(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
EPITAF
(nešto kao parodija...nije za mene hahaha)
JA sve i svakog razumem
JA sve i svakog prihvatam
JA ne očekujem ni od koga ništa
JA ne dajem ništa
JA ne volim nikog (ne računam sebe)
JA sve znam
Ebote, kud nestaše svi?
Dobro... JA ću...
Slava mi
PS Dobro jutro blogeri...
..inspiracije na ovom netu na sve strane, neke epitafe gledah, pa da nasmejem malo ovaj dan, što ne liči na san 
...bar ne onaj koji bih ja sanjala 
...al će bude i to....kad se smrkne 
...pre ne dava direktorka 
