep svakog erotskog štiva jeste njegova repetitivnost, njegova monomanijakalnost.
Kliknite za proširenje...
de sad je bio filozof kao retko ko.
cudi me da je kis to rekao...salo ili 120 dana sodome je sve samo ne "erotska" knjizevnost, iako je ona u prvom planu.

ko debili kad kazu da je kopolin drakula horor...ili felinijev kazanova erotka bolan...
 
PerfectOne:
uh ne znam za film, hvala za link :heart:
a knjigu sam čitala dva puta i to poodavno

ali su opisi tih scena toliko stvarni da mogu da vidim film u glavi dok čitam knjigu

spekulisalo se da su ga roditelji poslali iz Krakova kad je počeo rat u neko selo da ga sačuvaju od nacista
ali je on kasnije pisao o tome da je celu priču izmislio
istina ili ne
bizaran je i upečatljivo brutalan opis ponašanje ljudi pritisnuti teškim životnim okolnostima.
nema granice za devijantnosti kod njega...
Kliknite za proširenje...
Kosinski je bio veliki mitoman, plasirao je Obojenu pticu kao nešto što se njemu dogodilo, ali ispostavilo se da je sve to laž, čak da je knjiga delimično i plagijat, da je uzeo delove od drugog autora, za druga dela je takođe bilo sumnje da su plagijat.
Ima ona priča da je trebalo da bude na večeri kod Šeron Tejt Polanski onog dana kad im je upala Menson porodica, ali da mu je prtljag bio izgubljen pa je zato zakasnio na avion, iako mitoman izgleda da to nije lagao:
https://www.nytimes.com/1984/04/15/books/l-tate-did-expect-kosinski-124051.html
 
Monteverdi:
de sad je bio filozof kao retko ko.
cudi me da je kis to rekao...salo ili 120 dana sodome je sve samo ne "erotska" knjizevnost, iako je ona u prvom planu.

ko debili kad kazu da je kopolin drakula horor...ili felinijev kazanova erotka bolan...
Kliknite za proširenje...
Da, jeste on pre svega filozof, mnogi su pisali o njemu, Bataj, Klosovski, Bart... Kod nas Jovica Aćin, ali čini mi se da je Kiš u svom kratkom eseju najbolje sažeo i objasnio de Sada:

Pošto je svet nedokučiv - „jer nije dato čoveku da dopre do prapočetka” - to prosvećenom gnostiku ostaje samo mimezis prirode kao čin krajnjeg očajanja i pobune. Markiz de Sad je time samo radikalizovao filozofiju prosvećenosti, njen materijalizam, njen vitalizam, njen oprezni ateizam. On je ideji progresa suprotstavio svoj pesimistički koncept čoveka bačenog u svet: čovek teži apsolutu, i stoga mu nema utehe. Sadov je pesimizam jedan od najmračnijih, najtemeljnijih i najdestruktivnijih za koje filozofija zna.
Jer dok su pesimističke ili fatalističke doktrine u krajnjoj konsekvenciji propovedale mirenje sa sudbinom, pasivnost, nirvanu, Sadov je pesimizam agresivan. On iz razočarenja izvlači mahnitost, i ima u njemu nečeg od gneva konkvistadora. Za njega je čovek gomila mesa, slepa strast, kopulacijska mašina. Stoga u njegovim delima sve je samo grč i rastrzavanje, bol, znoj, krv i sperma, a jedina ljudska artikulisana reč, ne ona koja se javljana venama namučenih žrtava, već ona koja se otima iz grudi mučitelja-sladostrasnika, jeste reč „umirem”. I ta reč nije samo metafora (metonimija) sladostrašća na vrhuncu, nego je ona supstitut sladostrašća: doživeti orgazam, to znači umirati, jer orgazam je jedini biološki sat koji otkucava tačno vreme, svaki je orgazam jedna mala smrt, svršiti znači pomalo umreti, kao što se kaže: „Partir c’est un peu mourir”.

Danilo Kiš - Eseji
 
Baudrillard:
Kosinski je bio veliki mitoman, plasirao je Obojenu pticu kao nešto što se njemu dogodilo, ali ispostavilo se da je sve to laž, čak da je knjiga delimično i plagijat, da je uzeo delove od drugog autora, za druga dela je takođe bilo sumnje da su plagijat.
Ima ona priča da je trebalo da bude na večeri kod Šeron Tejt Polanski onog dana kad im je upala Menson porodica, ali da mu je prtljag bio izgubljen pa je zato zakasnio na avion, iako mitoman izgleda da to nije lagao:
https://www.nytimes.com/1984/04/15/books/l-tate-did-expect-kosinski-124051.html
Kliknite za proširenje...
neobično da je i njegov roman prisutnost takođe ekranizovan u originalu being there kod nas preveden kao dobro došli gospodine Šanso
satirična priča o baštovanu koji kada mu umre poslodavac kolateralno upada u visoko društvo koje do imbecilnosti ceni njegovo mišljenje koje on u stvarnosti nema jer je celog života samo kalemio ruže

neobično je i to da je kosinski kada je stigo u ameriku radio kao izbacivač po klubovima i taksista dok nije upoznao veoma bogatu damu koja je bila opčinjena njegovim ljubavnim umećem i rešila je da mu malo pogura karijeru ...:lol:
pa posle kažu da su samo žene sponze
 
PerfectOne:
neobično da je i njegov roman prisutnost takođe ekranizovan u originalu being there kod nas preveden kao dobro došli gospodine Šanso
satirična priča o baštovanu koji kada mu umre poslodavac kolateralno upada u visoko društvo koje do imbecilnosti ceni njegovo mišljenje koje on u stvarnosti nema jer je celog života samo kalemio ruže

neobično je i to da je kosinski kada je stigo u ameriku radio kao izbacivač po klubovima i taksista dok nije upoznao veoma bogatu damu koja je bila opčinjena njegovim ljubavnim umećem i rešila je da mu malo pogura karijeru ...:lol:
pa posle kažu da su samo žene sponze
Kliknite za proširenje...
Čitao sam i taj, gledao i film, većinu njegovih dela sam pročitao, pored Obojene ptice najbolji mu je roman Vražje drvo (The Devil Tree).

On je na kraju izvršio samoubistvo, tako što je navukao kesu na glavu i obmotao lepljivom trakom oko vrata.
 
Baudrillard:
Čitao sam i taj, gledao i film, većinu njegovih dela sam pročitao, pored Obojene ptice najbolji mu je roman Vražje drvo (The Devil Tree).

On je na kraju izvršio samoubistvo, tako što je navukao kesu na glavu i obmotao lepljivom trakom oko vrata.
Kliknite za proširenje...
i ja sam veliki njegov fan puno sam čitala o njemu tako da znam kako je završio. jedan od najtežih načina da se ode je ne dati plućima vazduh
smučilo mu se sve.

kakosimitiBadri:zag:
 
Baudrillard:
Da, jeste on pre svega filozof, mnogi su pisali o njemu, Bataj, Klosovski, Bart... Kod nas Jovica Aćin, ali čini mi se da je Kiš u svom kratkom eseju najbolje sažeo i objasnio de Sada:

Pošto je svet nedokučiv - „jer nije dato čoveku da dopre do prapočetka” - to prosvećenom gnostiku ostaje samo mimezis prirode kao čin krajnjeg očajanja i pobune. Markiz de Sad je time samo radikalizovao filozofiju prosvećenosti, njen materijalizam, njen vitalizam, njen oprezni ateizam. On je ideji progresa suprotstavio svoj pesimistički koncept čoveka bačenog u svet: čovek teži apsolutu, i stoga mu nema utehe. Sadov je pesimizam jedan od najmračnijih, najtemeljnijih i najdestruktivnijih za koje filozofija zna.
Jer dok su pesimističke ili fatalističke doktrine u krajnjoj konsekvenciji propovedale mirenje sa sudbinom, pasivnost, nirvanu, Sadov je pesimizam agresivan. On iz razočarenja izvlači mahnitost, i ima u njemu nečeg od gneva konkvistadora. Za njega je čovek gomila mesa, slepa strast, kopulacijska mašina. Stoga u njegovim delima sve je samo grč i rastrzavanje, bol, znoj, krv i sperma, a jedina ljudska artikulisana reč, ne ona koja se javljana venama namučenih žrtava, već ona koja se otima iz grudi mučitelja-sladostrasnika, jeste reč „umirem”. I ta reč nije samo metafora (metonimija) sladostrašća na vrhuncu, nego je ona supstitut sladostrašća: doživeti orgazam, to znači umirati, jer orgazam je jedini biološki sat koji otkucava tačno vreme, svaki je orgazam jedna mala smrt, svršiti znači pomalo umreti, kao što se kaže: „Partir c’est un peu mourir”.

Danilo Kiš - Eseji
Kliknite za proširenje...
savrseno... ali danilo je de sada uzdigao a ne ponizio i bacio u blato i dao mu srce i dusu za snagu kojom se otrgao iz sebe da napise salo? ili ja ne razumem napisano?

zar pesimizam nije jedina odlika zrelosti, a peszimizam u destrukciji svih vrlina, vrlina koje smo svi mi imali kao uzanse postojanja preko roditelja i porodice a danas malo pametniji shvatamo svu doktrinu uzasa na kojoj svet generalno pociva, pa cak ponekad i tzv najvaznija celija zvana porodica... i to je vezao markiz za onaj tzv najrazvijeniji svet.

sto rece danilo na kraju, ja slicno rekoh u mom postu sa religije o seksualnosti i religiji na samom kraju, da ga ne citiram celog ponovo:


kompatibilnost duse kroz antonim yebanja do smrti ili rodjenja zavisno od dozivljavanja semantike te radnje.. pocinjemo ponovo da vrednujemo sebe bez ikakve metafizike, bez esencije, mudrosti, duha ili inteligencije.... postajemo zivotinja i vibriramo. pulsiramo u njenom kvazaru pohote dok ona ne oseti pomeranje ploda u sebi. umiremo kao muskarci za nju na tren .... ali opet samo do novog ciklusa do novog rodjenja do novog mirisa, do nove zelje i sve ide jovo nanovo. materija i antimaterija.

u svakom sexu sahranjujemo boga u nama i stvaramo jednog novog savrsenijeg, onog naseg, onog pravog i istinitog u ljudskom oblicju. vaskrsavamo u coveka i zenu. sex i smrt kroz radjanje novog, to je nasa sustina postojanja i onoga za sta smo na ovom yebenom svetu punom zla, lazi, besa, mrznje i licemerja. sve ostalo je trivijalno. roma locuta causa finita
 
Monteverdi:
savrseno... ali danilo je de sada uzdigao a ne ponizio i bacio u blato i dao mu srce i dusu za snagu kojom se otrgao iz sebe da napise salo? ili ja ne razumem napisano?

zar pesimizam nije jedina odlika zrelosti, a peszimizam u destrukciji svih vrlina, vrlina koje smo svi mi imali kao uzanse postojanja preko roditelja i porodice a danas malo pametniji shvatamo svu doktrinu uzasa na kojoj svet generalno pociva, pa cak ponekad i tzv najvaznija celija zvana porodica... i to je vezao markiz za onaj tzv najrazvijeniji svet.

sto rece danilo na kraju, ja slicno rekoh u mom postu sa religije o seksualnosti i religiji na samom kraju, da ga ne citiram celog ponovo:


kompatibilnost duse kroz antonim yebanja do smrti ili rodjenja zavisno od dozivljavanja semantike te radnje.. pocinjemo ponovo da vrednujemo sebe bez ikakve metafizike, bez esencije, mudrosti, duha ili inteligencije.... postajemo zivotinja i vibriramo. pulsiramo u njenom kvazaru pohote dok ona ne oseti pomeranje ploda u sebi. umiremo kao muskarci za nju na tren .... ali opet samo do novog ciklusa do novog rodjenja do novog mirisa, do nove zelje i sve ide jovo nanovo. materija i antimaterija.

u svakom sexu sahranjujemo boga u nama i stvaramo jednog novog savrsenijeg, onog naseg, onog pravog i istinitog u ljudskom oblicju. vaskrsavamo u coveka i zenu. sex i smrt kroz radjanje novog, to je nasa sustina postojanja i onoga za sta smo na ovom yebenom svetu punom zla, lazi, besa, mrznje i licemerja. sve ostalo je trivijalno. roma locuta causa finita
Kliknite za proširenje...
Dobro si razumeo, esej je, rekao bih, pohvalno intoniran, Kiš na svega nekoliko strana bolje shvata de Sada i njegovo delo nego većina onih koji su mu posvetili čitave knjige.

Evo završnog dela tog eseja:

Na Markiza de Sada mogla bi se, dakle, primeniti ista ona formulacija koju je on upotrebio govoreći o Volteru: „Nemajući drugih namera do da stavi filozofiju u svoje romane, on je radi toga napustio sve.” I Sad je „napustio sve”, a njegova su dela samo briljantna ilustracija jedne jedine ideje, jedne jedine opsesije: ljudske egzistencije kao poraza. „Vrlina i porok će se naći u grobu zajedno, jedno uz drugo”. Njegova usplamtela mašta stvara od
jedne jedine materije, od ljudske puti, a njegove su užagrene oči usredsređene na jedno jedino noćno nebo, u nox microcosmica, ono koje medijevalni anatomski atlasi smeštaju u krug čiji je centar u preponama a obim mu ne ide dalje od pupka i kolena. Ta nox microcosmica prerasta kod De Sada u golemu kosmičku tamu bez zvezda i bez Boga, u Apokalipsu.

Dubrovnik, januar ’88.

Danilo Kiš - Eseji

Zanimljivo da je ovo pisano onda kad sam se ja rodio.
 
Baudrillard:
Dobro si razumeo, esej je, rekao bih, pohvalno intoniran, Kiš na svega nekoliko strana bolje shvata de Sada i njegovo delo nego većina onih koji su mu posvetili čitave knjige.

Evo završnog dela tog eseja:

Na Markiza de Sada mogla bi se, dakle, primeniti ista ona formulacija koju je on upotrebio govoreći o Volteru: „Nemajući drugih namera do da stavi filozofiju u svoje romane, on je radi toga napustio sve.” I Sad je „napustio sve”, a njegova su dela samo briljantna ilustracija jedne jedine ideje, jedne jedine opsesije: ljudske egzistencije kao poraza. „Vrlina i porok će se naći u grobu zajedno, jedno uz drugo”. Njegova usplamtela mašta stvara od
jedne jedine materije, od ljudske puti, a njegove su užagrene oči usredsređene na jedno jedino noćno nebo, u nox microcosmica, ono koje medijevalni anatomski atlasi smeštaju u krug čiji je centar u preponama a obim mu ne ide dalje od pupka i kolena. Ta nox microcosmica prerasta kod De Sada u golemu kosmičku tamu bez zvezda i bez Boga, u Apokalipsu.

Dubrovnik, januar ’88.

Danilo Kiš - Eseji

Zanimljivo da je ovo pisano onda kad sam se ja rodio.
Kliknite za proširenje...
najzanimljivije je da je salo bila pocasna knjiga moje cerke jos od 14. godine...neko ce se krstiti, al ybg nikad joj nisam uskracivao bilo koju literaturu i kad sam jednom sa njom razgovarao o de sadu bio bukvalno sokiran nacinom kako je trezveno shvatila poruku koju mnogo zreliji i iskusniji nikad nisu ni dokucili.
 
I posle sto ne volis erotsku knjizevnost a pornice volis.
"Daklem, tacka bi mogla da se stavi na piscevu knjizevnost zato sto se njegove filozofske misli svode na mikrokosmos uokviren medjunozjem do pupka i onda postane repetativno prosto nema vrednosti zato sto poistovecuje egzistenciju i poraz. Kapirate? Poraz i egzistencija. Ende. Gotovo! Ne mosh se digne! Kite u gatje, nema tu nista zanimljivo."
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top