Energetska kriza_Evropa/Svet uzroci/posledice

Svet upravo prolazi kroz prvu veliku energetsku krizu izazvanu energetskom tranzicijom na čiste izvore. Neće biti i poslednja. Čini se da svet pokušava da izgradi nov energetski sistem, a da se pri tome i dalje oslanja na stari.
Nestašice koje izazivaju poremećaje tržišta prirodnog gasa i električne energije od Velike Britanije do Kine razvijaju se baš u trenutku kada se potražnja polako podiže nakon pandemije. Ali, svet se decenijama unazad suočava sa nestabilnim tržištima energije i smanjenom ponudom. Ono što je sada drugačije je to što najbogatije ekonomije, takođe, prolaze kroz jedan od najambicioznijih tranzicionih perioda u svojim elektroenergetskih sistemima od početka elektrifikacije – bez adekvatnog rešenja za skladištenje energije proizvedene iz obnovljivih izvora.
Prelazak na čistiju energiju osmišljen je da učini te sisteme otpornijim, a ne manje otpornim. Ali, za stvarnu promenu će biti potrebne decenije, tokom kojih će se svet i dalje oslanjati na fosilna goriva, čak i kada veliki proizvođači sada drastično menjaju svoje strategije proizvodnje.

Proizvodni miks Velike Britanije​

Obnovljivi izvori energije sada obezbeđuju više od jedne trećine britanske proizvodnje električne energije.
„To je poruka upozorenja o tome koliko će energetska tranzicija biti složena“, rekao je Daniel Iergin, jedan od vodećih svetskih energetskih analitičara i autor knjige „Nova mapa: energija, klima i sukob nacija“.
U mukama temeljnih promena, svetski energetski sistem postao je izrazito krhkiji i osetljiviji na poremećaje.
Uzmite trenutna previranja u Evropi. Nakon što je zima, hladnija nego inače, osiromašila zalihe prirodnog gasa, cene gasa i električne energije su porasle. Jednostavno, potražnja ekonomija, koje se oporavljaju nakon COVID19 mera, skočila je prebrzo da bi ponuda na to bila odgovarajuća.

Recept za nepredvidivost (nestalnost)​

Ali, sada se Velika Britanija i Evropa oslanjaju na veoma različitu kombinaciju izvora energije. Korišćenje uglja je drastično smanjeno. U mnogim slučajevima zamenjeno gasom, koji je čistiji. Međutim, zbog sve veće globalne potražnje ove godine zalihe gasa su oskudne. U isto vreme, dva druga izvora energije – vetar i voda – imali su neobično nisku proizvodnju, zahvaljujući neočekivano sporijim brzinama vetra i malim padavinama u područjima uključujući Norvešku.
Drugim rečima: napeto globalno tržište gasa pokrenulo je rekordan skok cena električne energije u Evropi, a energetska tranzicija ga je pojačala.
Problem koji, trenutno, najviše pogađa Evropu zloslutan je signal problema koji bi mogli pogoditi veći deo sveta uskoro. Čak i u situaciji kada solarna energija i energija vetra postaju sve brojniji i jeftiniji, mnogi delovi sveta će decenijama i dalje zavisiti od prirodnog gasa i drugih fosilnih goriva, kao rezervnih. Pa ipak, interes investitora i kompanija za proizvodnju tih izvora je u padu.
Ovo bi bio dobar recept za nepredvidivost (nestalnost). Nikos Tsafos iz Centra za strateške internacionalne studije, napisao je u nedavnoj analizi:
„Definitivno se krećemo u sistem koji je ranjiviji“, rekao je Tsafos, predsedavajući za energiju i geopolitiku centra James R. Schlesinger u intervjuu.
Da budemo jasni, sama tranzicija – imperativ za planetu – nije izazvala pritisak. Ali svaki veliki, složeni sistem može postati krhkiji kada prolazi kroz velike promene.

Potražnja za električnom energijom​

Sve se to dešava u vreme kada se predviđa da će se potrošnja energije povećati do 60% do 2050. godine, prema BloombergNEF-u, pošto svet postepeno odbacuje fosilna goriva i prelazi na automobile, peći i sisteme grejanja koji rade na električnu energiju.
Kontinuirani ekonomski rast i rast stanovništva takođe će povećati potrošnju. A kako se svet još više kreće u sve digitalne stvari, to će značiti da ova povećana ranjivost dolazi u vreme kada je ljudima potrebna pouzdana energija više nego ikad.

Cenovni pritisak​

Nagli porast potražnje za električnom energijom u kombinaciji sa promenljivošću cena goriva znači da bi svet mogao da preživi nekoliko vrlo turbulentnih decenija. Posledice će se, verovatno, kretati od perioda energetske inflacije, pogoršavanja nejednakosti u prihodima, do preteće opasnosti od nestanka struje i izgubljenog ekonomskog rasta i proizvodnje.

Globalni raspadi sistema​

Energetski sistemi na planeti su međusobno povezani, pa se kriza i njeno prelivanje osećaju širom sveta. Ova kriza ima snažne efekte u svim industrijama, ometajući proizvodnju silicijuma, remeteći snabdevanje hranom i prekidajući lance snabdevanja.
U SAD fjučersi (dugoročni ugovori o snabdevanju) za prirodni gas su se ove godine već više nego udvostručili, pre najveće potražnje koja dolazi sa zimskim hladnoćama. Sa 40% električne energije u zemlji koja se sada proizvodi sagorevanjem gasa, te veće cene će neizbežno povećati račune za struju i grejanje.
U Kini, čak i dok se vlada trudi da poveća korišćenje obnovljivih izovra energije, industrijska ekonomija se i dalje u velikoj meri oslanja na fosilna goriva: ugalj, gas i naftu.
Ako svemu ovome dodamo i dešavanja u Ukrajini stvari postaju još komplikovaniji.
 
Evropi oko 35 odsto potreba za gasom obezbeđuje Rusija, još toliko Norveška, Holandija i Škotska zajedno, a ostatak od 30 odsto evropske zemlje obezbeđuju iz domaćih izvora. Evropa se gasom snabdeva na osnovu dugoročnih ugovora na 10 do 25 godina i kroz jednokratne ugovore o isporuci fiksne količine gasa.
Uzroci ekonomske krize su duboki i kompleksni, ali da je prvi "nerazumna odluka pojedinih evropskih zemalja da ne uvoze gas iz Rusije". On podseća da su zemlje EU od 2013. počele da izbegavaju kupovinu energenata od Moskve.
"Kriza je pre svega izazvana nerazumnim odlukama Evropske komisije i pojedinim odlukama vlada pojedinih evropskih država da ne uvezu ruski gas, posle hladne i duge 2020. godine. Evropska skladišta su popunjena na nivou od 75 odsto i to je najniži nivo u poslednjih deset godina. Drugi aspekt je što su na vlast u SAD došle demokrate čija je ideologija zelena agenda", smatra Zdravković.
On napominje da je Trampova vlada godišnje sponzorisala američki energetski sektor sa 83 do 86 milijardi dolara i tako podsticala niske cene nafte i gasa, a da je Bajdenova vlada uskratila podršku energetskom sektoru, tako da su neke od najvećijh kompanija došle do bankrota.
 
Manga Hilux:
Evropi oko 35 odsto potreba za gasom obezbeđuje Rusija, još toliko Norveška, Holandija i Škotska zajedno, a ostatak od 30 odsto evropske zemlje obezbeđuju iz domaćih izvora. Evropa se gasom snabdeva na osnovu dugoročnih ugovora na 10 do 25 godina i kroz jednokratne ugovore o isporuci fiksne količine gasa.
Uzroci ekonomske krize su duboki i kompleksni, ali da je prvi "nerazumna odluka pojedinih evropskih zemalja da ne uvoze gas iz Rusije". On podseća da su zemlje EU od 2013. počele da izbegavaju kupovinu energenata od Moskve.
"Kriza je pre svega izazvana nerazumnim odlukama Evropske komisije i pojedinim odlukama vlada pojedinih evropskih država da ne uvezu ruski gas, posle hladne i duge 2020. godine. Evropska skladišta su popunjena na nivou od 75 odsto i to je najniži nivo u poslednjih deset godina. Drugi aspekt je što su na vlast u SAD došle demokrate čija je ideologija zelena agenda", smatra Zdravković.
On napominje da je Trampova vlada godišnje sponzorisala američki energetski sektor sa 83 do 86 milijardi dolara i tako podsticala niske cene nafte i gasa, a da je Bajdenova vlada uskratila podršku energetskom sektoru, tako da su neke od najvećijh kompanija došle do bankrota.
Kliknite za proširenje...
Cilj je da rusija ne zaradjuje vise nista od EU zone.
A tu ne vidim nista lose... dosta biznisa je napustilo tu zemlju kojom vlada fasista.
 
Cosmopolite:
Cilj je da rusija ne zaradjuje vise nista od EU zone.
A tu ne vidim nista lose... dosta biznisa je napustilo tu zemlju kojom vlada fasista.
Kliknite za proširenje...
siguran si da Rusijom vlada fašista , a sa takozvanom eu ko vlada , valjda misliš na ove i ovakve
IMG-06c0cb654cfe7c407f099321c7fcbde2-V.jpg
 
Situacija veoma podseća na Nemačku tridesetih godina prošlog veka, kad je Adolf Hitler došao na vlast: zabranio je sve što je u vezi s Jevrejima, Ciganima, Slovenima; knjige su bivale spaljene; sportisti koji nisu Arijevci suspendovani su sa sportskih događaja; ljudima „pogrešne nacije” bio je zabranjen ulazak na javna mesta. Ono što sada vidimo u odnosu prema Rusima odjeci su tih događaja. Ako se tako nastavi, moći ćemo sa sigurnošću da konstatujemo oživljavanje nacizma u Evropi. Nemoguće je izbrisati istoriju iz sećanja, prestati čitati Tolstoja i izvoditi Čajkovskog. Dakle, još ima nade za zdrav razum.
 

EU suspendovala sporazum o viznim olakšicama za Rusiju.​

Evropski savet je danas usvojio odluku o potpunoj suspenziji sporazuma o viznim olakšicama između EU i Rusije.
Na ruske državljane će se od sledeće nedelje primenjivati opšta pravila viznog zakonika što će rezultirati povećanjem takse za podnošenje zahteva za vizu sa 35 na 80 evra, potrebom za dostavljanjem dodatne dokumentacije, produžetkom vremena obrade vize i restriktivnijim pravilima za izdavanje viza za više ulazaka.
Češki ministar unutrašnjih poslova Vit Rakušan, zemlje koja predsedava EU, ističe da je današnja odluka direktna posledica delovanja Rusije i dokaz evropske privrženosti Ukrajini.
"Sporazum o viznim olakšicama omogućava privilegovan pristup EU za građane partnera od poverenja sa kojima delimo zajedničke vrednosti. Svojim ničim izazvanim i neopravdanim agresorskim ratom, uključujući neselektivne napade na civile, Rusija je prekršila poverenje i pogazila osnovne vrednosti. naše međunarodne zajednice“, rekao je on.
Odluka će, kako je najavljeno, biti objavljana u službenom glasniku EU već danas, a primeniće se od ponedeljka 12. septembra.
 
Rizik od sukoba između Rusije i Poljske – članice NATO-a, kao i Rusije i NATO-a, postoji s obzirom na agresivnu politiku Poljske i agresivnu politiku alijanse prema Rusiji, upozorava ruski vojni ekspert Viktor Litovkin.
Komentarišući ratobornu izjavu zamenika ministra odbrane Poljske Marcina Ocepa, koji je rekao da poljsko Ministarstvo odbrane reformiše oružane snage u okviru pripreme za “verovatni sukob s Rusijom“, Litovkin podseća da je Varšava više puta iskazivala spremnost da izvrši napad na rusku Kalinjingradsku oblast.
“Činjenica da Poljska govori o verovatnoći rata u narednim godinama, ukazuje da se Poljska pretvara u militarizovanu državu. Ta zemlja sve više sredstava izdvaja za oružane snage, kupuje američku vojnu tehniku i trudi se da bude najvažniji saveznik SAD u Evropi i NATO-a. Znamo da se na teritoriji Poljske nalaze američke trupe, američke tenkovske divizije... Na teritoriji Poljske nalaze se i američki protivraketni sistemi ‘Idžis ašor’ sa lanserima MK-41 na koje se mogu postaviti protivraketni projektili i krstareće rakete dugog dometa ‘Tomahavk’, što predstavlja direktnu pretnju Ruskoj Federaciji“, kaže ruski ekspert.
Prema njegovim rečima, ruska Kalinjingradska oblast, najzapadnija ruska eksklava u Evropi, stisnuta između Poljske i Litvanije duž Baltičke obale, trn je u oku Zapada, pošto se nalazi između NATO zemalja, što sprečava tu Alijansu da napravi jedinstven front protiv Rusije, tim pre na Baltičkom moru.
Ruski ekspert ističe i da Rusija nema nameru da napada Poljsku, nema nikakvih razloga da ugrožava njenu bezbednost, a takav zadatak sebi nije ni postavljala.
“Ne isključujem da će Poljska provocirati Rusiju i biti agresivna prema našoj zemlji, osećajući da joj iza leđa stoje SAD i NATO. To je kao u basni Ivana Krilova ‘Slon i mops’, kada mops, misleći da je snažan, neprestano laje na slona. Dakle, sve zavisi od ponašanja Poljske“, kaže Litovkin, a prenosi Sputnjik.
Podseća se i da je Ministarstvo odbrane Poljske donelo odluku o reformisanju oružanih snaga u okviru pripreme za moguć sukob sa Rusijom, koji bi, po proceni poljskih vojnih zvaničnika, mogao da se dogodi u “narednih tri do deset godina”. Zbog toga vojni resor Poljske, po rečima ministra odbrane, sprovodi najambiciozniji program naoružavanja u istoriji.
 
Manga Hilux:
Svet upravo prolazi kroz prvu veliku energetsku krizu izazvanu energetskom tranzicijom na čiste izvore. Neće biti i poslednja. Čini se da svet pokušava da izgradi nov energetski sistem, a da se pri tome i dalje oslanja na stari.
Nestašice koje izazivaju poremećaje tržišta prirodnog gasa i električne energije od Velike Britanije do Kine razvijaju se baš u trenutku kada se potražnja polako podiže nakon pandemije. Ali, svet se decenijama unazad suočava sa nestabilnim tržištima energije i smanjenom ponudom. Ono što je sada drugačije je to što najbogatije ekonomije, takođe, prolaze kroz jedan od najambicioznijih tranzicionih perioda u svojim elektroenergetskih sistemima od početka elektrifikacije – bez adekvatnog rešenja za skladištenje energije proizvedene iz obnovljivih izvora.
Prelazak na čistiju energiju osmišljen je da učini te sisteme otpornijim, a ne manje otpornim. Ali, za stvarnu promenu će biti potrebne decenije, tokom kojih će se svet i dalje oslanjati na fosilna goriva, čak i kada veliki proizvođači sada drastično menjaju svoje strategije proizvodnje.

Proizvodni miks Velike Britanije​

Obnovljivi izvori energije sada obezbeđuju više od jedne trećine britanske proizvodnje električne energije.
„To je poruka upozorenja o tome koliko će energetska tranzicija biti složena“, rekao je Daniel Iergin, jedan od vodećih svetskih energetskih analitičara i autor knjige „Nova mapa: energija, klima i sukob nacija“.
U mukama temeljnih promena, svetski energetski sistem postao je izrazito krhkiji i osetljiviji na poremećaje.
Uzmite trenutna previranja u Evropi. Nakon što je zima, hladnija nego inače, osiromašila zalihe prirodnog gasa, cene gasa i električne energije su porasle. Jednostavno, potražnja ekonomija, koje se oporavljaju nakon COVID19 mera, skočila je prebrzo da bi ponuda na to bila odgovarajuća.

Recept za nepredvidivost (nestalnost)​

Ali, sada se Velika Britanija i Evropa oslanjaju na veoma različitu kombinaciju izvora energije. Korišćenje uglja je drastično smanjeno. U mnogim slučajevima zamenjeno gasom, koji je čistiji. Međutim, zbog sve veće globalne potražnje ove godine zalihe gasa su oskudne. U isto vreme, dva druga izvora energije – vetar i voda – imali su neobično nisku proizvodnju, zahvaljujući neočekivano sporijim brzinama vetra i malim padavinama u područjima uključujući Norvešku.
Drugim rečima: napeto globalno tržište gasa pokrenulo je rekordan skok cena električne energije u Evropi, a energetska tranzicija ga je pojačala.
Problem koji, trenutno, najviše pogađa Evropu zloslutan je signal problema koji bi mogli pogoditi veći deo sveta uskoro. Čak i u situaciji kada solarna energija i energija vetra postaju sve brojniji i jeftiniji, mnogi delovi sveta će decenijama i dalje zavisiti od prirodnog gasa i drugih fosilnih goriva, kao rezervnih. Pa ipak, interes investitora i kompanija za proizvodnju tih izvora je u padu.
Ovo bi bio dobar recept za nepredvidivost (nestalnost). Nikos Tsafos iz Centra za strateške internacionalne studije, napisao je u nedavnoj analizi:
„Definitivno se krećemo u sistem koji je ranjiviji“, rekao je Tsafos, predsedavajući za energiju i geopolitiku centra James R. Schlesinger u intervjuu.
Da budemo jasni, sama tranzicija – imperativ za planetu – nije izazvala pritisak. Ali svaki veliki, složeni sistem može postati krhkiji kada prolazi kroz velike promene.

Potražnja za električnom energijom​

Sve se to dešava u vreme kada se predviđa da će se potrošnja energije povećati do 60% do 2050. godine, prema BloombergNEF-u, pošto svet postepeno odbacuje fosilna goriva i prelazi na automobile, peći i sisteme grejanja koji rade na električnu energiju.
Kontinuirani ekonomski rast i rast stanovništva takođe će povećati potrošnju. A kako se svet još više kreće u sve digitalne stvari, to će značiti da ova povećana ranjivost dolazi u vreme kada je ljudima potrebna pouzdana energija više nego ikad.

Cenovni pritisak​

Nagli porast potražnje za električnom energijom u kombinaciji sa promenljivošću cena goriva znači da bi svet mogao da preživi nekoliko vrlo turbulentnih decenija. Posledice će se, verovatno, kretati od perioda energetske inflacije, pogoršavanja nejednakosti u prihodima, do preteće opasnosti od nestanka struje i izgubljenog ekonomskog rasta i proizvodnje.

Globalni raspadi sistema​

Energetski sistemi na planeti su međusobno povezani, pa se kriza i njeno prelivanje osećaju širom sveta. Ova kriza ima snažne efekte u svim industrijama, ometajući proizvodnju silicijuma, remeteći snabdevanje hranom i prekidajući lance snabdevanja.
U SAD fjučersi (dugoročni ugovori o snabdevanju) za prirodni gas su se ove godine već više nego udvostručili, pre najveće potražnje koja dolazi sa zimskim hladnoćama. Sa 40% električne energije u zemlji koja se sada proizvodi sagorevanjem gasa, te veće cene će neizbežno povećati račune za struju i grejanje.
U Kini, čak i dok se vlada trudi da poveća korišćenje obnovljivih izovra energije, industrijska ekonomija se i dalje u velikoj meri oslanja na fosilna goriva: ugalj, gas i naftu.
Ako svemu ovome dodamo i dešavanja u Ukrajini stvari postaju još komplikovaniji.
Kliknite za proširenje...
Nije tačno - krizu generiše ekonomski rat protiv Rusije - to i jedino to.
 
pre petnaestak godina bila finansijsko _kreditna kriza u usa , kad su pola Ameri ostali bez svojih domova , ta tadašnja dešavanja mogu se sagledati i dan danas jer ogroman broj njih je ili na ulici ili žive u kamp prikolice u grupama od nekoliko njih zbog bezbednosti, a struju koriste sa neke bandere , msm da je sve stvar neke velike igre kojoj je ovo samo tek početak
 
Manga Hilux:
Rizik od sukoba između Rusije i Poljske – članice NATO-a, kao i Rusije i NATO-a, postoji s obzirom na agresivnu politiku Poljske i agresivnu politiku alijanse prema Rusiji, upozorava ruski vojni ekspert Viktor Litovkin.
Komentarišući ratobornu izjavu zamenika ministra odbrane Poljske Marcina Ocepa, koji je rekao da poljsko Ministarstvo odbrane reformiše oružane snage u okviru pripreme za “verovatni sukob s Rusijom“, Litovkin podseća da je Varšava više puta iskazivala spremnost da izvrši napad na rusku Kalinjingradsku oblast.
“Činjenica da Poljska govori o verovatnoći rata u narednim godinama, ukazuje da se Poljska pretvara u militarizovanu državu. Ta zemlja sve više sredstava izdvaja za oružane snage, kupuje američku vojnu tehniku i trudi se da bude najvažniji saveznik SAD u Evropi i NATO-a. Znamo da se na teritoriji Poljske nalaze američke trupe, američke tenkovske divizije... Na teritoriji Poljske nalaze se i američki protivraketni sistemi ‘Idžis ašor’ sa lanserima MK-41 na koje se mogu postaviti protivraketni projektili i krstareće rakete dugog dometa ‘Tomahavk’, što predstavlja direktnu pretnju Ruskoj Federaciji“, kaže ruski ekspert.
Prema njegovim rečima, ruska Kalinjingradska oblast, najzapadnija ruska eksklava u Evropi, stisnuta između Poljske i Litvanije duž Baltičke obale, trn je u oku Zapada, pošto se nalazi između NATO zemalja, što sprečava tu Alijansu da napravi jedinstven front protiv Rusije, tim pre na Baltičkom moru.
Ruski ekspert ističe i da Rusija nema nameru da napada Poljsku, nema nikakvih razloga da ugrožava njenu bezbednost, a takav zadatak sebi nije ni postavljala.
“Ne isključujem da će Poljska provocirati Rusiju i biti agresivna prema našoj zemlji, osećajući da joj iza leđa stoje SAD i NATO. To je kao u basni Ivana Krilova ‘Slon i mops’, kada mops, misleći da je snažan, neprestano laje na slona. Dakle, sve zavisi od ponašanja Poljske“, kaže Litovkin, a prenosi Sputnjik.
Podseća se i da je Ministarstvo odbrane Poljske donelo odluku o reformisanju oružanih snaga u okviru pripreme za moguć sukob sa Rusijom, koji bi, po proceni poljskih vojnih zvaničnika, mogao da se dogodi u “narednih tri do deset godina”. Zbog toga vojni resor Poljske, po rečima ministra odbrane, sprovodi najambiciozniji program naoružavanja u istoriji.
Kliknite za proširenje...
Ne mora uopšte - posle ruske pokazne vežbe masovnog napada krstarećim raketama lansiranim sa strategijskih bombardera u potpuno realističnim uslovima Bajden je prosto odjebao Poljsku i Letoniju sa njihovim članovima “povelje”.

Da su ono bile Kh-102 od cele EU, a ne samo Ukrajine bi ostala samo strašna pripovetka.
 
Poslednja izmena:

NEĆE BITI LAKO ZA EVROPU Glavni čovek za energetiku upozorio – svetu preti nestašica​

BizPortal | 10:39 | 19.02.23
Sva sreća pa je blaga zima u toku.
shutterstock_1264534474.jpg

Shutterstok

Šef Međunarodne agencije za energetiku (IEA) Fatih Birol upozorio je na moguće nestašice energenata sledeće zime, pošto relativno malo prirodnog tečnog gasa (LNG) stiže na tržište, dok će kineska potrošnja porasti ove godine.
Birol je rekao za Rojters da su evropske vlade donele brojne dobre odluke prošle godine kako bi obezbedile energetske zalihe, kao što je pravljenje novih LNG terminala koji su zamenili isporuke ruskog gasa putem gasovoda.
On je kazao da se evropskim zemljama „posrećilo“, jer je blaga zima ublažila potrošnju, dok je „ekonomska slabost“ u Kini dovela do prvog pada u potrošnji u prethodnih 40 godina u toj zemlji.
Ukoliko ne bude nekih iznenađenja, u finišu ove zime prolazimo možda sa nekom modricom tu i tamo. Međutim, pitanje je – šta se dešava sledeće zime-rekao je Birol na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.
On očekuje dodatnih 23 milijarde kubnih metara LNG ove godine, navodeći da samo sa malim jačanjem ekonomije, Kina će verovatno „progutati“ 80 odsto dodatnog gasa, kako se ublažavaju antikovid mere.
-Iako imamo dovoljno LNG terminala, možda nema dovoljno gasa da se uveze i stoga naredna zima neće biti laka za Evropu. Nije vreme za opuštanje, nije vreme za slavlje- Rekao je on.
izvor Biz Portal
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Umri_muski
UBI metodologija i posledice na drustvo
Odgovora
3
Pregleda
187
AleksaJ
AleksaJ
S
Kakve posledice Srbija može da trpi zbog sukoba Irana i Izraela?
Odgovora
1
Pregleda
157
Hrvatius
H
Straks92
Trampov ultimatum Srbiji: Šta se krije iza novih pretnji carinama i koje su moguće posledice
2
Odgovora
38
Pregleda
517
XXXyyyXXX
X

Back
Top