Erotika - eseji Lu Salome u izdanju IK Arete

[Baudrillard]

Erotika, eseji Lu Salome, je filozofska i psihološka studija o značaju erotskog u našim životima i o erotskom nagonu kao ujedinjujućoj sili koja čini osnovu čovečnosti. Eseje je na srpski prevela Vera Kolaković.

U ovoj kratkoj, ali važnoj zbirci eseja, Lu Andreas Salome daje pronicljiva zapažanja o polu, rodu, umetnosti i religiji koja ga i danas čine savremenim i relevantnim kao i onda kada je nastao – pre više od sto godina.

Jedinstveni svet Lu Salome upoznaje čitaoce sa erotskom stranom ženske prirode i njenom neiscrpnom snagom, kao i biološkim i psihološkim razlikama između muškaraca i žena. U promišljanjima Lu Salome, eros je dominatna sila koja oblikuje čovekovu egzistenciju i daje joj posebno obeležje, poput nagona za životom.

Često se sa pravom primećuje da je ljubav između polova večita međusobna borba. Pa kada se u nekom pojedinačnom slučaju često i pokaže suprotno, ipak je istina da su u ljubavi suprotstavljene dve tuđine, dve suprotnosti, dva sveta, između kojih nema onih mostova (i nikad ih ne može biti), koji nas povezuju sa rođacima, prisnim prijateljima, ljudima nama bliskim, kad nam izgleda da u susretu sa njima dolazimo do nas samih i šetamo po sopstvenom području. Nije slučajno što se u buri strasti prepliću ljubav i mržnja.

Ono što se javlja u stvarnom životu kroz ljubavno iskustvo i posedovanje drugog čoveka jeste jedna naročita vrsta sreće, sreća kroz udvajanje, slično kao kod eha – čuđenje i radost zbog toga što stvari napolju uzvraćaju našim pokličem radosti.

---

Lu Andreas Salome (1861–1937) je bila psihoanalitičarka i esejistkinja, cenjena intelektualka poznata po bliskim prijateljstvima sa velikim umetnicima i misliocima s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka. Njena najpoznatija dela su: eseji Figure žena kod Ibzena (1892) i Fridrih Niče u svojim delima (1894), kao i prepiska sa Ničeom i Rilkeom.

sinhro.rs

 

[White Guar]

Često se sa pravom primećuje da je ljubav između polova večita međusobna borba. Pa kada se u nekom pojedinačnom slučaju često i pokaže suprotno, ipak je istina da su u ljubavi suprotstavljene dve tuđine, dve suprotnosti, dva sveta

Do nekakvog sličnog zaključka sam i ja došao, s tim što smatram da je ta razlika zapravo vid magnetizma. Evo citata iz mojih beležaka:

Polarnost je sveprisutna: muškarac i žena. Njihova, fundamentalna, polarna razlika je daljina koja ih istovremeno približava i spaja u misteriji života. I svaka misterija je daljina a njen pol – potraga i suočavanje sa njenom tajnom. Saznanje je uvek na tragu mudrosti.

 

[gost 438709]

Još u detinjstvu Lu je ispoljavala neverovatnu tvrdoglavost; da li iz kaprica, da li zbog posebnog sklada uma, ali joj se po svojevoljnosti teško moglo naći ravne u celoj prestonici velike Ruske imperije. Svi autoriteti morali su da pokleknu pred snažnom voljom te devojčice.

Religiozna porodica nemačkog porekla slala je jedno za drugim, kako je koje prispevalo, svako od šestoro dece u najstariju nemačku školu Sankt-Petrerburga, Petršul, a sa 16 godina Lujza je počela da pohađa nastavu za konfirmaciju pri protestanstkoj, evangelističko-reformatorskoj crkvi. I upravo je tu njena nezavisnost zablistala svim spektrom jarkih boja.
Lujza je ispoljava samostalnost koja se sve obeshrabrivala: najpre je odbila prosidbu pastora, a zatim je molila majku da je pošalje na studije u Evropu. Želela je da uči kod Aloisa Bidermana, najvećeg protestantskog teologa epohe. I bez toga već dovoljno slomljena i potresena, gospođa Salome se saglasila. U pratnji majke, Lujza je 1880. otputovala u Švajcarsku, gde je slušala univerzitetska predavanja. Tako su postupale u to vreme mnoge ruske devojke obdarene radoznalim umom: u Ruskoj imperiji u to vreme još nije bilo višeg obrazovanja za žene.
Začuđujuća osobenost ove žene da izvodi eksperimente sa sopstvenim životom izražena je čak i u svojevrsnom pokusu materinstva. Svoje dece ona nije imala, ali je 1905. ekonomka njenog muža Andreasa rodila kćerku s njim. Lu ostavlja devojičicu zvanu Marija u svom domu i sa radoznalošću istraživača posmatra sopstvene reakcije.

Do kraja života Salome je uspela da štampa još desetak knjiga, družila se sa Frojdom i Jungom (a posle njihovg razlaza jedino njoj je bilo dozvoljeno da se kreće u krugu obojice nekadašnjih prijatelja, a sada dušmana), izučavala je psihonalizu i zajedno sa Anom Frojd zamislila udžbenik dečje psihologije. I kada je 1937. došlo vreme da Lujza ode na drugi svet, uz njenu postelju našla se iznenada Marija, vanbračna kćer njenog muža kojoj je bilo suđeno da čuje i zapamti poslednje reči ove žene-zagonetke: “Ceo svoj život sam radila i samo radila. Zašto?”

 

[gost 438709]

 

[skriboman]

ne pishe li o odbacivanju i ravnodusnosti postupaka odbachenih glede dalje njiove sudbine....dakle tiche se samo dok su u njenu nadleznost isklucivog posedovanja a i logicno ne beshe im materom....