- Poruka
- 9.932
Širom sveta, na stotine Muslimana i Hrvata koji su učestvovali u zločinima nad Srbima u proteklom ratu u BiH, već decenijama žive slobodno.
Poneko hapšenje u Americi, poput poslednjeg kad je, prošlog vikenda u Morgantaunu privedena pripadnica ozloglašene jedinice "Zulfikar" tzv. Armije BiH Nada Tomanić (51). Ona je, imigracijskim vlastima SAD lagala da bi dobila državljanstvo i prikrila da je bila pripadnica Specijalnog odreda posebne namene pri štabu Vrhovne komande Zulfikar, Armije BiH i učestvovala u zločinima nad Srbima na Igmanu.
https://www.alo.rs/vesti/drustvo/84...padnica-jedinice-zulfikar-uhapsena-u-sad/vest
To što je pune tri decenije bila van domašaja zakona a samo je, nažalost, potvrda činjenice da su mnogio srpski dželati još na slobodi.
Prema rečima sagovornika "Novosti", broj zločinaca koji se kriju od Amerike do Australije je više stotina. Najveći problem u njihovom otkrivanju je što su pobegli iz BiH pre nego što su dobili optužnice za ratne zločine, i zbog toga što nemaju Interpolove poternice.
- Kada se pojave njihova imena u slučajevima ratnih zločina poput jedinice "Zulfikar", ili predmeta ratnih zločina u logorima za Srbe u Tarčinu ili Čelebićima, onda ove osobe mogu snositi posledice u zemljama gde se nalaze jer su u prijavama lagali da nisu bili u ratu. I tad, samo ako zemlja gde se nalaze to želi - kaže izvor "Novosti" iz bezbednosnih krugova.
Slučaj hapšenja Nade Tomanić u SAD posebno je zainteresovao Srbina Slobodana Mrkajića, logoraša iz kazamata za Srbe u Tarčinu i Čelebićima. Slobodan kaže za "Novosti" da za uhapšenu pripadnicu odreda "Zulfikar" pretpostavlja da je ona bila "žena koja je nosila tacnu sa nožem" da se kolju Srbi zarobljeni 1992. na Igmanu i Bjelašnici, a koje su ubijali i zlostavljali pripadnici odreda "Zulfikar".
- Kada sam zarobljen 1992. zajedno sa bratom Reljom i drugim Srbima na Igmanu, prebačeni smo u Hotel "Famos" na Bjelašnici. Zarobljeni smo od odreda "Zulfikar", u nagurani u jednu prostoriju. Ubrzo se na vratima pojavila žena sa tacnom prekrivenom brlom krpom na kojoj je bio nož. Ta žena bi mogla da bude ova uhapšena Nada Tomanić, ali nisam siguran. Donela je nož do jednog muškarca, kojem su priveli mog brata Relju. On ga je prebacio preko kolena i nožem mu zarezao vrat. Klao mi je brata! Zaledio sam se kad sam vidio krv kako šiknu bratu iz vrata. Brata je bacio na pod, a onda su uhvatili mene. Isto me je prebacio preko kolena i nožem zarezao po vratu. Tako povređeni smo ležali. Ni danas ne znam kako smo preživeli. Brat Relja i ja i danas, evo nakon tri decenije, nosimo te iste ožiljke na vratu - priča Slobodan.
On kaže da je ta žena koja je nosila tacnu sa nožem, za koju veruje da bi mogla da bude uhapšena Nada Tomanić, bila uticajna u jedinici "Zulfikar" i poznata po zločinima.
Vršilac dužnosti direktora Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih kaže da su sva saznanja u vezi sa ratnom prošlošću Nade Tomanić prosleđena nadležnim institucijama u RS.
- Centru su se tokom proteklih godina obraćali brojni srpski logoraši, i tražili pomoć u prikupljanju dokumentacije za određene osobe koja se dovode u vezu sa zločinima počinjenim u kazamatima za Srbe pod kontrolom takozvane Armije BiH. U tom smislu, pominjano je i ime Tomanićeve, pripadnice zloglasne jedinice "Zulfikar" - ističe Nuždić.
On kaže da treba podsetiti da su je u svedočenjima spominjali i bivši logoraši na području Hadžića, a jedan od njih, u izjavi datoj istražiocima MKSJ 1996. navo je, između ostalog, da su "jedne prilike, u ćeliju, u hotelu 'Igman', došli ...i Nada Tomanić i mučili zarobljenike".
U knjizi dokumenata "Stradanja Srba u Konjicu i Tarčinu 2", svedok Bogdan Mrkaja navodi sledeće: "Dolaskom na Mrazište proširila se lista noćnih posetilaca. Znali su dolaziti u pola noći i do zore se na nama iživljavati. Među onima koji su prednjačili u tim noćnim posetama bila je i Nada Tomanić iz Tarčina,..."
Ljiljana Glavaš, sestra logoraša Silosa Jadranka Glavaša, koji je preminuo nakon što je brutalno pretučen na Igmanu 1993. u izjavi na suđenju pred Sudom BiH u predmetu protiv pripadnika jedinice "Zulfikar" Dževada Salčina, rekla je da joj je otac, pre smrti, dao komad papira na kojem su ispisana neka imena i poruke. Tu je, prema njenim rečima, bilo i ime Nade Tomanić "koja ga je najviše tukla".
Inače pre hapšenja Nade Tomanić, polovinom ove godine u SAD je u blizini Bostona uhapšen i Kemal Kemo Mrndžić, za koga je utvrđeno da je bio ratni nadzornik logora za Srbe u Čelebićima i da se punih 25 godina krio u SAD. Pre Mrndžića u SAD je pala i po zločinima nad Srbima "čuvena" Azra Bašić, poznatija kao "Krvava Azra", upamćena po najstrašnijim bestijalnostima nad Srbima u logorima u Derventi.
Iz Bridžporta je 1. decembra i stigla vest o hapšenju Tomanovićeve u kojoj stoji:
- Tomanićeva, koji sada ima 51 godinu, iz Zapadne Virdžinije, bila je pripadnik Specijalne jedinice Armije BiH "Zulfikar". Grupa je 1993. godine ubila više desetina civila u selu Trusina. Američke vlasti su već 2011. godine izručile Bosanku (Rasemu Handanović - Zolju), optuženu da je bila pripadnica jedinice koja je učestvovala u masakru.
Optužnica Tomanićevu tereti za fizičko i psihičko zlostavljanje bosanskih Srba tokom rata koji su bili "meta po osnovu etničke pripadnosti, vere i pripadnosti određenoj društvenoj grupi", navodi se u saopštenju američog Ministarstva pravde.
Znači ljude koji su pravili zločine nad Srbima stranci uglavnom odluče i da ne procesuiraju.
Pre će ih hapsiti zato što su lagali da nisu bili u armiji i ratu na useljeničkoj vizi nego zato što su ubijali Srbe.
Stotine zločinaca koji su ubijali Srpske civile se izvuklo i skoro niko nije odgovarao, kako to pomaže pomirenju u regionu?
Poneko hapšenje u Americi, poput poslednjeg kad je, prošlog vikenda u Morgantaunu privedena pripadnica ozloglašene jedinice "Zulfikar" tzv. Armije BiH Nada Tomanić (51). Ona je, imigracijskim vlastima SAD lagala da bi dobila državljanstvo i prikrila da je bila pripadnica Specijalnog odreda posebne namene pri štabu Vrhovne komande Zulfikar, Armije BiH i učestvovala u zločinima nad Srbima na Igmanu.
https://www.alo.rs/vesti/drustvo/84...padnica-jedinice-zulfikar-uhapsena-u-sad/vest
To što je pune tri decenije bila van domašaja zakona a samo je, nažalost, potvrda činjenice da su mnogio srpski dželati još na slobodi.
Prema rečima sagovornika "Novosti", broj zločinaca koji se kriju od Amerike do Australije je više stotina. Najveći problem u njihovom otkrivanju je što su pobegli iz BiH pre nego što su dobili optužnice za ratne zločine, i zbog toga što nemaju Interpolove poternice.
- Kada se pojave njihova imena u slučajevima ratnih zločina poput jedinice "Zulfikar", ili predmeta ratnih zločina u logorima za Srbe u Tarčinu ili Čelebićima, onda ove osobe mogu snositi posledice u zemljama gde se nalaze jer su u prijavama lagali da nisu bili u ratu. I tad, samo ako zemlja gde se nalaze to želi - kaže izvor "Novosti" iz bezbednosnih krugova.
Slučaj hapšenja Nade Tomanić u SAD posebno je zainteresovao Srbina Slobodana Mrkajića, logoraša iz kazamata za Srbe u Tarčinu i Čelebićima. Slobodan kaže za "Novosti" da za uhapšenu pripadnicu odreda "Zulfikar" pretpostavlja da je ona bila "žena koja je nosila tacnu sa nožem" da se kolju Srbi zarobljeni 1992. na Igmanu i Bjelašnici, a koje su ubijali i zlostavljali pripadnici odreda "Zulfikar".
- Kada sam zarobljen 1992. zajedno sa bratom Reljom i drugim Srbima na Igmanu, prebačeni smo u Hotel "Famos" na Bjelašnici. Zarobljeni smo od odreda "Zulfikar", u nagurani u jednu prostoriju. Ubrzo se na vratima pojavila žena sa tacnom prekrivenom brlom krpom na kojoj je bio nož. Ta žena bi mogla da bude ova uhapšena Nada Tomanić, ali nisam siguran. Donela je nož do jednog muškarca, kojem su priveli mog brata Relju. On ga je prebacio preko kolena i nožem mu zarezao vrat. Klao mi je brata! Zaledio sam se kad sam vidio krv kako šiknu bratu iz vrata. Brata je bacio na pod, a onda su uhvatili mene. Isto me je prebacio preko kolena i nožem zarezao po vratu. Tako povređeni smo ležali. Ni danas ne znam kako smo preživeli. Brat Relja i ja i danas, evo nakon tri decenije, nosimo te iste ožiljke na vratu - priča Slobodan.
On kaže da je ta žena koja je nosila tacnu sa nožem, za koju veruje da bi mogla da bude uhapšena Nada Tomanić, bila uticajna u jedinici "Zulfikar" i poznata po zločinima.
Vršilac dužnosti direktora Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih kaže da su sva saznanja u vezi sa ratnom prošlošću Nade Tomanić prosleđena nadležnim institucijama u RS.
- Centru su se tokom proteklih godina obraćali brojni srpski logoraši, i tražili pomoć u prikupljanju dokumentacije za određene osobe koja se dovode u vezu sa zločinima počinjenim u kazamatima za Srbe pod kontrolom takozvane Armije BiH. U tom smislu, pominjano je i ime Tomanićeve, pripadnice zloglasne jedinice "Zulfikar" - ističe Nuždić.
On kaže da treba podsetiti da su je u svedočenjima spominjali i bivši logoraši na području Hadžića, a jedan od njih, u izjavi datoj istražiocima MKSJ 1996. navo je, između ostalog, da su "jedne prilike, u ćeliju, u hotelu 'Igman', došli ...i Nada Tomanić i mučili zarobljenike".
U knjizi dokumenata "Stradanja Srba u Konjicu i Tarčinu 2", svedok Bogdan Mrkaja navodi sledeće: "Dolaskom na Mrazište proširila se lista noćnih posetilaca. Znali su dolaziti u pola noći i do zore se na nama iživljavati. Među onima koji su prednjačili u tim noćnim posetama bila je i Nada Tomanić iz Tarčina,..."
Ljiljana Glavaš, sestra logoraša Silosa Jadranka Glavaša, koji je preminuo nakon što je brutalno pretučen na Igmanu 1993. u izjavi na suđenju pred Sudom BiH u predmetu protiv pripadnika jedinice "Zulfikar" Dževada Salčina, rekla je da joj je otac, pre smrti, dao komad papira na kojem su ispisana neka imena i poruke. Tu je, prema njenim rečima, bilo i ime Nade Tomanić "koja ga je najviše tukla".
Inače pre hapšenja Nade Tomanić, polovinom ove godine u SAD je u blizini Bostona uhapšen i Kemal Kemo Mrndžić, za koga je utvrđeno da je bio ratni nadzornik logora za Srbe u Čelebićima i da se punih 25 godina krio u SAD. Pre Mrndžića u SAD je pala i po zločinima nad Srbima "čuvena" Azra Bašić, poznatija kao "Krvava Azra", upamćena po najstrašnijim bestijalnostima nad Srbima u logorima u Derventi.
Razotkrio je Srbin električar u Konektikatu
Presudnu ulogu u razotkrivanju i hapšenju Nade Tomanić, kako saznajemo odigrao je Srbin zaposlen kao električar na jednom uglednom univerzitetu u Konektikatu. On je kontaktirao sa logorašima ponudivši im pomoć preko svog prijatelja, američkog profesora zgroženog zločinima bez kazne. Isti profesor je potom otišao u kancelariju svog senatora u Bridžportu u Konektikatu a ovaj je pozvao FBI.Iz Bridžporta je 1. decembra i stigla vest o hapšenju Tomanovićeve u kojoj stoji:
- Tomanićeva, koji sada ima 51 godinu, iz Zapadne Virdžinije, bila je pripadnik Specijalne jedinice Armije BiH "Zulfikar". Grupa je 1993. godine ubila više desetina civila u selu Trusina. Američke vlasti su već 2011. godine izručile Bosanku (Rasemu Handanović - Zolju), optuženu da je bila pripadnica jedinice koja je učestvovala u masakru.
Optužnica Tomanićevu tereti za fizičko i psihičko zlostavljanje bosanskih Srba tokom rata koji su bili "meta po osnovu etničke pripadnosti, vere i pripadnosti određenoj društvenoj grupi", navodi se u saopštenju američog Ministarstva pravde.
Beg uz blagoslov Amerike
Dževad Galijašević, stručnjak za bezbednost, kaže za "Novosti" da su mnogi muslimanski zločinci iz proteklog rata pobegli u SAD uz blagoslov Amerike. On priča da je jedinica "Zulfikar" kao i mnoge druge muslimanske vojne formacije sarađivala u ratu u BiH sa američkim obaveštajnim i vojnim službama i članovi ovih jedinica su po završetku rata sklonjeni u Ameriku. Periodično u SAD će nekog i uhapsiti iz BiH da pokažu da oni prate zločince, ali mnogi će ostati na slobodi jer su sarađivali sa Amerikancima. Prema proceni institucija RS najviše zločinaca nad Srbima iz proteklog rata nalazi se u SAD, Australiji, Kanadi, ali i zemljama Skandinavije i Turskoj.Znači ljude koji su pravili zločine nad Srbima stranci uglavnom odluče i da ne procesuiraju.
Pre će ih hapsiti zato što su lagali da nisu bili u armiji i ratu na useljeničkoj vizi nego zato što su ubijali Srbe.
Stotine zločinaca koji su ubijali Srpske civile se izvuklo i skoro niko nije odgovarao, kako to pomaže pomirenju u regionu?
