Tiha kafana na periferiji.
Stolovi drveni, vreme sporo.
Na zidu sat koji ne žuri.
Na stolu - dve šoljice kafe...
Prisutni:Empirista - veruje samo u ono što se može videti, dodirnuti,
čuti...
Realist - veruje da postoje stvari koje ne moraš da vidiš da bi
znao da su stvarne...
Konobarica - tiha, mudra, zna filozofe kao što zna raspored
stolova.
Empirista (dok meša kafu):
Znaš, ja sam tip koji veruje samo u ono što može da se proveri.
Ako ne mogu da vidim, čujem, dodirnem - ne postoji za mene.
Kao John Locke - on je rekao da se rađamo kao prazna tabla.
Sve što znamo dolazi iz iskustva.
Realist (nasmeši se):
A šta ako ti kažem da postoji nešto i kad ga ne vidiš?
Berkeley je tvrdio da stolica postoji jer je neko vidi.
Ako je niko ne opaža - da li je stvarna?
Empirista:
David Hume bi se složio sa mnom.
On je rekao da su sva znanja utisci i ideje.
Znaš da je vatra vrela jer si je osetio - ne zato što si to logički
zaključio.
Realist:
Ali ima i druga strana.
Dekart je rekao: “Mislim, dakle postojim.”
On je verovao da razum može da nas dovede do istine - čak i
kad nas čula prevare.
Spinoza je išao još dalje -kaže da zna šta je beskonačnost,
iako je nikad nije video.
Neke ideje nastaju u našem umu, ne iz iskustva.
Empirista (sumnjičavo):
Ali čula su početak svega.
Bez njih - kako da znaš išta?
Konobarica (prilazi tiho, donosi šoljicu):
Možda ste obojica u pravu.
Jer čovek zna da je drvo drvo -
i kad ga vidi,
ali i kad ga zamišlja.
Neki ljudi uče iz dodira,
neki iz razmišljanja.
A neki - iz tišine između vaših reči.
Realist (gledajući konobaricu):
Ti si kao Kant.
On je pokušao da pomiri oba sveta -
da kaže da iskustvo i razum zajedno grade naše znanje.
Empirista (tiho):
Znači, ne moramo da se slažemo -
da bismo se razumeli?
Konobarica:
Ne.
Samo treba da slušate jedno drugo.
Kao što kafa ne mora da bude ista —
da bi bila topla.
Razgovor pokazuje da su ljudi različiti -
ali da postoje i oni koji konobarišu i edukuju.
Koji je tebi lično pravac bliži i zašto?
