meni je pomoglo.
ne znam, ako je za nekog opasna rekapitulacija, onda mu je možda sve opasno.
možda nemam poverenja a ni para da mi neko drugi radi psihoanalizu i psihoterapiju, ovo je nešto što mogu sam, i mislim da je okej.
opisao sam na toj temi svoje iskustvo sa tim, jedino na šta bih mogao da upozorim je ovo:
“Normalno je da ratnik na tom nivou počinje da se svemu smeje, zato što energija donosi sreću. Zahvaljujući rekapitulaciji, on je srećan, ispunjen i skakuće kao dete. S druge strane, on postaje zastrašujuća osoba jer, pošto mu je svetlost neoštećena i njegov život je čist, donošenje odluka više ne predstavlja poteškoću za njega. On će odlučiti ono što je nužno u datom trenutku a to drugim ljudima deluje zastrašujuće.”
“To je takođe vreme kada je ratniku potrebna dodatna količina umerenosti i razumnosti, jer bez toga može preduzeti nepotrebne rizike, dovodeći u opasnost kako svoju tako i bezbednost drugih.”
na ovo treba obratiti pažnju.
meni se desilo da sam postao toliko radostan i srećan, da sam poželeo da delim tu svoju sreću - počeo sam da "misionarim", da "osvešćujem" ljude po društvenim mrežama
to me uvelo u krizu.
pripazite se toga.
...
ako se neko plaši, onda možda i ne treba to da radi, šta znam.
“Ljudi koji razmišljaju i govore o riziku su kukavice i takvi ljudi ne treba da praktikuju jogu. Za njih je bolje da jedu, piju, ožene se i umru neprosvetljeni. “
Svami Satjananda Sarasvati
),zadržao sam taj infatilni način i ne smatram da sam ratnik,