србска батина од 20 цола
Obećava
- Poruka
- 92
Један од највећих бендова у бифшој СФРЈ, познат и као Катарина II и Екатарина Велика.
Оставили су велики траг у историји рок музике на овим просторима и огроман утицај на младе музичаре. Култ ЕКВ-а је толико јак и толико распрострањен да се лако може назвати феноменом.
Али, ни криви ни дужни, чланови ЕКВ-а (а посебно Милан Младеновић) су „заслужни“ за сјeбaвање млађаних музичара који и нису претерано искористили благодети интернета па нису провалили да је ЕКВ био испред свог времена и да је гурање ЕКВ трипа није сада нешто посебно и спектакуларно.
Опчињеност младих србских рок бендова ЕКВ-ом је сасвим ок, али само ако се не иде у патетисање и клозетску филозофију. Једно је бити инспирисан ЕКВ-ом и Младеновићевим текстовима, али нешто сасвим друго је прављење ненамерне спрдње од тога. Спрдње, јер је заиста поражавајуће да бенд који је активан десетак година нема ниједан поштен демо, нема ни три песме постављне на MySpace страници, у неким полу-интервјуима тупи како је њихова музика инспирисана ЕКВ-ом. Част свакоме, али то је смешно. Није смешан ЕКВ и инспирација истим, већ невероватна иронија - инспирисани ЕКВ-ом немају идеје да напишу/искомпонују једну песму вредну помена. Само су један у низу ЕКВ кло(в)нова, један у низу бендића који црпе филозофију и поенту свих ствари из текстова Милана Младеновића, а немају ни трунке оригиналности, нити било чега свог. Ако су у питању tribute/cover бендови ситуација је боља јер су они изабрали пут бенда који свира туђе песме и ништа им више није потребно, али колико је то заиста боље? Од 10 таквих бендова нађе се можда само један који заиста ради обраде на неки свој начин и тиме заиста показује универзалност Миланових идеја које се могу уз другачије аранжмане искористити и у ово доба. Осталих 9 су ту да буду нека предгрупица (у најбољем случају), музичким умећем су остали на нивоу почетака рада бенда и оно како они свирају обраде је музичко криминално дело.
Далеко најгори су ЕКВ филозофи, они који бенд и ММ-а дижу у небеса као да су божанства (на неки начин они и јесу божанства, али кад ове особе говоре о њима то постаје спрдња са здравим разумом). Толико величање нечега се може видети код величања неке политичке личности и то свакога може довести до превртања очима (најблажи облик негодовања) па до уласка у жучну расправу (слом живаца - крах стрпљења због наслушаних небулоза). Проблем је у томе што ни о чему нису сами размишљали, што ништа нису гледали својим очима већ су слику о свету пресликали из Миланових речи и тиме своје ја, своју индивидуалност затворили у шпајз свести.
Оставили су велики траг у историји рок музике на овим просторима и огроман утицај на младе музичаре. Култ ЕКВ-а је толико јак и толико распрострањен да се лако може назвати феноменом.
Али, ни криви ни дужни, чланови ЕКВ-а (а посебно Милан Младеновић) су „заслужни“ за сјeбaвање млађаних музичара који и нису претерано искористили благодети интернета па нису провалили да је ЕКВ био испред свог времена и да је гурање ЕКВ трипа није сада нешто посебно и спектакуларно.
Опчињеност младих србских рок бендова ЕКВ-ом је сасвим ок, али само ако се не иде у патетисање и клозетску филозофију. Једно је бити инспирисан ЕКВ-ом и Младеновићевим текстовима, али нешто сасвим друго је прављење ненамерне спрдње од тога. Спрдње, јер је заиста поражавајуће да бенд који је активан десетак година нема ниједан поштен демо, нема ни три песме постављне на MySpace страници, у неким полу-интервјуима тупи како је њихова музика инспирисана ЕКВ-ом. Част свакоме, али то је смешно. Није смешан ЕКВ и инспирација истим, већ невероватна иронија - инспирисани ЕКВ-ом немају идеје да напишу/искомпонују једну песму вредну помена. Само су један у низу ЕКВ кло(в)нова, један у низу бендића који црпе филозофију и поенту свих ствари из текстова Милана Младеновића, а немају ни трунке оригиналности, нити било чега свог. Ако су у питању tribute/cover бендови ситуација је боља јер су они изабрали пут бенда који свира туђе песме и ништа им више није потребно, али колико је то заиста боље? Од 10 таквих бендова нађе се можда само један који заиста ради обраде на неки свој начин и тиме заиста показује универзалност Миланових идеја које се могу уз другачије аранжмане искористити и у ово доба. Осталих 9 су ту да буду нека предгрупица (у најбољем случају), музичким умећем су остали на нивоу почетака рада бенда и оно како они свирају обраде је музичко криминално дело.
Далеко најгори су ЕКВ филозофи, они који бенд и ММ-а дижу у небеса као да су божанства (на неки начин они и јесу божанства, али кад ове особе говоре о њима то постаје спрдња са здравим разумом). Толико величање нечега се може видети код величања неке политичке личности и то свакога може довести до превртања очима (најблажи облик негодовања) па до уласка у жучну расправу (слом живаца - крах стрпљења због наслушаних небулоза). Проблем је у томе што ни о чему нису сами размишљали, што ништа нису гледали својим очима већ су слику о свету пресликали из Миланових речи и тиме своје ја, своју индивидуалност затворили у шпајз свести.
,a ove nove ni ne znam ,al sam siguran da ih ima.
