- Poruka
- 393.900
Tokom Drugog svetskog rata, Nemačka je verovala da ne postoji mogućnost da Saveznici odgonetnu njene tajne kodove za radio poruke. Međutim, zahvaljujući mukotrpnom radu tajne grupe stručnjaka različitih profila u Blečli parku u Britaniji, nemačke šifre su razbijene. To je Saveznicima omogućilo pračenje neprijateljskih komunikacija, što je odigralo presudnu ulogu u konačnom porazu Nemačke.
Spravu Enigma razvio je 1923. godine nemački kriptograf doktor Artur Šerbijus, u nameri da zainteresuje komercijalne kompanije za upotrebu šifrovanih informacija. Međutim, interesovanje za Šerbijusov izum pokazala je samo nemačka mornarica, koja je uskoro razvila sopstvenu verziju ovog uređaja.
Enigma se sastojala od pet rotora sa zarezima, od kojih je svaki predstavljao različita slova abecede. Poruku šifrovanu Enigmom, primalac je mogao dešifrovati uz pomoć druge Enigme, ali samo ako je bio upoznat sa odgovarajućim položajem rotora. Do 1933. godine čitav Vermaht koristio je Enigmu koja je u narednim godinama doživela znatna unapređenja.
Već 1931. godine saveznici su bili upoznati sa postojanjem i svrhom ovog uređaja, pošto je nemački obaveštajac Hans Tilo Šmit dopustio francuskim tajnim agentima da fotografišu ukradena uputstva za upotrebu Enigme. Međutim, ni francuski ni britanski kriptolozi godinama nisu uspevali da razotkriju njenu šifru. U tome su sredinom tridesetih godina uspeli Poljaci.
Tim predvođen poljskim matematičarem Marjanom Rajevskim rekonstruisao je čitav uređaj, sa svim detaljima, što je Poljacima omogućavalo da između 1933. i 1938. godine prate radio-poruke nemačke armije. Kada su 1939. godine otpočele pripreme za Nemačku invaziju na Poljsku, rezultati Rajevskog bili su prosleđeni Britancima. Tada je britanska tajna služba pokrenula takozvani projekat “Ultra” u Blečli parku, 80 kilometara severno od Londona.
Projekat je okupio nekolicinu vrhunskih britanskih matematičara i kriptologa, koji su svakodnevno dešifrovali nemačke tajne poruke kodirane Enigmom. Od septembra 1939. u Državnoj školi za kodove i šifre istraživanje su vodili kriptoanalitičari Alan Tjuring i Dili Noks.
Svakodnevno je snimano preko 2000 šifrovanih radio-poruka nemačke vojske, od kojih su neke bile odaslate sa najvišeg nivoa, pa čak i od Adolfa Hitlera lično. Kako bi se ispitale sve kombinacije rotora Enigme i obradile velike količine podataka, tokom “Ultra” projekta razvijeni su čak i prvi primitivni računari. Ključni problem bilo je pravovremeno nalaženje odgovarajućeg rasporeda rotora, ali su tokom rata u Blečli park pristizali brojni obaveštajni podaci sakupljeni na terenu, kao što je bilo pronalaženje šifrantskih knjiga za Enigmu na dva zarobljena broda u Atlantiku.
Nemci su takođe slavili neke značajne uspehe u razbijanju koda. B-Dienst (Beobachtungsdienst) je razbila britanski pomorski kod već 1935. godine, što im je omogućilo da precizno odrede rute savezničkih pomorskih konvoja tokom rane faze bitke za Atlantik. Iako su Sjedinjene Države izmenile svoj pomorski šifrarnik u aprilu 1942, promena je došla prekasno kako bi sprečila pustoš koju je napravila operacija ”Prasak” (Paukenschlag). ”Prasak” je označavao operaciju masovnog potapanja savezničkih brodova u blizini istočne obale SAD od strane nemačkih podmornica (U-boat, Unterseeboot). Nemci su takođe uspeli da razbiju sovjetske i danske kodne sisteme. Ali njihovim naporima, fragmentiranim i podeljenim među rivalskim odeljenjima za kriptologiju, nedostajao je konzistentni uspeh postignut u Blečli parku.
Od 1941, stručnjaci iz Blečlija usredsredili su se na razbijanje kodova koje su koristili nemački marinci u podmornicama na Atlantiku. U martu 1941. godine, kada je nemački stražarski brod (Vorpostenboot) ”Krebs” zarobljen kod Norveške, zajedno sa ”Enigma” mašinama i šifrarnicima, konačno je mogao da se pročita nemački pomorski kod. Saveznici su sada mogli da otkriju gde su pozicionirani nemački podmornički ”vučji čopori” i da tako usmeravaju sopstvene brodove van opasnih ruta.
Vojna nadmoć stečena dešifrovanjem Enigma poruka bila je poznata pod kodnim imenom „Ultra“. Vinston Čerčil je rekao kralju Džordžu VI: „Zahvaljujući Ultri pobedili smo u ratu“. Dwight D. Eisenhower, tada vrhovni komandant savezničkih snaga, rekao je da je Ultra presudna za savezničku pobedu. Napori na dešifrovanju zaslužni su za skraćivanje rata u Evropi za čak dve godine.
Danas je šifrovanje rutinski deo računarske sigurnosti. Za svaki napor koji se ulaže da bi se informacije zaštitile, uvek postoji haker koji traži način da razbije kod. Vekovna bitka u potrazi za načinima za poboljšanje metoda šifrovanja i traženjem načina za njihovo razbijanje, nastavlja se i dan danas.
Jedan uređaj Enigma poseduje i Vojni muzej u Beogradu, tako da se može videti uživo.