Emocionalna hladnoća

  • Začetnik teme Začetnik teme Neno
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Neno

Neno

Buduća legenda
Poruka
25.107
Koliko puta smo bili u prilici da se nepriajtno iznenadimo nedostatkom empatije ili pretjerano hladnim pristupom pojedinih osoba? ..a takvih je na žalost, sve više. :roll:
Više njih tuku jednog, a prisutni umjesto da pomognu ili razvade, snimaju mobilnim? Jedinstvena prilika, za dobijanje lajkova.. a šta će biti sa pretučenim, koga briga?

Primjer emocionalne hladnoće, čini mi se da je najviše zastupljen u stambenim zgradama.. "ee, ćao, šta ima, kako je.. kako komšiluk" zovem kolegu na drugom kraju grada. Uselio se u novoizgradjenu zgradu, stanar tek 3,4 godine. "ma kakav komšiluk, svi gledaju svoja posla.. dobar dan i to je sve". Niko nikog ne interesuje, okružen si ljudima sa svih strana a živiš kao da si sam na nekoj pustoj planeti.. pustoš "nigdje nikoga".
Hladnoća, distanca, ravnodušnost.. neko leži na ulici, ko zna iz kog razloga, možda mu treba hitna medicinska pomoć, a ljudi prolaze kao kraj "turskog groblja"?

Da li je moguće da ljudi mogu biti tako hladni, proračunati, distancirani.. ljudi bez emocija, nježnosti, topline..?
Da li je to posledica modernog života, gdje je sve nekakva "trka, borba" užurbanost? Životni tempo dodveden do otupljivanja emocionalnih osjećanja. Da li je to nekakav odbrambeni mehanizam, jer (ne)svjesno osjećaju da će izražavanje i pokazivanje emocija dovesti do njihove ranjivoosti?

Umjesto prirodnih, iskrenih emocija, ne može a da se ne primjeti odredjeni proračunat pristup sa "kulturnom" distancom..
Sreća pa ima i prijatnih, društvenih osoba, spremnih da nesebično pomognu, popričaju.. "Balkanski" mentalitet naroda na ovim prostorima ipak nije izgubio svoju dušu.
Sa druge strane, ta emocionalna hladnoća je nešto sasvim normalno u zapadnom sistemu socijalnog "ponašanja".
Mnogo ljudi se distancira (izoluje) zbog raznih životnih nedaća i uslova, stvarajući teške barijere nepristupačnosti.

Topla riječ, razgovor, druženje i razumijevanje je nešto što se danas traži, ali kako doći do nje?
Zašto su mnogi izgubili granice neke empatije ili barem solidarnosti sa drugima?
Dok su neki tužni i kad mrava zgaze, neki su hladni i ravnodušni na ljudski očaj, tragediju, suze.. ?
 
SmOke123:
Za sve je kriv kapitalizam, ljudi sad jure pare i kapital nemaju kad da misle o drugima, mi smo sad u trci ko ce vise da stekne za sto krace vreme.
Kliknite za proširenje...
Какав комунизам, људи су такви. Зато је глад, похлепа и корупција појела комунисте. Исто као и "капитализам". Глад и похлепа, извор 99% људски зала.
 
Dingelinge:
Udarila velika muka. Ko ima njega gledaju popreko ko nema, njega i ne gledaju.
Kliknite za proširenje...
Ко има ако је поштено стекао не треба га гледати попреко. Ко има а није поштено е... А ко нема, њега никад и не гледају ни кад је добро ни кад је лоше.
Боли их к.
 
Neno:
Koliko puta smo bili u prilici da se nepriajtno iznenadimo nedostatkom empatije ili pretjerano hladnim pristupom pojedinih osoba? ..a takvih je na žalost, sve više. :roll:
Više njih tuku jednog, a prisutni umjesto da pomognu ili razvade, snimaju mobilnim? Jedinstvena prilika, za dobijanje lajkova.. a šta će biti sa pretučenim, koga briga?

Primjer emocionalne hladnoće, čini mi se da je najviše zastupljen u stambenim zgradama.. "ee, ćao, šta ima, kako je.. kako komšiluk" zovem kolegu na drugom kraju grada. Uselio se u novoizgradjenu zgradu, stanar tek 3,4 godine. "ma kakav komšiluk, svi gledaju svoja posla.. dobar dan i to je sve". Niko nikog ne interesuje, okružen si ljudima sa svih strana a živiš kao da si sam na nekoj pustoj planeti.. pustoš "nigdje nikoga".
Hladnoća, distanca, ravnodušnost.. neko leži na ulici, ko zna iz kog razloga, možda mu treba hitna medicinska pomoć, a ljudi prolaze kao kraj "turskog groblja"?

Da li je moguće da ljudi mogu biti tako hladni, proračunati, distancirani.. ljudi bez emocija, nježnosti, topline..?
Da li je to posledica modernog života, gdje je sve nekakva "trka, borba" užurbanost? Životni tempo dodveden do otupljivanja emocionalnih osjećanja. Da li je to nekakav odbrambeni mehanizam, jer (ne)svjesno osjećaju da će izražavanje i pokazivanje emocija dovesti do njihove ranjivoosti?

Umjesto prirodnih, iskrenih emocija, ne može a da se ne primjeti odredjeni proračunat pristup sa "kulturnom" distancom..
Sreća pa ima i prijatnih, društvenih osoba, spremnih da nesebično pomognu, popričaju.. "Balkanski" mentalitet naroda na ovim prostorima ipak nije izgubio svoju dušu.
Sa druge strane, ta emocionalna hladnoća je nešto sasvim normalno u zapadnom sistemu socijalnog "ponašanja".
Mnogo ljudi se distancira (izoluje) zbog raznih životnih nedaća i uslova, stvarajući teške barijere nepristupačnosti.

Topla riječ, razgovor, druženje i razumijevanje je nešto što se danas traži, ali kako doći do nje?
Zašto su mnogi izgubili granice neke empatije ili barem solidarnosti sa drugima?
Dok su neki tužni i kad mrava zgaze, neki su hladni i ravnodušni na ljudski očaj, tragediju, suze.. ?
Kliknite za proširenje...
Људи су гладни, похлепни. Зато трче, лете, ватају (глупости, ко зна шта). А живот оде, безвезе. Сви проблеми ове теме произилазе из тога.

Незасита глад и похлепа ("трка, борба, ужурбаност").
Ту нема мјеста људскоме и људскости.
 
Лички гусар:
Ко има ако је поштено стекао не треба га гледати попреко. Ко има а није поштено е... А ко нема, њега никад и не гледају ни кад је добро ни кад је лоше.
Боли их к.
Kliknite za proširenje...
Izuzetno je mali broj ljudi u Srbiji koji su stekli bogatstvo na posten nacin.
 
Neno:
Koliko puta smo bili u prilici da se nepriajtno iznenadimo nedostatkom empatije ili pretjerano hladnim pristupom pojedinih osoba? ..a takvih je na žalost, sve više. :roll:
Više njih tuku jednog, a prisutni umjesto da pomognu ili razvade, snimaju mobilnim? Jedinstvena prilika, za dobijanje lajkova.. a šta će biti sa pretučenim, koga briga?

Primjer emocionalne hladnoće, čini mi se da je najviše zastupljen u stambenim zgradama.. "ee, ćao, šta ima, kako je.. kako komšiluk" zovem kolegu na drugom kraju grada. Uselio se u novoizgradjenu zgradu, stanar tek 3,4 godine. "ma kakav komšiluk, svi gledaju svoja posla.. dobar dan i to je sve". Niko nikog ne interesuje, okružen si ljudima sa svih strana a živiš kao da si sam na nekoj pustoj planeti.. pustoš "nigdje nikoga".
Hladnoća, distanca, ravnodušnost.. neko leži na ulici, ko zna iz kog razloga, možda mu treba hitna medicinska pomoć, a ljudi prolaze kao kraj "turskog groblja"?

Da li je moguće da ljudi mogu biti tako hladni, proračunati, distancirani.. ljudi bez emocija, nježnosti, topline..?
Da li je to posledica modernog života, gdje je sve nekakva "trka, borba" užurbanost? Životni tempo dodveden do otupljivanja emocionalnih osjećanja. Da li je to nekakav odbrambeni mehanizam, jer (ne)svjesno osjećaju da će izražavanje i pokazivanje emocija dovesti do njihove ranjivoosti?

Umjesto prirodnih, iskrenih emocija, ne može a da se ne primjeti odredjeni proračunat pristup sa "kulturnom" distancom..
Sreća pa ima i prijatnih, društvenih osoba, spremnih da nesebično pomognu, popričaju.. "Balkanski" mentalitet naroda na ovim prostorima ipak nije izgubio svoju dušu.
Sa druge strane, ta emocionalna hladnoća je nešto sasvim normalno u zapadnom sistemu socijalnog "ponašanja".
Mnogo ljudi se distancira (izoluje) zbog raznih životnih nedaća i uslova, stvarajući teške barijere nepristupačnosti.

Topla riječ, razgovor, druženje i razumijevanje je nešto što se danas traži, ali kako doći do nje?
Zašto su mnogi izgubili granice neke empatije ili barem solidarnosti sa drugima?
Dok su neki tužni i kad mrava zgaze, neki su hladni i ravnodušni na ljudski očaj, tragediju, suze.. ?
Kliknite za proširenje...
Zavisi i od situacije, np ni ja ne zelim da ubijem misa ili zgazim mrava ali kad neko mnogo zali jer je umrla osoba koja ima 80+ godina smijesno mi je.
 
Poslednja izmena:
@Neno Kao i obično, otvaraš dobre teme. 🙂

Od prvog čitanja postova razmšljam šta da napišem, bez generalizovanja.

Svuda ima emocionalne hladnoće, ali postoji i srdačnost i toplina, kao suprotnost hladnoći.

Srela sam se i sa onima koji su emotivno hladni, ali i sa drugačijim ljudima.

Mislim da ta emotivna hladnoća ne zavisi samo o zemljama u kojima žive emotivno hladni ljudi.

Ne zavisi ni od razdoblja u kome živimo, i u kome su drugi živeli.

Zavisi od našeg porodičnog okruženja. Ukoliko odrastamo u porodici koja je sama otuđena ili se emocije retko pojavljuju, i sami ćemo biti takvi.

Ako su nas roditelji učili da budemo solidarni, empatični..takvi ćemo biti kada odrastemo.

U novije doba, za emotivnu hladnoću "zaslužni" su finansijski status i potrošačko društvo.

Posebnu ulogu ima i covid19, ali o njemu ne treba ovde da diskutujemo..jedino može da se konstatuje da su ona ograničavanja i zatvaranja mnogo uticala na našu psihu.

Nastaviću možda kasnije..🙂
 
Џорџи:
Msm ne znam kako moze da cudi nesto sto je masovna pojava,cudi me kad naidjem na dobre ljude jer su se i oni morali utopiti u masu,sebi ne mogu da oprostim sto u vecini trazim dobro iako ga nema i dajem sanse ko budala
Kliknite za proširenje...

Сама чињеница да у другим људима тражиш доброту не чини те будалом. Заправо си добар човек који и у другима гледа само доброту.
 
Ко и све и то је погрешно. Да ли има смисла увијек тражити добре људе? Наравно да не, значи равнотежа и средина. И ја сам дуго правио исту грешку јер сам подизан да волим и поштујем људе. Скроз погрешно не требам наводити примјер зашто.

Већина људи није "добра". Већина је неутрална у најбољем случају а онда на два краја добри и лоши.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top