Emocije - slow poison...

Ne, rekao sam - voleo sam sebe bez emocija, tj. dok ih nisam imao i dok sam sebe smatrao emotivno operisanom osobom... Tad sam normalno funkcionisao, i bilo mi fino...
E fazon je sto su mi, nakon jednog pojavljivanja, sad potrebne emocije da bih isto tako normalno funkcionisao kao sto sam bez njih ranije...
To je i cela poenta price...

You can check out any time you like,
But you can never leave...
 
anakin:
S_K_V_O:
Incognito:
Ja cu biti toliko slobodna da dam dodatno objasnjenje za one koji, cini mi se, nisu shvatili temu najbolje, a ti me Inco ispravi ako gresim-nije tema nerealizovana ljubav prema nekome...tema je glad za ljubavlju, koju osecamo bez obzira na to da li postoji neki konkretan objekat ljubavi.
I to, bar kod mene glad za idealom i nepristajanje na kompromise...
Kliknite za proširenje...

mislim da ima razlike izmedju toga sto si rekla...ljubav i ideal...
cini mi se da ideal nema veze samo sa ljubavlju kao emocijom...provali sta se desava....u taj ideal ukljucujes i sebe kao nekakvu idealnu osobu...a da li to ima veze sa realnoscu? ovo je pitanje koje se nemi trenutno mota po glavi...nisam dosla ni do kakvog zakljucka...meditiram.. :lol:
mozda to nije glad za ljubavlju nego glad za sobom kao savrsenom osobom u savrsenom svetu gde sve funkcionise...jer, da nije tako, ne bi bilo ovih prica o rastrzanosti i price o ambicijama na poslu koje se spucavaju sa emocijama...
mislim da je ljubav daleko komplikovanija stvar...i cini mi se da je moguce osetiti pravu ljubav tek kad ubijes sve ideale...prvo ideal sebe...nije to unistavanje ega, kako bi neko pomislio...to znaci da ubijes ideal ljubavi koja bi popunila sve licne rupe i uz koju bi ti zivot funkcionisao savrseno...[/quote]

e to...jedna od najvecih zabluda..da je potrebno pronaci ONU JEDINU PRAVU LJUBAV,pa ce zivot i mi sami postati savrseni...sipak...nema savrsenstva...
potpuno si u pravu..
Kliknite za proširenje...
Kliknite za proširenje...
 
U odsutstvu ljubavi i emocija , ja sam svoju energiju preusmerila na samu sebe. Mislim da je takav trenutak odlican, kad zelis sam sebi da svedes racune. Naime, radis, citas, druzis se , znaci nisi izgubio kontakt sa bliskim ti ljudima, i mene to ispunjava. Ponekad, ne mogu da zamislim sebe opet u onoj dobro poznatoj situaciji " gde je, sto se ne javlja, sta je hteo time reci..." ! Resila sam da " usavrsim " sebe, da iskoristim maximalno sve mogucnosti. Ponekad, naravno, zao mi je sto nemam partnera , ali zato dobar prijatelj je tu, da podeli svaku moju radost i tugu. Cini mi se da bi me cak partner mogao sputavati u nekim zivotnim ciljevima. Imala sam i to iskustvo.
Ne bezim od toga da cu jednog dana, mozda, imati i ja svoju ljubav, ali se nadam da necu ponoviti greske iz proslosti. Znam da emocije svasta urade sa covekom, preokrenu ga, a da on toga nije ni svestan. Mozda samo jakom kontrolom se to moze prevazici, a ako ne, onda zaista moras naci srodnu dusu , sa kojom ces delovati kao celina i trzavica nece biti.
 
SINDI:
anakin:
S_K_V_O:
Incognito:
Ja cu biti toliko slobodna da dam dodatno objasnjenje za one koji, cini mi se, nisu shvatili temu najbolje, a ti me Inco ispravi ako gresim-nije tema nerealizovana ljubav prema nekome...tema je glad za ljubavlju, koju osecamo bez obzira na to da li postoji neki konkretan objekat ljubavi.
I to, bar kod mene glad za idealom i nepristajanje na kompromise...
Kliknite za proširenje...

mislim da ima razlike izmedju toga sto si rekla...ljubav i ideal...
cini mi se da ideal nema veze samo sa ljubavlju kao emocijom...provali sta se desava....u taj ideal ukljucujes i sebe kao nekakvu idealnu osobu...a da li to ima veze sa realnoscu? ovo je pitanje koje se nemi trenutno mota po glavi...nisam dosla ni do kakvog zakljucka...meditiram.. :lol:
mozda to nije glad za ljubavlju nego glad za sobom kao savrsenom osobom u savrsenom svetu gde sve funkcionise...jer, da nije tako, ne bi bilo ovih prica o rastrzanosti i price o ambicijama na poslu koje se spucavaju sa emocijama...
mislim da je ljubav daleko komplikovanija stvar...i cini mi se da je moguce osetiti pravu ljubav tek kad ubijes sve ideale...prvo ideal sebe...nije to unistavanje ega, kako bi neko pomislio...to znaci da ubijes ideal ljubavi koja bi popunila sve licne rupe i uz koju bi ti zivot funkcionisao savrseno...
Kliknite za proširenje...

e to...jedna od najvecih zabluda..da je potrebno pronaci ONU JEDINU PRAVU LJUBAV,pa ce zivot i mi sami postati savrseni...sipak...nema savrsenstva...
potpuno si u pravu..
Kliknite za proširenje...

E...u stvari, i ja se slazem... :)

Jer i ja mislim da je besmisleno ocekivati od nekoga ili necega van nas samih da nam donese ispunjenost i mir...ako imamo problem sami sa sobom nece nam pomoci ni "prava ljubav" ni milioni dolara da to popravimo...ako ne pomognemo sami sebi...

Izgleda da ja sam jednostavno upotrebila los termin.Nemam ja ideal ljubavi u smislu neke savrsene veze ili savrsene osobe koja treba da udje u moj zivot koji bi odjednom postao WOW :) ...Jednostavno osecam koliko emocija nosim u sebi i koliko mogu da dam...ne zelim da se zadovoljim time da se dajem polovicno...da osecam nesto, a znam da mogu mnogo vise od toga, ko sto mi se redovno desava, iako bih zelela da te emocije izadju iz mene...u tom smislu ideal... Ne zelim ja da primim ljubav koja ce srediti moj zivot, to je nemoguce...ja zelim da volim onako kako znam da mogu...a ne da mi se...
Dupla voda, anakin...to je izgleda moj problem...i kukavicluk mozda...pre na nesvesnoj nego na svesnoj razini. ;)

P.S.Izvini Inco sto sam ti okupirala temu. :) Izvin'te i ostqali ako sam vam nerazumljiva...ma ponekad ni samu sebe ne razumem, a kako bi me razumeo neko drugi...
Kliknite za proširenje...
 
anakin:
S_K_V_O:
Incognito:
Ja cu biti toliko slobodna da dam dodatno objasnjenje za one koji, cini mi se, nisu shvatili temu najbolje, a ti me Inco ispravi ako gresim-nije tema nerealizovana ljubav prema nekome...tema je glad za ljubavlju, koju osecamo bez obzira na to da li postoji neki konkretan objekat ljubavi.
I to, bar kod mene glad za idealom i nepristajanje na kompromise...
Kliknite za proširenje...

mislim da ima razlike izmedju toga sto si rekla...ljubav i ideal...
cini mi se da ideal nema veze samo sa ljubavlju kao emocijom...provali sta se desava....u taj ideal ukljucujes i sebe kao nekakvu idealnu osobu...a da li to ima veze sa realnoscu? ovo je pitanje koje se nemi trenutno mota po glavi...nisam dosla ni do kakvog zakljucka...meditiram.. :lol:
mozda to nije glad za ljubavlju nego glad za sobom kao savrsenom osobom u savrsenom svetu gde sve funkcionise...jer, da nije tako, ne bi bilo ovih prica o rastrzanosti i price o ambicijama na poslu koje se spucavaju sa emocijama...
mislim da je ljubav daleko komplikovanija stvar...i cini mi se da je moguce osetiti pravu ljubav tek kad ubijes sve ideale...prvo ideal sebe...nije to unistavanje ega, kako bi neko pomislio...to znaci da ubijes ideal ljubavi koja bi popunila sve licne rupe i uz koju bi ti zivot funkcionisao savrseno...
Kliknite za proširenje...

ha citala si gurdjijeva oni to tako pricaju otprilike...shto nisi isla na casove "rada na sebi"
mada te bas ne razumem sta ovde pises. kao da ti yamisljas sebe i u tonm sanjarenju ubijas svoje rupe a to predstavljas sebi kroz neku ljubav...zasto bas kroz ljubav
Kliknite za proširenje...
 
Snezna_kraljica:
Najgore je sto sam ja – zavisna od tih emocija. Sto mi one jesu pokretac i sto mi se sve cini mnogo optimisticnijim kad volim. A i ja sam imala faze… Emotivne i neemotivne. I to – u istoj vezi. U neemotivnim fazama ja sam – odlucna, racionalna, sve postizem. I nije mi briga sta ce biti sutra. A u emotivnoj fazi – mislim samo o ljubavi, brojim sate do sledeceg vidjenja sa njim.
I kazem – da, ljubav jeste inhibirajuca. Sa druge strane… Najgore je kad si svestan tog njenog svojstva i kad opet SVESNO srljas u tako nesto. Ja zelim da lebdim, zelm da sanjam i pobedim racionalnost koju nosim u sebi. Ali, to mozda vec nije ljubav, nego patologija.
Zavisna sam od toga…. Toliko, da sam verovatno u stanju da je vestacki proizvedem…
Kliknite za proširenje...

To se zove patetika.
Kada smatramo da samo patetika jeste ljubav.
A patetika se javlja kada razumom guramo ljubav.
 
?:
ha citala si gurdjijeva oni to tako pricaju otprilike...shto nisi isla na casove "rada na sebi"
mada te bas ne razumem sta ovde pises. kao da ti yamisljas sebe i u tonm sanjarenju ubijas svoje rupe a to predstavljas sebi kroz neku ljubav...zasto bas kroz ljubav
Kliknite za proširenje...

cuj je Gurdjijev...a bas ga ne volim..

bas se radi o tome da ne treba zamisljati sebe i sanjariti...to znaci ubiti ideal (ne rupe...popuniti rupe, ajd citaj makar malo bolje)...to si sto jesi i od toga ne mozes da pobegnes...e sad sto ljudi imaju problema sa onim sto jesu...
u tome je poenta...
ne pokusavati kroz iluziju o ljubavi biti nesto sto nisi...
 
?:
S_K_V_O:
Izvin'te i ostqali ako sam vam nerazumljiva...ma ponekad ni samu sebe ne razumem, a kako bi me razumeo neko drugi...
Kliknite za proširenje...

oh

sto se ne smuvas s dismisalom super je tip malo da vezba ocne misice i ko bog je
Kliknite za proširenje...

Probali smo al' nam je sex skripao. :( Sto se ti ne smuvas sa njim kad ti je tako super?
A za Gurdijeva....nemam ti ja pojma ni ko je taj Gurdijev. :oops:

Inco, dobro de, necu vise, nemoj ni ti molim te...lupio si mi par samara, o.k.,dosta je-naucila sam lekciju... ;)
 
Snezna_kraljica:
Najgore je sto sam ja – zavisna od tih emocija. Sto mi one jesu pokretac i sto mi se sve cini mnogo optimisticnijim kad volim. A i ja sam imala faze… Emotivne i neemotivne. I to – u istoj vezi. U neemotivnim fazama ja sam – odlucna, racionalna, sve postizem. I nije mi briga sta ce biti sutra. A u emotivnoj fazi – mislim samo o ljubavi, brojim sate do sledeceg vidjenja sa njim.
I kazem – da, ljubav jeste inhibirajuca. Sa druge strane… Najgore je kad si svestan tog njenog svojstva i kad opet SVESNO srljas u tako nesto. Ja zelim da lebdim, zelm da sanjam i pobedim racionalnost koju nosim u sebi. Ali, to mozda vec nije ljubav, nego patologija.
Zavisna sam od toga…. Toliko, da sam verovatno u stanju da je vestacki proizvedem…
Kliknite za proširenje...

imam isti "problem" i tripujem da pocinjem da smaram u nedostatku ljubavi koju mi devojka pruza moram reci trenutno "na kasicicu". bedak.
a sto se tice brojanja sati i minuta- pricaj mi o tome. najgore mi je to sto sam duuugo vremena u vezi , i jos uvek se tako osecam. i zato kazem sam sebi STOKO ISKULIRAJ.
 
S_K_V_O:
Probali smo al' nam je sex skripao. :( Sto se ti ne smuvas sa njim kad ti je tako super?
A za Gurdijeva....nemam ti ja pojma ni ko je taj Gurdijev. :oops:
Kliknite za proširenje...

pa nece on mene. a i sad mi je manje interesantno. ma ja bi njega za usputnu vezu

to ti je neko ucenje kako da postanesh covek poshto si sada uspavana :I nemam pojma.. G.
 
Incognito:
Ja ljubav dozivljavam kao mlaku emociju. Ne u fazonu da je manja od ostalih ili nije (stavise, mislim da je najjaca emocija po intenzitetu jer je u stanju da te natera na sve i svasta, a i da probudi sve ostale emocije), vec zato sto je mlako po nekom metaforicnom znacenju prijatno, nezno, suptilno... Jednom recju raj na zemlji... S' druge strane su vatrene emocije koje su obicno opasne - bes, strah, strast, pozuda, ljubomora... Naravno, ne moraju biti opasne, mogu biti i komplementarne sa ljubavi bez problema (lepo ja jednom rekoh - you need to know how to hate in order to know what love is...).
E sad, kao sto gore poredih sa konzervom crva, mada je mozda bolje poredjenje sa pandorinom kutijom, kad se jednom takve emocije probude, posle toga jednostavno covek ne moze bez njih. To je i cela poenta ovog topic-a. Te emocije su kao droga - kad ih jednom probas vise ne mozes da ih ostavis, i zivis da ih ponovo 'probas'... Bar je to bio zakljucak izmedju mene i ortakinje sa kojom smo raspravljali o tome, pa rekosmo da vidimo sta forumasi misle na tu temu.
I dodatno pitanje je da li je neko zazalio zato sto je otvorio tu pandorinu kutiju, koliko je to uticalo na zivot doticne osobe itd.

Sto se mene tice, kad je jednom otvorih pre koju godinu, zivot mi se okrenuo naopacke i to literalno... Moja bolesna poslovna ambicioznost je postala nesto skroz nevazno, moj hedonizam vise ne moze da se zadovolji sitnim uzitcima, cak ni stvari koje su mi nekada predstavljale osobito zadovoljstvo vise nisu bile tako vazne, a moje misli su posvecene doticnim emocijama vise nego bilo cemu... A sve to ili proizvodi frustraciju, ili mi zagorcava zivot na poslovnom nivou, ili... sve u svemu ne utice dobro na mene.

Ok, slazem se s' anakin - ne volim ni ja previse reda ali i totalna haoticnost nije bas najzdravija stvar.
Kliknite za proširenje...

Jednostavno, bio si mlad......nisi bio ni doziveo pravu ljubav....zato je sve funkcionisalo i bez nje..
ali jednom kada je spoznas...jeste tako..ne moze se bez nje....ne moze ni da se smeje, radi, dise.....
Kada je prava, uzvracena....ona ne moze da ti zagorca zivot....moze samo da ga osmisli i ulepsa...
pa si oran i nasmejan na poslu...(i ako niste spavali celu noc),sve ti je lepo....nista te ne nervira.....samo cujes neku muziku u usima i zivot je mnogo svrsishodniji i bolji.....
zato brale, zaljubi se sto pre.....ali ovoga puta gledaj da bude uzvraceno..... :wink:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top