Na današnji dan likvidiran je Če Gevara - evo zašto je bio trn u oku Amerima
Na današnji dan, komandosi bolivijske armije uz pomoć agenata CIA, pre 54 godine, u maloj školi u selu La Iguera u Boliviji streljali su lekara, pisaca, teoretičara, gerilsko vođu, diplomatu, političara i revolucionara Ernesta Gevaru de la Serna, poznatijeg i kao Če Gevara.
Kao jedan od ključnih činilaca Kubanske revolucije, njegov lik je postao sveprisutni kontrakulturni simbol pobune i globalna oznaka u popularnoj kulturi.
Gevara je predstavljao jednu od ključnih ličnosti u revoluciji Fidela Kastra na Kubi (1956—1959), kao član pokreta ''26. jul''. Nakon pobede revolucije, nekoliko godina je bio aktivan u promociji revolucije društva, putujući po svetu kao diplomata Kube, a zatim se lično angažovao u pokretima za oslobođenje od diktatorskih režima putem gerilske borbe, najpre u Kongu, za vreme vladavine Moiza Čombea, a potom u Boliviji.
U Boliviji, spregom Američke obaveštajne agencije i bolivijske vojske, Gevara je najpre uhvaćen, a odmah sutradan ubijen.
Kao strog vojskovođa, i potpuno posvećen svom revolucionarnom cilju sa ogromnim moralnim autoritetom nad svojim trupama, on je ostao kontroverzna ličnost od velike istorijske važnosti.
Časopis ''Tajm'' proglasio ga jednim od 20 najvećih svetskih ikona i heroja u okviru 100 najuticajnijih ljudi sveta 20. veka.
Kako je pisao Mič Vajs, autoru knjige "Hunting Che"', poznati kubanski revolucionar argentinskog porekla bio je veliki trn u oku Amerikanaca dok je pokušavao da stvori novi Vijetnam u Latinskoj Americi.
''Bilo je teško dati naređenje da se pogubi Če''
Bivši agent CIA Feliks Rodrigez koji je učestvovao u hvatanju Če Gevare rekao je rekao je da je CIA želela revolucionara živog, ali je bolivijska vlada izdala naređenje da ga ubije.
Kako je pisao Mič Vajs, autoru knjige "Hunting Che"', poznati kubanski revolucionar argentinskog porekla bio je veliki trn u oku Amerikanaca dok je pokušavao da stvori novi Vijetnam u Latinskoj Americi.
-Pokušao sam da ga spasim, ali bez uspeha, rekao je Rodrigez, koji je, međutim, Ernesta Gevaru de la Sernu smatrao ''ubicom''.
-Obavešteni smo da je Če Gevara zarobljen u nedelju, 8. oktobra ujutro. Grupa mladih vojnika obučena je na lokalnim jezicima kečua, ajmara i guarani, tako da su mogli da budu poslati ispred bataljona u civilu u prikupljaju obaveštajnih podataka. I ti momci su se te subote vratili u 19 sati da kažu kapetanu Geriju Pradu da im je seljak pokazao područje zvano Kuebrada del Iuro gde su se gerile krile - ovaj seljak je u blizini imao deo zemlje i video ih je, ispričao je tada Rodrigez opisujući operaciju.
-Gari Prado je te noći opkolio Kuebrada del Iuro. A u nedelju ujutru, 8. oktobra, počela je pucnjava. Če je dobio metak u levu nogu između kolena i skočnog zgloba, ali ništa nije bilo opasno po život. Većina gerilaca i neki bolivijski vojnici poginuli su u pucnjavi, a Če je bio zarobljen, uprkos naporima Simeona Kube Sarabije, niskog bolivijskog revolucionara poznatog i kao Vili, koji mu je pokušao pomoći da pobegne. Sateran u ćošak, rekao je: 'Ne pucajte! Ja sam Če Gevara i vredim više živ nego mrtav', prisetio se on.
Inače američki specijalci trenirali su bolivijske vojnike sa ciljem da zarobe Gevaru, a konačno su ga ubili 9. oktobra 1967. godine.
-Verovatno je bilo najteže kada sam morao da prenesem naredbu bolivijske vlade da ubije se Če. Iako sam razmišljao i o katastrofi koju je izazvao u mojoj zemlji, rekao je Rodrigez za ''El Pais'' pre 4 godine.
Rodrigez je takođe otkrio da su nakon streljanja Če Gevare želeli da mu odseku glavu i pošalju je Fidelu Kastru kao dokaz revolucionareve smrti, ali su na kraju ipak odlučili da mu pošalju šake.
Rekao je da jedinu stvar zbog koje žali je što je Če Gevarinu lulu dao naredniku mariju Teranu koji je rekao da ga je ubio i da ju je zaslužio.
Če Gevarina smrt izazvala je burne reakcije u svetu - za vreme studentskih protesta 1968. smatran je idolom revolucionarnih previranja, a na Kubi i danas ima status nacionalnog junaka, kao i među raznim drugim latinoameričkim levičarskim pokretima.
Srbija Danas/EL Pais
Grafike njegovog lika štampane su na mnogim odevnim i drugim predmetima, poput majica, zastava, šalova, šolja, tetovaža, bikinija itd; ironično, ovakva masovna prodaja doprinosi upravo potrošačkom sistemu koje je on sam prezirao. Borio se protiv kapitalizma, a njegov lik je prodao više majici nego Bitlsi ploča.
