Eksperiment - zavisnost

[hakim bej]

Pokusajte da napravite na bilo kom forumu novi nalog. Odlucite unapred da li cete glumiti sportistu, umetnika, starca, tinejdzera, zavodnika ili hronicnog bolesnika... stagod, svejedno je.

Odaberite ime i avatar u skladu sa izabranim, i otprilike desetak dana se trudite da na forumu budete taj "neko" koga ste izabrali da glumite.

Videcete kako ce vas poneti, kako je lako uziveti se, i koliko ste skloni da emotivno prihvatite nametnutu i neprirodnu ulogu.

Kada na forumu postanete neko drugi, i kada u zivotu postanete neko drugi, jednako je opasno.

Videcete da ni jedna velika laž ne postoji, nego samo veliki skup malih laži.

Ako naucite da laž ima slojeve, da je napravljena od mnogo malih laži, mozete je pobediti lomljenjem jedne po jedne.

Pokusajte.

 

[sugar mist]

Ne ide to svakome....

Jedno je gluma a drugo je laganje...

 

[Angel_4U]

kako se postavis od pocetka tako te ostali pamte

 

[gost 159591]

Ne ide to svakome....

Jedno je gluma a drugo je laganje...

Da.

Kad sam se tek srela sa intenetom verovala sam da je to nesto direktno povezano sa policijom, drzavnom bezbednosti,CIAom, mojom mamom, mojim muzem i komsinicom Darom a opet nisam mogla da odolim da ne odem na forum, na cat, na ostavljanje komentara na novinske clanke. Pa sam tako secam se na jednom mestu lagala, lagala, lagala. Naravno ne nesto da sam sportista, Natasa Micic ili macka i po od dvadeset i dve nego onako neke gluposti. I za dva dana me bilo stid pa priznadoh da lupam gluposti, posuh se pepelom i nikad vise ni reci nisam slagala, barem ne svesno a od 2006 ili 2007 sam ovde.

Nisu svi u zivotu sposobni za sve.

 

[gost 223714]

ma ja mogu da se posipam pepelom tri puta dnevno, al ne garantujem da necu pisati gluposti

 

[gost 223714]

shto se lazi tiche... one koje ne uspem da prepoznam kod sebe ne mogu ni da oljushtim do poslednjeg sloja..

 

[flaj]

Ovo je jedino mesto gde igram samu sebe, onakvu kakva jesam, možda
zato i svratim ovde ponekad - dobar je osećaj.
Ako se traži gluma - da se vratim nazad, u pravi svet?
A možda ipak probam?
Ne , mojoj mašti treba prava hrana, a to se nalazi samo ovde,
u ovom nestvarnom svetu..
Paradoks?
Samo tako izgleda, na prvi pogled.

 

[hirajgoagain]

Ovo je jedino mesto gde igram samu sebe, onakvu kakva jesam, možda
zato i svratim ovde ponekad - dobar je osećaj.
Ako se traži gluma - da se vratim nazad, u pravi svet?
A možda ipak probam?
Ne , mojoj mašti treba prava hrana, a to se nalazi samo ovde,
u ovom nestvarnom svetu..
Paradoks?
Samo tako izgleda, na prvi pogled.

e takva kakva si zagotivi se s nekim forumasem, pre nego forumasicom, ali bas takva "prava"
i onda se tako dopisujte
i otidi na sastanak
odjednom si opet pepeljuga? :I
ok ne uvek, postoji prosirivanje poznanstava tj da sa virtuelnog predje na realnog. vidjala sam to i da traje dugo godina. ali verovatno i vi morate da ste nekakvi za to. ko je lud lud je i ovde.

 

[hirajgoagain]

Pokusajte da napravite na bilo kom forumu novi nalog. Odlucite unapred da li cete glumiti sportistu, umetnika, starca, tinejdzera, zavodnika ili hronicnog bolesnika... stagod, svejedno je.

Odaberite ime i avatar u skladu sa izabranim, i otprilike desetak dana se trudite da na forumu budete taj "neko" koga ste izabrali da glumite.

Videcete kako ce vas poneti, kako je lako uziveti se, i koliko ste skloni da emotivno prihvatite nametnutu i neprirodnu ulogu.

Kada na forumu postanete neko drugi, i kada u zivotu postanete neko drugi, jednako je opasno.

Videcete da ni jedna velika laž ne postoji, nego samo veliki skup malih laži.

Ako naucite da laž ima slojeve, da je napravljena od mnogo malih laži, mozete je pobediti lomljenjem jedne po jedne.

Pokusajte.

pa ne glumis samo istaknes neki deo sebe i mozes se igrati koliko si pametan, a kad si glup vise ne mozes. ili mozes samo ...
ne mozes da glumis ono sto nemas vec u sebi samo kao pokusavas da stvoris neki novi svet sto je i OK
opasno je kad si ti sam po sebi opasan. ko nije opasan njemu tesko da je opasno, ako bas upadne u neke mrakove... ali verovatno ni nece
mozda ti samo treba strpljenje za novi nivo, kao i u zivotu uostalom kad dobijes sansu
ili da se povuces na vreme dokle sme dokle ne sme
a neki samo kafenishu online : )) eto novo doba
ok imamo i sajber ucesnike, koji su sajber bica i imaju neku ulogu... umetnicku, komentatorsku... to je interesantno mozda
i budale : )))))))

 

[flaj]

e takva kakva si zagotivi se s nekim forumasem, pre nego forumasicom, ali bas takva "prava"
i onda se tako dopisujte
i otidi na sastanak
odjednom si opet pepeljuga? :I
ok ne uvek, postoji prosirivanje poznanstava tj da sa virtuelnog predje na realnog. vidjala sam to i da traje dugo godina. ali verovatno i vi morate da ste nekakvi za to. ko je lud lud je i ovde.

Potpuno si u pravu- ko je lud lud je i ovde.
Treba skinuti kapicu sa praporcima i produžiti -
što dalje.
Pozdrav

 

[hirajgoagain]

pa gde je to dalje ti zivis ovde
svejedno je
:I
mislim ako si sjebo negde sjebaces i na drugom mestu, do tebe je

 

[hirajgoagain]

mozda ima mesto gde je to nemoguce da uradis... ali to onda treba naci
ili trazis ili se doterujes
a trece je frka
ocemo frku?

 

[sunasceJeca]

Pokusajte da napravite na bilo kom forumu novi nalog. Odlucite unapred da li cete glumiti sportistu, umetnika, starca, tinejdzera, zavodnika ili hronicnog bolesnika... stagod, svejedno je.

Odaberite ime i avatar u skladu sa izabranim, i otprilike desetak dana se trudite da na forumu budete taj "neko" koga ste izabrali da glumite.

Videcete kako ce vas poneti, kako je lako uziveti se, i koliko ste skloni da emotivno prihvatite nametnutu i neprirodnu ulogu.

Kada na forumu postanete neko drugi, i kada u zivotu postanete neko drugi, jednako je opasno.

Videcete da ni jedna velika laž ne postoji, nego samo veliki skup malih laži.

Ako naucite da laž ima slojeve, da je napravljena od mnogo malih laži, mozete je pobediti lomljenjem jedne po jedne.

Pokusajte.

Jedno je neistina, a jedno je ne želeti ogoliti sebe. Svako ima svoju neku meru i dozu. I to treba poštovati. Ja lično, to doživljavam, kao neki dokumenat koji potpisuješ; kako da otkucam nešto, što smatram neistinito? Ne mogu. Onda radije neću napisati do kraja kako mislim, ali neću slagati. To je sada samo neka mera, gde mogu da ogolim sve, do tančina, isto što mogu i ništa da ne napišem. Generalno, ovde sam pisala zaista otvoreno, možda i previše. Ne kajem se, ali sada sam opreznija što se toga tiče. Ponosna sa sebe, što su moja slova, bila ono što ja jesam. U lepim i manje lepim moemntima. To sam znala 2009. kada sam se učlanjivala, i oslučila da negde pišem, eto sticajem okolnosti posve slučajno baš tu...tako mislim i sada.

 

[Cvetna]

Pokusajte da napravite na bilo kom forumu novi nalog. Odlucite unapred da li cete glumiti sportistu, umetnika, starca, tinejdzera, zavodnika ili hronicnog bolesnika... stagod, svejedno je.

Odaberite ime i avatar u skladu sa izabranim, i otprilike desetak dana se trudite da na forumu budete taj "neko" koga ste izabrali da glumite.

Videcete kako ce vas poneti, kako je lako uziveti se, i koliko ste skloni da emotivno prihvatite nametnutu i neprirodnu ulogu.

Kada na forumu postanete neko drugi, i kada u zivotu postanete neko drugi, jednako je opasno.

Videcete da ni jedna velika laž ne postoji, nego samo veliki skup malih laži.

Ako naucite da laž ima slojeve, da je napravljena od mnogo malih laži, mozete je pobediti lomljenjem jedne po jedne.

Pokusajte.

... kada bi neko mogao, kako neko ovde jednom reče, da mi potvrdi da je reč koju izgovorim i za koju mislim da je moja - uvek i samo moja...
Ko može da tvrdi da je izgovorena reč ili misao zaista njegov autentičan stav, a ne nekad davno i neselektivno usvojen?
A šta ako sutra promenim stav, jer menja se sve pa i ja - da li će moj današnji stav i izgovorena reč biti "manje istiniti"?
Ili je dovoljno za istinu o sebi pa i o sopstvenoj reči, da samo mislimo da je danas istinita?

Nekad pomislim da bi bliže istini bilo ono što nisam, nego ono što jesam. Prodavačica ljubičica, recimo. Ili gejša koja peva, svira i igra.
A možda se u jednom trenutku sve moje "istine" mogu spojiti i kao takve egzistirati u jednoj tački. Možda već i egzistiraju, ravnopravne i istinite u svojoj različitosti.
Gejša koja za svog dragog spravlja čaj od latica ljubičica, koje nije uspela da proda tog jutra. Sasvim istinito i moguće - ako ne danas, možda već sutra.

 

[hirajgoagain]

ma nnije bitno nishta sve dok se nesto ne dogodi
da li se vama nesto dogodilo
haha necemo ipak o tome

 

[BlackLeather]

mora čovek da ima želju za nečim prvo
ako želiš da budeš neko drugi onda je lako
kreirati ulogu i uživeti se u nju

 

[hakim bej]

Deset dana je dovoljno da covek pocne da uziva u lazi.

Ne znam koliko je potrebno da u laz poveruje, to je verovatno stvar karaktera.

Ali ako budete glumili na forumu,
zatim prepoznate tu laz kao losu,
zatim je ispravite,
bicete spremni da isto uradite i u zivotu.

Vecina ljudi glumi svoje uloge, ljudi glume svoje zivote.
To su uglavnom drustveno priznati i uspesni ljudi.
Zive kao neko drugi, cak i umiru kao neko drugi. A oni sami, verovatno, nikada nisu ni pokusali da zive.
Nisu imali vremena, povoda ni prilike.

Zivot je ono sto prodje dok mi radimo nesto drugo.

 

[The_Night_Hawk]

Овдје је лако глумити...
То у стварном животу може да има посљедице...
Овдје можеш да креснеш шта хоћеш било коме...
Равно у екран и тастатуру - и добијеш "бановину"...
Па отвориш нови налог, и тако даље...
Ајде да видим оне који могу увијјек, свакоме у фацу да кажу истину...
Поглједајте филм "Лажов" са Џим Керијем - али три пута најмање...
Кад избаците његове лудачке фаце и кревељења остаје истина.
А то је да веома мали број људи има снагу да увијек каже оно што мисли.

 

[Lonely dreamer]

Tačno je, hakime, većina ljudi nikada ne ostvari ni delić svoga pravog "ja". Glumimo život. Ali u toj priči postoji jedna mala, meni neprijatna finesa- možda je naše pravo "ja" zaista za skrivanje...

Ja sam, primera radi, jednoj devojci otkrio mali delić svoga pravog "ja"... Posle čega je pobegla od mene. I šta mi onda ostaje osim glume, ako ne želim samoću? Šta ako je moje pravo "ja" uvek samo?

Ta gluma nije naivna stvar, hakime. Ako dovoljno dugo glumiš onda se uneseš u ulogu... Pa je onda pitanje da li si ti ono što glumiš ili ono što si bio pre predstave...

 

[hirajgoagain]

pa ti si sve samo shta zelish

 

[AntunTun]

Ja za zhivota nisam video da u zhivotu neko postane neko drugi, kakve rechenica. Elem, video sam al su za tako neshto proshle godine, sve otale transformacije ma koliko drastichne bile deo su istog ja. Te i na forumu, mozhesh ti da prdesash i ovako i onako, no ako ta tvoja "uloga" nije u skladu s karakterom nema preteranog poistovetjivanja. Josh lakshi eksperiment, pokushaj da budesh suprotan pol, mogu ja da pishem o Avon-u i uzgoju dece al ne mogu da se uzhivim u tako neshto, mozhda al za godinu dve mukotrpnog truda.

 

[Џорџи]

brate ja to ovde radim preko 5 god i superiska mi

 

[sunasceJeca]

Tačno je, hakime, većina ljudi nikada ne ostvari ni delić svoga pravog "ja". Glumimo život. Ali u toj priči postoji jedna mala, meni neprijatna finesa- možda je naše pravo "ja" zaista za skrivanje...

Ja sam, primera radi, jednoj devojci otkrio mali delić svoga pravog "ja"... Posle čega je pobegla od mene. I šta mi onda ostaje osim glume, ako ne želim samoću? Šta ako je moje pravo "ja" uvek samo?

Ta gluma nije naivna stvar, hakime. Ako dovoljno dugo glumiš onda se uneseš u ulogu... Pa je onda pitanje da li si ti ono što glumiš ili ono što si bio pre predstave...

Pa, pazi sad...Pitanje je...šta ti želiš od života. Spremnost da nađeš nekoga, ko će videti ono pravo "ja" po cenu da ostaneš sam...ili večita lagarija dobrin delom onog "ja" koje nije tvoje ali da život provedeš sa nekim? Ja na primer odabirem ovo prvo, svesna cene ali i nagrade koju takva odluka nosi. Čovek je puno nesrećniji u drugom slučaju, nego u prvom. Barem po meni.

Pravi ljudi će te voleti zbog onoga šta ti kao ličnost jesi, oni što te nedovoljno vole, će voleti ILUZIJU o tebi; kada se ona rasprši, oni odlaze, jer se realna slika ne poklapa sa mitom, znaš. A, ko te voli, ostaće. Bez obzira na sve. Ja sma tu stvarno kategorična, barem je moj takav stav.

Kada se ličnosti sklope, poklope, neko će ostati. Bez obzira na sve. Svi mi imamo svoje mane, tamne strane, onoga pred kim ili čim se stidimo. Čime se ne ponosimo.

Ta gluma je najobičnija glupost, za slabiće, da bi lakše sebe "opravdali" . Da li je ludost ili hrabrost čekati na takve osobe? Ludost ili odvažnost? Pametnost ili glupost? Sve zavisi ko šta traži, Sanjarko, znaš. Sve zavisi od toga. Ulog i nije tako visok, spram "dobiti". Rizik jeste veliki ali napsram ulaganja i nije. Čak ej odveć doziran.

Ako dovoljno dugo glumiš - onda ti imaš potrebu da glumataš. Glumiš. Jer čak i da glumiš, ko nije foler ili profi obmanjivač - teško - šanse nema. A, ko ume- taj neće ni da trepne, da te žednog prevede i posle će još i tebe da ubedi da si ti taj, koji ga je na to naterao, takoC, da...Nemoj se dati zavarati.

Pa, pitanje je...da li si dovoljno JAK da budeš ono šta jesi. Da poneseš sve što z to ide - nagrade i padove. Uspone i poraze.

Ako jesi - zna se. Ako nisi - opet se zna.

 

[đavolčić]

Ja sam ovde iskreniji nego li u "realnom" životu. Jer na forumu možeš reći šta god želiš,kritikovati koga god hoćeš i šta god hoćeš. I to zbog toga što je anonimnost zagarantovana i ako ne želiš da otkrivaš detalje o sebi nema načina da drugi forumaš zna ko si. Najgore u što na forumu može da se desi je da se "popije" ban. U pravom životu posljedice su mnogo veće. I zbog toga 99% ljudi nije uvijek spremno da kaže šta iskreno misli. Što se tiče laganja i glumatanja uvijek je bilo i uvijek će biti onih koji se time bave. Mislim da takvi ljudi nisu srećni ako ništa drugo što uvijek moraju da paze da ne otkriju svoje pravo ja.

 

[Lonely dreamer]

Jeco, sve je to super, ali mislim da i ti i Hakim zaboravljate jednu stvar- da su neki ljudi glumci, i da je ta gluma deo njihovog "ja". Ta potreba za glumom je isto osobina, osobina koja je deo pravog "ja". Kada čovek prestane da glumi onda on više nije ono što je bio. On se tada miri s svojim "ja", ali s nekim drugim "ja".

Povrh svega, glumiti boljeg znači težiti savršenosti. Možda mi kroz glumu postajemo bolji? Možda ću nešto naučiti od lika kojeg glumim? Ako jednom u pozorištu budem igrao Romea, hoću li biti isti kao pre ili ću pokupiti nešto od Šekspirovog junaka? I od svih drugih u koje ću se kostimirati?