Iako mislimo (valjda) da su anksioznosti, okp... veoma zastupljene danas u društvu, zapravo jok. Anksioznosti su na izdisaju. Ulazimo u eru poremećaja ličnosti, gde je, gle čuda, registrovan i anksiozni poremećaj ličnosti. Nekada kada su žene bile previše stišnjene društvenim okvirima vladala je histerija među njima. Dakle svaki pas svoje breme nosi, karakteristične boleščine logički su objašnjive vremenskim i prostornim, te kulturološkim prilikama.
Ovo, naravno, uzećete s rezervom jer je to jednostavna razmena mišljenja sa prijateljicom psihologicom koja mi je ukazala na psihološku situaciju. Ipak, ako uzmemo da je sve to baš tako i istina, šta vi mislite o tome?
Zastrašuje li vas ova era poremećaja ličnosti?
Šta mislite zašto je to tako sada?
Uočavate li poremećaje u sebi i oko sebe?
I kako mislite da se s tim borite?
Svako dobro
Ženska "histerija" nekada nije imala veze s histerijom, što su "doktori" koji su svoje pacijentkinje genitalno stimulisali i na taj ih način "izlečivali", vrlo brzo naučili. Ono što se danas zove nekadašnjom "ženskom histerijom" jeste samo sexualna frustracija. Nekada nije bilo bitno da žene dožive orgazam, štaviše, u mnogim se slučajevima to smatralo strašnim, bogohulnim, demonskim itd. Tako da imaš mase sexualno frustriranih žena koje su olako označene kao "histerične". Prava histerija, odnosno histrioni poremećaj, veze nema s TIM.
Najviše što im priznajem, jeste da nisu imali drugu reč za to, kao ni elementarno poimanje o funkcionisanju žene.
Ni ja ne mislim da je anksioznost, ili depresija, danas toliko zastupljena u društvu - koliko je fancy da budeš depresivan. Svaka druga popularna budala na koju naletim na netu je "depresivna", "anskiozna", "autistična" itd itd. Budalaštine. Od depresije se napravila čitava industrija, i danas prosto više nisi "in" ako nisi depresivan. Druga je stvar što mase ljudi poistovećuju blagu razdraženost ili mlaku nervozu s depresijom. To je posebna priča. Uvek kažem: kad mesec dana ne budeš našao snage da ustaneš iz kreveta (mada ti fizički ništa ne fali), ona mi se javi. Jer, inače veoma sumnjam da uopšte znaš šta je depresija.
Nemam pojma što se od mentalnih i psihičkih problema prave trendovi, valjda budalama deluje cool. Ko god je za veka imao pravi napad anksioznosti, socijalnu fobiju ili depresiju, zna da u tome nema ništa cool, štaviše, dao bi neznamšta samo da više ne bude "cool". Kretensko današnje društvo.
E sad, šta se sve danas definiše ko poremećaj ličnosti, a šta se dovodi u pitanje kao poremećaj ličnosti, to je neka druga priča. Meni, lično, ama baš ništa ne znači da li će mi dijagnoza biti "anksioznost" ili "anksiozni poremećaj ličnosti" jer mi na kraju na isto spada (bar zasad, dok neko ne odluči da nas sve ne veže za neki zid u ludnici). S druge strane, oduzimanje na značaju STVARNIM poremećajima, kao što su psihopatija i pedofilija, me iskreno nervira i čini besnom. Ljudi ne smeju biti toliko opušteni u vezi toga. To nema veze s liberalizmom i prosvećenim društvom, to su opasne stvari za zahebanciju i izigravanje katolika većih od pape.
