Emil Cioran: "Samo optimisti mogu počiniti samoubistvo, optimisti koji više nisu uspevali u tome da budu optimisti. Ostali, oni koji nemaju razlog da žive, zašto bi imali razlog da umru?"
- Dobar primer kako iz jednostranog gledista proizilazi krajnost. U ovom slucaju krajnji pesimizam. Covecanstvo je podeljeno u dve grupe. Na jednoj strani su ocajni, saomoubilacki optimisti, na drugoj bezvolji, apaticni ljudi. Ne pominju se vitalni koji ulepsavaju i poboljsavaju svoj zivot i zivote svojih bliznjih; cija aktivnost i kreativnost unosi vise smisla u svakodnevnicu i inspirise i druge da cine isto.
U osnovi optimizma je nada koja proistice iz duhovnog potencijala, a ne egocentrizma. Egocenrtista svede sve na vlastito razumevanje egzistencije. Ako nije onako kako misli da treba biti gubi volju za zivot. Nije u stanju da sagleda dublji smisao. Produhovljen covek zna da je zivot i univerzum neuporedivo znacajniji i mudriji od njega. Shvata da je rodjen da bi spoznavao i kroz dobro i zlo. Zato i ceni zivot.
"...oni koji nemaju razlog da žive, zašto bi imali razlog da umru?" Kad se nema razlog za zivot nadje se za smrt. Ima mnogo razloga da se zivi, a samo jedan zbog kojeg se zeli umreti. On nastane kad nestanu svi razlozi za zivot.
To se desi kada se ode u ekstremni egocentrizam. U tom stanju dodje do potpune ogranicenosti svesnosti ili razumevanja. Utone se u tamu izolovanog, otudjenog ambisa iz kojeg se ne vidi izlaz. Izgubi se veza s drugima, univerzumom i vlastitim duhovnim potencijalom, pa se zaustavi razvoj. Zaglavi se u ocaju besmisla. Kada je prisutan duhovni rast svesnot/razumavanje se stalno prosiruje. Zbog toga se uvek otkriva novi, dublji smisao i uvidjaju razlozi za zivot.
-------
Emil Cioran: " Why do men insist on achieving something? Would it not be better if they stood still under the sun in calm and silent immobility? What is there to accomplish? Why so much effort and ambition? Man has forgotten the meaning of silence."
- "Zasto covek insistira da nesto postigne?" Zato sto je covek, a ne kamen ili drvo.
"Zar ne bi bilo bolje da stoji ispod sunca u miru i tisini nepokretnosti?" Zar ne bi bilo bolje da mu ne smeta sto je rodjen da misli, oseca, da se krece i stvara? Zar ne bi bilo bolje da prihvati sebe onakvim kakav jeste, a ne da zeli da bude nesto sto nije, niti sto ne moze biti?
"Sta se moze postici?" Bezbroj lepih stvari koje osmisle egzistenciju kao npr. spoznaja, humanost, radost, sreca, pravda, postenje, konekcija s drugima itd.
"Zasto toliko truda i ambicije?" Da se ispuni svrha zivota ili ono zasto se i rodilo.
"Covek je zaboravio znacenje tisine." Ovaj zivot je melodija koja se spoznaje kroz zvukove. Kad zavrsi muzika vraca se tisini.
- Dobar primer kako iz jednostranog gledista proizilazi krajnost. U ovom slucaju krajnji pesimizam. Covecanstvo je podeljeno u dve grupe. Na jednoj strani su ocajni, saomoubilacki optimisti, na drugoj bezvolji, apaticni ljudi. Ne pominju se vitalni koji ulepsavaju i poboljsavaju svoj zivot i zivote svojih bliznjih; cija aktivnost i kreativnost unosi vise smisla u svakodnevnicu i inspirise i druge da cine isto.
U osnovi optimizma je nada koja proistice iz duhovnog potencijala, a ne egocentrizma. Egocenrtista svede sve na vlastito razumevanje egzistencije. Ako nije onako kako misli da treba biti gubi volju za zivot. Nije u stanju da sagleda dublji smisao. Produhovljen covek zna da je zivot i univerzum neuporedivo znacajniji i mudriji od njega. Shvata da je rodjen da bi spoznavao i kroz dobro i zlo. Zato i ceni zivot.
"...oni koji nemaju razlog da žive, zašto bi imali razlog da umru?" Kad se nema razlog za zivot nadje se za smrt. Ima mnogo razloga da se zivi, a samo jedan zbog kojeg se zeli umreti. On nastane kad nestanu svi razlozi za zivot.
To se desi kada se ode u ekstremni egocentrizam. U tom stanju dodje do potpune ogranicenosti svesnosti ili razumevanja. Utone se u tamu izolovanog, otudjenog ambisa iz kojeg se ne vidi izlaz. Izgubi se veza s drugima, univerzumom i vlastitim duhovnim potencijalom, pa se zaustavi razvoj. Zaglavi se u ocaju besmisla. Kada je prisutan duhovni rast svesnot/razumavanje se stalno prosiruje. Zbog toga se uvek otkriva novi, dublji smisao i uvidjaju razlozi za zivot.
-------
Emil Cioran: " Why do men insist on achieving something? Would it not be better if they stood still under the sun in calm and silent immobility? What is there to accomplish? Why so much effort and ambition? Man has forgotten the meaning of silence."
- "Zasto covek insistira da nesto postigne?" Zato sto je covek, a ne kamen ili drvo.
"Zar ne bi bilo bolje da stoji ispod sunca u miru i tisini nepokretnosti?" Zar ne bi bilo bolje da mu ne smeta sto je rodjen da misli, oseca, da se krece i stvara? Zar ne bi bilo bolje da prihvati sebe onakvim kakav jeste, a ne da zeli da bude nesto sto nije, niti sto ne moze biti?
"Sta se moze postici?" Bezbroj lepih stvari koje osmisle egzistenciju kao npr. spoznaja, humanost, radost, sreca, pravda, postenje, konekcija s drugima itd.
"Zasto toliko truda i ambicije?" Da se ispuni svrha zivota ili ono zasto se i rodilo.
"Covek je zaboravio znacenje tisine." Ovaj zivot je melodija koja se spoznaje kroz zvukove. Kad zavrsi muzika vraca se tisini.
Poslednja izmena: