Predvodio je ekspanziju američke industrije čelika i železnice krajem 19. veka, bio je jedan od najvećih filantropa svog vremena, borac za svetski mir, nauku, obrazovanje – i bio je čovek odgovoran za izgradnju 2.509 javnih biblioteka!
Endrju Karnegi (25. novembar 1835 – 11. avgust 1919) bio je i autor članka „Bogatstvo” iz 1889, poznatog i kao „Jevanđelje bogatstva”, članka koji se i danas smatra osnovom za sve one koji žele da vodi filantropski život. Karnegi je možda bio prvi čovek u Sjedinjenim Državama koji je javno rekao da bogati imaju moralnu obavezu da poklone svoje bogatstvo pre smrti, odnosno da ga vrate u ruke naroda.
„Nikome nije potreban osmeh kao onima koji ne mogu ništa da nam daju zauzvrat. - Endru Karnegi Jedno od njegovih glavnih interesovanja bilo je osnivanje besplatnih javnih biblioteka, kako bi obrazovanje postalo dostupno svim slojevima društva. U to vreme u svetu je postojalo samo nekoliko javnih biblioteka, a nakon što je Karnegi korporacija uložila 56 miliona dolara u projekat, svet je postao bogatiji za 2.509 novih biblioteka. Iako je prvobitno bilo planirano da se izgradi 2.811 javnih biblioteka, neke zajednice su odlučile da odbiju ponudu, jer je uslov bio da biblioteke ostave prazne police i da ih popune knjigama lokalno stanovništvo ili vlada. Ovo je jednostavno bilo preskupo ili nemoguće za neke zajednice u to vreme.
„Osmeh je odmor umornima, svetlost obeshrabrenima, sunce tužnima, a lek ojađenim. Andrev Carnegie
Endrju Karnegi (25. novembar 1835 – 11. avgust 1919) bio je i autor članka „Bogatstvo” iz 1889, poznatog i kao „Jevanđelje bogatstva”, članka koji se i danas smatra osnovom za sve one koji žele da vodi filantropski život. Karnegi je možda bio prvi čovek u Sjedinjenim Državama koji je javno rekao da bogati imaju moralnu obavezu da poklone svoje bogatstvo pre smrti, odnosno da ga vrate u ruke naroda.
„Nikome nije potreban osmeh kao onima koji ne mogu ništa da nam daju zauzvrat. - Endru Karnegi Jedno od njegovih glavnih interesovanja bilo je osnivanje besplatnih javnih biblioteka, kako bi obrazovanje postalo dostupno svim slojevima društva. U to vreme u svetu je postojalo samo nekoliko javnih biblioteka, a nakon što je Karnegi korporacija uložila 56 miliona dolara u projekat, svet je postao bogatiji za 2.509 novih biblioteka. Iako je prvobitno bilo planirano da se izgradi 2.811 javnih biblioteka, neke zajednice su odlučile da odbiju ponudu, jer je uslov bio da biblioteke ostave prazne police i da ih popune knjigama lokalno stanovništvo ili vlada. Ovo je jednostavno bilo preskupo ili nemoguće za neke zajednice u to vreme.
„Osmeh je odmor umornima, svetlost obeshrabrenima, sunce tužnima, a lek ojađenim. Andrev Carnegie
