- Poruka
- 390.558
Eros (grč. Ἔρως, Erôs = požuda) u grčkoj mitologiji bog je ljubavi, strasti i seksualne požude i sama ljubav. Neki smatraju da je sin Afrodite i Aresa ili Hefesta,
a neki da je utelovljenje životvorne snage koja se rodila iz prvobitnog Haosa. Njegov je pandan u rimskoj mitologiji Kupidon.
Erosa su prikazivali kao mladog i krilatog dečaka sa spremnim lukom i strelama koje bi slao u srca smrtnika ili bogova.
Dve su vrste njegovih strela: zlatne s golubijim perjem koje su uzrokovale samo ljubav i sive strele sa sovinim perjem koje su uzrokovale neodređenost.
Pesnikinja Sapfa opisivala ga je kao gorkog i okrutnog prema svojim žrtvama, ali istovremeno zavodljivog i prelepog.
U Rimu su ga takođe zvali požudom - Kupidon (lat. Cupido = požuda). Rimljani su ga uzeli kao simbol života posle smrti,i njegov lik je oslikavao brojne sarkofage. Grci su ga pak prikazivali kao najlepšeg i voljenog i njegovi su kipovi bili najviše u dvoranama.
Nekad je Eros bio nazivan i Erotes (množina grč. reči eros) što je opisivalo sve radnje koje su sadržavale ljubav i požudu, heteroseksualnost.
Nazivali su ga i Eleutherios = osloboditelj.
Bez obzira na to što je jedan od najstarijih bogova, njegov se kult počinje kasnije slaviti u samoj Grčkoj. U Tespiji je osnovan drevni plodni kult,
a u Atini je s Afroditom imao zajednički kult. U njoj je četvrti dan svakog meseca bio posvećen Erosu.
Za Erosa se veruje da je među prvima izašao iz Haosa te da je jedan od primordijalnih bogova. Rečeno je da je odgovoran za spajanje Urana i Geje (Neba i Zemlje).
U legendama iz Eleuzine nazvan je protagonus, prvorođenac. Prema Aristofanovu delu Ptice rođen je od Ereba i Nikte (Tame i Noći).
U kasnijim mitološkim pričama on je Afroditino i Aresovo dete. Heziod u Teogoniji kaže da je Afroditin pomoćnik, ali ne i njezin sin. Postoje i price da je Zefirov i Iridin sin.
U okviru prve pretpostravke o porklu u kojoj je sin Aresa i Afrodite, postoji mit da ga je Zevs odlučio ubiti čim se rodio, ali ga je Afrodita sakrila u duboku šumu
gde ga Zevs nije mogao videti i poverila ga divljim lavicama. Kad je odrastao, vratio se na Olimp i bogovi su mu poželeli dobrodošlicu.
Eros i Psiha
Afrodita je bila ljubomorna zbog lepote smrtnice Psihe, pa je naredila Erosu da je pogodi u srce da se zaljubi u najružnijeg čoveka na svetu.
Eros je prihvatio naredbu, ali kad je došao do Psihe, odmah se u nju zaljubio.
Svake je noći posećivao, ali joj je svaki put rekao da ugasi svetiljku da ga ne bi videla. Ona se zaljubila u njega ne znajući ko je. Jedne je noći odlučila saznati ko je njen dragi i upalila je svetiljku, a kapljica vrućeg ulja iz nje pala je na Erosa koji se probudio. On je odleteoi posle toga je neuspešno pokušavao pronaći ljubavnika za nju.
Na kraju ih je Zevs prihvatio i dao im dopuštenje da se venčaju i Psihu je uzvisio u božanstvo.
U likovnoj umetnosti Eros je često prikazivan tek od početka V veka stare ere, i to najpre na vazama poznog crnofiguralnog stila. U vaznom slikarstvu u V veku stare ere Eros je uvek predstavljan u krugu muškaraca i dečaka, kao krilati mladić koji u rukama drži cvet, vence ili trake. Na Partenonu, na panatenejskom frizu, taj nežni dečak oslanja se na Afroditu i štiti se suncobranom. Fidija ga je predstavio i na prestolu Zevsove statue u Olimpiji. Tek od IV veka stare ere Eros postaje omiljeni motiv u umetnosti. Na svim spomenicima on je prikazan krilat, sa lukom i strelama. Pominju se tri Praksitelove statue Erosa, od kojih je najpoznatija ona koju je hetera Frina posvetila u Tespiji. Za svetilište u Tespiji Lisip je izradio statuu Erosa u pokretu. Skopasova statua Erosa bila je postavljena pored figura Potosa i Himerosa. Počevši od IV veka stare ere, u delima zanatske umetnosti Eros se predstavlja uvek u Afroditinom društvu i uvodi se u različite scene, vezane za ljubav njegove majke prema Anhisu, Adonisu ili Aresu. U helenističkom periodu Eros se od lepog mladića ili dečaka preobražava u razmaženo dete, ali se često pojavljuje i na nadgrobnim spomenicima, skrštenih nogu, sa oborenom buktinjom u ruci.
Eros je glavna ličnost Apulejevog romana Metamorfoze.
(wikipedija)
Eros i Psiha
a neki da je utelovljenje životvorne snage koja se rodila iz prvobitnog Haosa. Njegov je pandan u rimskoj mitologiji Kupidon.
Erosa su prikazivali kao mladog i krilatog dečaka sa spremnim lukom i strelama koje bi slao u srca smrtnika ili bogova.
Dve su vrste njegovih strela: zlatne s golubijim perjem koje su uzrokovale samo ljubav i sive strele sa sovinim perjem koje su uzrokovale neodređenost.
Pesnikinja Sapfa opisivala ga je kao gorkog i okrutnog prema svojim žrtvama, ali istovremeno zavodljivog i prelepog.
U Rimu su ga takođe zvali požudom - Kupidon (lat. Cupido = požuda). Rimljani su ga uzeli kao simbol života posle smrti,i njegov lik je oslikavao brojne sarkofage. Grci su ga pak prikazivali kao najlepšeg i voljenog i njegovi su kipovi bili najviše u dvoranama.
Nekad je Eros bio nazivan i Erotes (množina grč. reči eros) što je opisivalo sve radnje koje su sadržavale ljubav i požudu, heteroseksualnost.
Nazivali su ga i Eleutherios = osloboditelj.
Bez obzira na to što je jedan od najstarijih bogova, njegov se kult počinje kasnije slaviti u samoj Grčkoj. U Tespiji je osnovan drevni plodni kult,
a u Atini je s Afroditom imao zajednički kult. U njoj je četvrti dan svakog meseca bio posvećen Erosu.
Za Erosa se veruje da je među prvima izašao iz Haosa te da je jedan od primordijalnih bogova. Rečeno je da je odgovoran za spajanje Urana i Geje (Neba i Zemlje).
U legendama iz Eleuzine nazvan je protagonus, prvorođenac. Prema Aristofanovu delu Ptice rođen je od Ereba i Nikte (Tame i Noći).
U kasnijim mitološkim pričama on je Afroditino i Aresovo dete. Heziod u Teogoniji kaže da je Afroditin pomoćnik, ali ne i njezin sin. Postoje i price da je Zefirov i Iridin sin.
U okviru prve pretpostravke o porklu u kojoj je sin Aresa i Afrodite, postoji mit da ga je Zevs odlučio ubiti čim se rodio, ali ga je Afrodita sakrila u duboku šumu
gde ga Zevs nije mogao videti i poverila ga divljim lavicama. Kad je odrastao, vratio se na Olimp i bogovi su mu poželeli dobrodošlicu.
Eros i Psiha
Afrodita je bila ljubomorna zbog lepote smrtnice Psihe, pa je naredila Erosu da je pogodi u srce da se zaljubi u najružnijeg čoveka na svetu.
Eros je prihvatio naredbu, ali kad je došao do Psihe, odmah se u nju zaljubio.
Svake je noći posećivao, ali joj je svaki put rekao da ugasi svetiljku da ga ne bi videla. Ona se zaljubila u njega ne znajući ko je. Jedne je noći odlučila saznati ko je njen dragi i upalila je svetiljku, a kapljica vrućeg ulja iz nje pala je na Erosa koji se probudio. On je odleteoi posle toga je neuspešno pokušavao pronaći ljubavnika za nju.
Na kraju ih je Zevs prihvatio i dao im dopuštenje da se venčaju i Psihu je uzvisio u božanstvo.
U likovnoj umetnosti Eros je često prikazivan tek od početka V veka stare ere, i to najpre na vazama poznog crnofiguralnog stila. U vaznom slikarstvu u V veku stare ere Eros je uvek predstavljan u krugu muškaraca i dečaka, kao krilati mladić koji u rukama drži cvet, vence ili trake. Na Partenonu, na panatenejskom frizu, taj nežni dečak oslanja se na Afroditu i štiti se suncobranom. Fidija ga je predstavio i na prestolu Zevsove statue u Olimpiji. Tek od IV veka stare ere Eros postaje omiljeni motiv u umetnosti. Na svim spomenicima on je prikazan krilat, sa lukom i strelama. Pominju se tri Praksitelove statue Erosa, od kojih je najpoznatija ona koju je hetera Frina posvetila u Tespiji. Za svetilište u Tespiji Lisip je izradio statuu Erosa u pokretu. Skopasova statua Erosa bila je postavljena pored figura Potosa i Himerosa. Počevši od IV veka stare ere, u delima zanatske umetnosti Eros se predstavlja uvek u Afroditinom društvu i uvodi se u različite scene, vezane za ljubav njegove majke prema Anhisu, Adonisu ili Aresu. U helenističkom periodu Eros se od lepog mladića ili dečaka preobražava u razmaženo dete, ali se često pojavljuje i na nadgrobnim spomenicima, skrštenih nogu, sa oborenom buktinjom u ruci.
Eros je glavna ličnost Apulejevog romana Metamorfoze.
(wikipedija)
Eros i Psiha
