Ekscentrični pojam o naučnosti. Kompleks nauke.

[Hisp]

To je moje otkriće. Primijetio sam da veliki, ogroman broj ljudi dozvoljava da im neko drugi odredi šta će to za njih da znači izraz "naučno", a oni kažu da im je to odredila sama "naučna zajednica" i to baš kad je u pitanju neka psihološka tema, zaime boga, gdje je naučna "sloga i zajednica" nešto o čemu nema govora, gdje postoji najviše "nezajedništva". Kao i u dermatologiji, jer su to dvije mlade a složene nauke. Ima naivnih ljudi koji se hvataju za floskulu "to je onda istina, jer to se zove teorijom", međutim, u psihologiji postoji mnogo istovremeno priznatih dan danas od nekih (od nekih nepriznatih) a oprečnih teorija o percepciji, snu, ličnosti, motivaciji, neuropsihološkim temama, sticanju novih ponašanja, neoriginalnosti, tome šta je inteligencija i kako se mjeri itd. - jednom riječju: o svemu. Nekad 50% psihologa misli ovako a 50% onako. Pa, kako im je to onda "naučna zajednica" odredila pojam koji sami sebi neće da odrede, pojam o tome šta je "nauka"? Da li pod tim misle na to da im je to odredila "lijepa sloga između većine psihologa"? Ali šta običan laik zna o tome šta misli većina psihologa, i da zna: uvjek je bilo da je većina ljudi glupo a manjina inteligentna, pa zašto da tako ne bude i u nauci? Treba li ako ćemo sad pravo da ponavljam istoriju psihijatrije da pokažem greške koje su pravili psihijatri i psiholozi, ili će forumaši koji se hvataju za izraz "to je naučna teorija" već jednom prestati to da rade nakon ove, nadam se, ljekovite za njih teme?
├──────── ─── ───── ─
Da bi isprovocirao na diskusiju, reći ću da je 99% ateista sa foruma ateista samo zato što ima ekscentričan pojam o naučnom. Kompleks nauke.

 

[BLAJBI]

I prema nauci treba biti kritican.

Ja recimo ne prihvatam sve ustaljene naucne teorije.

I ateista sam.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Uglavnom, vecina ne zeli da razmislja svojom glavom, posto to podrazumeva prihvatanje odgovornosti za svoje postupke, vec zeli da neko drugi razmisli umesto njih, a oni samo da usvoje krajnji rezultat, posto se onda oslobadjas od odgovornosti, i to tako sto ocekujes da je usvojeno znanje apsolutno, tj. beskonacno, tacno, a ako se ispostavi da nije tacno onda ne krivis sebe nego autoritet od kojeg si pokupio to znanje. Memorisanje, strebanje, bubanje, kopiranje, imitiranje i slicno umesto ucenja putem pokusaja i pogresaka. Niko ne zeli da pokusava i da gresi. Svi bi gotove odgovore.

Tako je i sa naukom, naucnicima i njihovim sledbenicima. Sve same bubalice.

Na ovom podforumu to bi bio Bru Zli.

 

[Umri_muski]

Nauka vise nije nauka od kako su mediji i vlast pacile sapu na nauku a akademija nauka i rektorat kod nas , a u svetu druge visokoskolske ustanove im pomazu u tome...
Politizovana i upregnuta u politicke ciljeve , to vise nije nauka...
Drugo je narucene stvari za politicke ciljeve...npr kad je rat , Nemacka, ili Britanija ili ko vec hoce da mu nauka otkrije nesto....

- - - - - - - - - -

A nisam siguran da to pitas...pre bih rekao da pitas, to sto je mnogo cinjenica pa ljudi vise ne mogu da pohvataju stvari i onda su digli ruke i cekaju da im neko kaze, e ovo je ovako i vazno a ovo nije...

 

[bRu zLi]

Osecam da cu da se veoma dobro ismejem na ovoj temi i sebi produzim zivot.



- - - - - - - - - -

I prema nauci treba biti kritican.

Ja recimo ne prihvatam sve ustaljene naucne teorije.

I ateista sam.

Pa po cemu se ti onda razlikujes od vernika? Nema tu sta da se prihvata ili ne prihvata. Ili razumes nesto zasto jeste jer jeste, ili ne razumes, i onda moras da budes vernik - da verujes ili ne verujes.

U nauku se niti veruje niti ne veruje. To mozes da radis za price iz bronzanog doba. I tu si odabrao da ne verujes. Sto je ok. Ali mozda iz pogresnog razloga ne verujes.

- - - - - - - - - -

Uglavnom, vecina ne zeli da razmislja svojom glavom, posto to podrazumeva prihvatanje odgovornosti za svoje postupke, vec zeli da neko drugi razmisli umesto njih, a oni samo da usvoje krajnji rezultat, posto se onda oslobadjas od odgovornosti, i to tako sto ocekujes da je usvojeno znanje apsolutno, tj. beskonacno, tacno, a ako se ispostavi da nije tacno onda ne krivis sebe nego autoritet od kojeg si pokupio to znanje. Memorisanje, strebanje, bubanje, kopiranje, imitiranje i slicno umesto ucenja putem pokusaja i pogresaka. Niko ne zeli da pokusava i da gresi. Svi bi gotove odgovore.

Tako je i sa naukom, naucnicima i njihovim sledbenicima. Sve same bubalice.

Na ovom podforumu to bi bio Bru Zli.

KO bre bubalica, kome ti to, pa ja ne znam ni jednu definiciju iceg napamet. Ni 1. i 2. Njutnov zakon kako bese. Al znam da nije zemlja ravna ploca, kao sto misli 40% ovog ludog foruma.

 

[BLAJBI]

Osecam da cu da se veoma dobro ismejem na ovoj temi i sebi produzim zivot.



- - - - - - - - - -



Pa po cemu se ti onda razlikujes od vernika? Nema tu sta da se prihvata ili ne prihvata. Ili razumes nesto zasto jeste jer jeste, ili ne razumes, i onda moras da budes vernik - da verujes ili ne verujes.

U nauku se niti veruje niti ne veruje. To mozes da radis za price iz bronzanog doba. I tu si odabrao da ne verujes. Sto je ok. Ali mozda iz pogresnog razloga ne verujes.

Meni ni religija ni nauka NE MOZE DA NATURI u cega cu ja verovati a u cega ne.

Imam SVOJE misljenje, tudja mi ne trebaju.

Ne verujem u religiju, ali ni u sve neucne teorije.

Sta tu ima nejasno?

 

[bRu zLi]

Meni ni religija ni nauka NE MOZE DA NATURI u cega cu ja verovati a u cega ne.

Imam SVOJE misljenje, tudja mi ne trebaju.

Ne verujem u religiju, ali ni u sve neucne teorije.

Sta tu ima nejasno?

Ma meni je jasno, ali nije u redu da stavljas u isti kos nauku i religiju, da pravis neku analogiju a oni su kao ekvivalentni parnjaci.

Za religiju ti zaista treba VERA I VEROVANJE, dok za nauku ne. Za nauku ti treba razumevanje funkcionisanja stvarnosti. Pritom, niko od tebe ne trazi da sam izmislis nesto i sam otkrijes nesto u nauci, vec samo da shvatis nesto sto je neko pre tebe OTKRIO I VEOMA FINO SAZVAKAO da moze svako razumeti, didakticki pripremljeno, da cak i deca pocev od osnovne skole to razumeju i da se pripremaju da razumeju sve dublje i dublje ulazeci u nauku.

Za religiju, koliko god da se "razumes" da tako kazemo, i da imas tamo neku doktorsku titulu teologa, ti si i dalje na pocetku iako si kao neki "autoritet u religiji", i dalje se opet sve svede na verovanje ili neverovanje, jer tu NEMA DOKAZA.

U nauci IMA.

I da, religija ZELI DA NEMAS SVOJE MISLJENJE, VEC DA TI ONA NATURI.
Nauka to ne zeli. Nauka ne natura. Nauka i naucno je cinjenica, 200 puta dokazano i uvek ce davati iste rezultate, ili ce od sutra da se promeni i da daje jos preciznije rezultate, znaci da se jos vise poboljsa, a nikada kao religija da tupka u mesto.

Ne znam koje to delove nauke ne volis odn "ne verujes", al mogu pretpostaviti, klasika - evolutivna biologija, nesto iz astrofizike, imunologija i epidemiologija iz medicine ( vakcine), genetika i inzenjering tehnologija namirnica (GMO) i tako dalje.

 

[Hisp]

Nauka vise nije nauka od kako su mediji i vlast pacile sapu na nauku a akademija nauka i rektorat kod nas , a u svetu druge visokoskolske ustanove im pomazu u tome...
Politizovana i upregnuta u politicke ciljeve , to vise nije nauka...
Drugo je narucene stvari za politicke ciljeve...npr kad je rat , Nemacka, ili Britanija ili ko vec hoce da mu nauka otkrije nesto....

- - - - - - - - - -

A nisam siguran da to pitas...pre bih rekao da pitas, to sto je mnogo cinjenica pa ljudi vise ne mogu da pohvataju stvari i onda su digli ruke i cekaju da im neko kaze, e ovo je ovako i vazno a ovo nije...

O TOME ŠTO PITAM
Htio sam da pitam zašto neko dozvoljava sebi pa da se bruka i kaže da prihvata teorju evolucije po značaju koji njeno prihvatanje ima za psihologiju samo "zato što je naučna teorija" (vjerovatno mislite da mislim na bRu zLi-ja, ali problem je daleko generalizovaniji), i kad bi taj jadnik samo otvorio bar jednu knjigu iz bilo koje oblasti psihologije, knjigu sa fakulteta, pa vidio "ova teorija emocija" "ona teorija emocija" "treca teorija emocija" "potpuno sesdesetsesta teorija emocija" "motivacije" itd.

O PRAKTIČNOJ ŽENI
A i psiholozi kod "Praktične žene" se ponašaju kao da je dokazano da u pravu su samo oni, baš sad gledam kako jedna lupa da je REM san psihološki odmor...DA, DA, pogotovo kada imaš košmar koji te probudi i iscrpi onako dobro.

O BRONZANOM DOBU - ZLATNOJ ŽILI OD KOJE SE KREĆE U NAUKU
Što se samog bRu zLi-ja tiče, kako bi se on iznenadio kad bi uzeo da čita neku knjigu iz bronzanog doba, recimo Aristotelovu, kad vidi da je tu sve dokazano a ništa nije, kao u teoriji evolucije, apsolutno nagađanje. Dobro, ima i Aristotel grešaka, ali zato je tu izbor da kupiš 2 toma komentatora Aristotela, i ispraviš lijepo. On ne sluti da je kroz radove najmodernijih filozofa, a time i psihologa, Aristotel iz bronzanog doba itekako još aktuelan i na "nadmenoj" snazi. Nažalost, današnja nauka se zakucala za neke likove starije od Aristotela, Demokrita i druge. Mnogi današnji doktorati iz filozofije su rasprave o pričama iz bronzanog doba. Mnogo je više doprinio Aristotel svijetu i borbi protiv (za njega buduće) Katoličke crkve, iako ona "zvanično" kaže da ga prihvata u većini iskaza, nego teorija evolucije, koja samo unazađuje svijet i nauku. To govori i cijena Aristotelovih knjiga u poređenju sa knjižicama o teoriji evolucije. Moraš da budeš bogataš ili srećnik da bi mogo da imaš sve korisno što je Aristotel napisao, a neke knjige je katolička crkva i uništila.

 

[N3W]

Psihologija nije egzaktna nauka i kao takva ne može imati dovoljno visok nivo skrutine - kako bi postala egzaktna nauka.

U praktičnom smislu to se odnosi na psihologiju ljudi, odnosno na praktičnu primenu psihologije na ljude. Radi se o vrlo kohezivnoj oblasti s obzirom da je ljudska psiha poprilično komplikovana, iako se u određenim situacijama svodi na nivo majmunisanja.

---

Što se tiče prihvatanja statusa naučne teorije, tu se govori o stvarima koje su dokazane i koje su se pokazale najtačnijim u ogledima i eksperimentima koje su prošle skrutinu i mogu se osloviti činjenicama ili činjeničnim stanjem. Fraza ''Naučna teorija'' nema isto značenje kao i teorija u kolokvijalnom govoru (svakodnevnom govoru). Radi se o terminu koji označava NIZ ČINJENICA koje se mogu pobiti jedino ukoliko se može dokazati da su netačne, mada se to veoma retko dešava i pre će se određeni činioci jedne naučne teorije promeniti, time je usavršavajući vremenom kada se neko istraživanje nadopuni.

---

Nauka, sa druge strane, ne predstavlja sve znanje, a najveći problem same nauke jeste upravo naučna zajednica kao i prihvatanje određenih stvari ne na osnovu znanja i istraživanja već na osnovu nečijih titula i zvanja, što je pogrešan stav i predstavlja idolizaciju umesto što podstiče žeđ za znanjem. Kroz čitavu istoriju nauke, upravo je nauka ta koja je pokopavala samu sebe, konstantno rušeći sopstvena načela i ustanovljene činjenice - vremenom. Ali isto tako predstavlja model koji oblikuje današnji svet i način na koji posmatramo realnost iz naše, ljudske, uzane perspektive o postojanju.
Ipak, uprkos evidentnim i negativnim stvarima koje čine naučnu sferu izuzetno odbojnom za većinu ljudi koji su slobodni mislioci, ovi razlozi nisu osnova za nečije lupetanje i negaciju stvari o kojima ništa nisu istražili. Teorija evolucije, teorija gravitacije, teorija --ma čega-- nisu modeli niti stvari koje se mogu lako demantovati.

Za sve postoji određen nivo istraživanja, bilo da je u pitanju nauka, religija ili čista filozofija - no potrebno je primeniti i logiku u svemu tome. Sve je lako napadati kada neko dovoljno ne istraži nešto. Istraživanje o nečemu je najčešće vezano za ljude kojima je zaista stalo do toga. Drugim ljudima je dovoljno da se vode već ustanovljenim dogmama. Bilo da je reč o religiji. Bilo da je reč o nauci. Bilo da je reč o društvu kao takvom. Ljudi koji nemaju dovoljno klikera za razmišljanje sopstvenom glavom se uvek prepuste dogmama i nemoguće je da budu mentalno agilni kako bi se navikli na promene ili situacije u kojim je njihovo verovanje uzdrmano na nekoj osnovi. Priča sa takvim ljudima je otežana s obzirom da su sebi dovoljni, pa čak i sebi su previše.

 

[N3W]

Smoru, psihologija je egzaktna nauka. Nisam čitao, letimično samo... Oćeš li da pukneš od muke kad ti nabrojim kolko samo ima teorija (u stručnom značenju) snova, emocija, nagona, ličnosti, psihofizičke relacije, načine promjene ponašanja i načine sticanja navikavanja na ometajuću draž (na pr. buku) dok nešto čitaš (habituacije)? I koliko škola i pravaca u psihologiji?

Čuj, psihologija egzaktna nauka... Ne zna se ni kako mozak funkcioniše niti se zna kako može da se priseti stvari od pre 60+ godina života, niti se zna kako i zašto se stvaraju snovi, ali ti zato kažeš da je to egzaktna nauka poput hemije ili fizike.

I gle, pre dva dana si se učlanio. Aj tutanj. Manje droge

 

[BLAJBI]

Ma meni je jasno, ali nije u redu da stavljas u isti kos nauku i religiju, da pravis neku analogiju a oni su kao ekvivalentni parnjaci.

Za religiju ti zaista treba VERA I VEROVANJE, dok za nauku ne. Za nauku ti treba razumevanje funkcionisanja stvarnosti. Pritom, niko od tebe ne trazi da sam izmislis nesto i sam otkrijes nesto u nauci, vec samo da shvatis nesto sto je neko pre tebe OTKRIO I VEOMA FINO SAZVAKAO da moze svako razumeti, didakticki pripremljeno, da cak i deca pocev od osnovne skole to razumeju i da se pripremaju da razumeju sve dublje i dublje ulazeci u nauku.

Za religiju, koliko god da se "razumes" da tako kazemo, i da imas tamo neku doktorsku titulu teologa, ti si i dalje na pocetku iako si kao neki "autoritet u religiji", i dalje se opet sve svede na verovanje ili neverovanje, jer tu NEMA DOKAZA.

U nauci IMA.

I da, religija ZELI DA NEMAS SVOJE MISLJENJE, VEC DA TI ONA NATURI.
Nauka to ne zeli. Nauka ne natura. Nauka i naucno je cinjenica, 200 puta dokazano i uvek ce davati iste rezultate, ili ce od sutra da se promeni i da daje jos preciznije rezultate, znaci da se jos vise poboljsa, a nikada kao religija da tupka u mesto.

Ne znam koje to delove nauke ne volis odn "ne verujes", al mogu pretpostaviti, klasika - evolutivna biologija, nesto iz astrofizike, imunologija i epidemiologija iz medicine ( vakcine), genetika i inzenjering tehnologija namirnica (GMO) i tako dalje.

Gresis kume...

I nauka je nekada ista kao i religija kada zeli da NAMETNE neke "naucne" istine....

 

[Hisp]

Što se tiče prihvatanja statusa naučne teorije, tu se govori o stvarima koje su dokazane i koje su se pokazale najtačnijim u ogledima i eksperimentima koje su prošle skrutinu i mogu se osloviti činjenicama ili činjeničnim stanjem. Fraza ''Naučna teorija'' nema isto značenje kao i teorija u kolokvijalnom govoru (svakodnevnom govoru). Radi se o terminu koji označava NIZ ČINJENICA koje se mogu pobiti jedino ukoliko se može dokazati da su netačne, mada se to veoma retko dešava i pre će se određeni činioci jedne naučne teorije promeniti, time je usavršavajući vremenom kada se neko istraživanje nadopuni.

Da bi bRu zLi-ju pokazao, i ovome neznalici, ono da postoji više teorija o istoj stvari, teorija u "nekolokvijalnom značenju", da bi to pokazao dajem ovo nabrajanje "teorija" različitih i oprečnih o istoj stvari.

Ognjenović P. (2007) Psihologija opažanja, IV, "OSETLJIVOST KOŽE", s. 70-81
"Sve teorije koje su ovde prikazane prisutne su u savremenoj nauci o koži kao saznajnom kanalu. . . .imaju brojne pristalice, kako najstarija, Frajeva, tako i mlađe teorije"
Fon Frajeva teorija (1906) Von Frej, M. "Dosledno Milerovom zakonu" (zakon specifične energije nerava, Johanes Muller ~1879)
". . .sačinjavaju četiri nezavisna čulna modaliteta:
osetljivost za bol, za dodir, za hladno i toplo. Dosledno Mi-
lervom zakonu, Fon Fraj pretpostavlja da jedna vrsta re-
ceptora služi za prenošenje informacija u okviru jednog mo-
daliteta. Receptore, pak, razvrstava na sledeći način: ta bol
. . .za toplo, za hladno (Krauzova telašca (ili
Goldi-Maconijeva), za toplo - Rufinijevi. . ."
Hedova teorija (1220) Head, H.
Nejfova vaskularna teorija (1936) Nafe, J. ----"Dakle, receptori temričke osetljivosti su slobodni nervni
završeci koji se nalaz u zidu krvnog suda. Sama draž je
mehaničke prirode, što je protivno zakonu specifične energ-
ije. Kasnije Nejf i bol tumači kao posledic vazomotorike.
Ekstremno grčenje glatke muskulature krvnog suda, mišić-
ni spazam, na poseban, treći način anagažuje nervne završet-
ke"
Teorija specifičnog vlakna/koncentraciona teorija (1937-41) Jenkins,, W. L.
Oksfordsa teorija/Teorija složaja nervnog pražnjenja (oko 1963) grupa istraživača iz Oksofrda (Sinclair, D., Woolard, H, Lele, P. P., Wedel, G. ...)
-----"Oksfordska teorija nalazi u radovima Gra-
nita i saradnika (Granit, R., 1947-1945), kojima je dokaza-
no da se u nervnom vlaknu može izazvati impuls ako seono
izloži zagrevanju ili hlađenju. Hlađenje daje nešto bolji efe-
kat." (skladno zakonu specifične energije nerava)
Teorija specifičnog tkiva (1963) Kenchalo, D., Nafe, J.

s. 87
". . .Rezultati idu u prilog
Fon Frajevom stanovištu jer
pokazuju dve termički markantne
tačke u koži (bregovi a i c na slici),
koje po dubini odgovaraju položa-
ju Krauzeovih telašaca (prva) i Ru-
finijevih (druga). Ali ovaj grafik se
uspešno tumači i u svetlu Nejfove
vaskularne teorije. Naime, prvi
breg odgovara položaju površinskih arteriola, dolja (b) sit-
nim venama koe proizvode ohlađenu krv za površine, a sle-
deći breg - debljih arteriola. Primenom nekih farmakolo-
ških sredstava (vazodilatatora) dolazi do širenja krvnih
sudova koje nije praćeno i osetima toplog, što bi moralo biti
po Nejfovoj teoriji. Isto tako, većina farmakoloških vazo-
konstriktora ne daje osete hladnog.
----Čini se da nijedna od pomenutih teorija nema odlučuju-
ću prednost. Neki fenomeni se samo bolje objašnjavaju u
svetlu jedne teorije, drugi - . . ."

 

[Hisp]

Čuj, psihologija egzaktna nauka... Ne zna se ni kako mozak funkcioniše niti se zna kako može da se priseti stvari od pre 60+ godina života, niti se zna kako i zašto se stvaraju snovi, ali ti zato kažeš da je to egzaktna nauka poput hemije ili fizike.

I gle, pre dva dana si se učlanio. Aj tutanj. Manje droge

Da te ne nazivam sad onim na "b" što sam htio zbog pravilnika. Ono što se u psihologiji zna kao apodiktična ili apsolutna istina, to se i zna. Na pr. rezultati Šahterovog eksperimenta poznati su, ogledi Maranona, ogledi koje je izvodio Head sa kožom, gorepomenuti, poznati su, itd. its. Nešto se o radu mozga zna vrlo dobro (recimo ARAS) a nešto vrlo loše, ali to što se zna vrlo dobro zna se apodiktično, tako da je egzaktna nauka. Frojdova otkrića su takođe egzaktna, i sve se to kao neka teorema može i provjeriti. Itd. its.

"Aj tutanj" sine. Nemoj ti mene da učiš, "b", znaš li ti "b" da sam ja student psihologije, ti si što se tiče psihologije za mene niko i ništa, i samo se brukaš.

 

[Hisp]

Dalji dokaz da postoji više istovremenih teorija.
Škorc Biljana, Ognjenović P. (2012) Naše namere i osećanja - uvod u psihologiju motivacije i emocija
F I Z I O L O Š K E . T E O R I J E . S N A
Neuronska teorija
Teorija cerebralne ishemije
Hemijske teorije
Teorija hormona sna Pieron [Pieron] (1913)
Teorija o centru za san Fon Ekonomo [Economo] (prvi svetski rat), Hes [Hess] (192-neke)
(Pavlovljeva teorija)
(Nalazi Morucija [Moruzzi] i Megana [Magoun] 1949)
Klajtmanova teorija Natanel Klajtman [Kleitman] (1939)
(Otkriće REM faze sna od Ezerinskog [Aserinsky] i Klajtmana [Kleitman] 1953)
Teorije o kognitivnom zadatku sna Hobson [Hobson] i Mekarli [McCarley] 1977 Teorija o [P]ons-[G]eniculate-[O]ccipital talasima i pseudoinformaciji, Krik [Crick] i Mičison [Mitchison] (1983-4) Seligman [Seligman] i Jelen [Yellen] (1987), Teorija dinamičkih kompetenci, Ognjenović P. (1982, 91, 97)
Novije teorije oporavka Osvald [Oswald] (1970, 74) i Hartman [Hartman] (1973) i Moruci [Moruzzi] (1972)
Teorije izvedene iz deprivacije sna Veb [Webb] (1982)
P S I H O L O Š K E . T E O R I J E . S N A
Frojdova teorija sna [Sigmund Freud] (1989 otkrivena, 1900 izdata)
Jungova teorija sna [Carl Gustav Jung]
Kalvin Hal - San kao koncept [Hall] (1953)
Dejvid Folks - Razvojno istraživanje snova [Foulkes] (1982, 83)
Korado Kavalero - Istraživanje memorijskih izvora sna
Model Žaka Montanžeroa - Kognitivna analiza sna [Montagero] (1991)
s. 192
". . .Tu Montažero, slično kao i ranije
već Folks, daje sasvim logičnu primedbu neurofizio-
lozima: ako je noćna aktivnost mozga i slučajna, sasvim
je razložno tragati za tim kako se ona to organizuje u
narativne celine. A Folks, videli smo, pošavši tim
putem pretežno kroz razvojne studije, zaključuje da
snovi ne samo da nisu besmislena igra utisaka već
upravo ono što nam omogućuje misaonu produkciju. . ."

 

[gost 367210]

To je moje otkriće. Primijetio sam da veliki, ogroman broj ljudi dozvoljava da im neko drugi odredi šta će to za njih da znači izraz "naučno", a oni kažu da im je to odredila sama "naučna zajednica" i to baš kad je u pitanju neka psihološka tema, zaime boga, gdje je naučna "sloga i zajednica" nešto o čemu nema govora, gdje postoji najviše "nezajedništva". Kao i u dermatologiji, jer su to dvije mlade a složene nauke. Ima naivnih ljudi koji se hvataju za floskulu "to je onda istina, jer to se zove teorijom", međutim, u psihologiji postoji mnogo istovremeno priznatih dan danas od nekih (od nekih nepriznatih) a oprečnih teorija o percepciji, snu, ličnosti, motivaciji, neuropsihološkim temama, sticanju novih ponašanja, neoriginalnosti, tome šta je inteligencija i kako se mjeri itd. - jednom riječju: o svemu. Nekad 50% psihologa misli ovako a 50% onako. Pa, kako im je to onda "naučna zajednica" odredila pojam koji sami sebi neće da odrede, pojam o tome šta je "nauka"? Da li pod tim misle na to da im je to odredila "lijepa sloga između većine psihologa"? Ali šta običan laik zna o tome šta misli većina psihologa, i da zna: uvjek je bilo da je većina ljudi glupo a manjina inteligentna, pa zašto da tako ne bude i u nauci? Treba li ako ćemo sad pravo da ponavljam istoriju psihijatrije da pokažem greške koje su pravili psihijatri i psiholozi, ili će forumaši koji se hvataju za izraz "to je naučna teorija" već jednom prestati to da rade nakon ove, nadam se, ljekovite za njih teme?
├──────── ─── ───── ─
Da bi isprovocirao na diskusiju, reći ću da je 99% ateista sa foruma ateista samo zato što ima ekscentričan pojam o naučnom. Kompleks nauke.

nekada su ljudi pravili sebi toteme od drveta i kamena kojima su se klanjali, i imali vračeve i šamane a danas im je božanstvo Nauka čiji su sveštenici Naučnici. u pitanju je isti princip praznoverja i polaganja nade vere utehe itd u nešto što priznaju da ni sami ne razumeju baš najbolje

kome ti to, pa ja ne znam ni jednu definiciju iceg napamet.

preko posrednika, tkzv naučnika koji su primili 'znanje' od svojih prethodnika, a kojima se bespogovorno veruje da prenose šta kaže njihovo zajedničko božanstvo Nauka. tako da je pitanje koje citirani slepac upućuje drugima

Pa po cemu se ti onda razlikujes od vernika?

u stvari pitanje koje bi trebalo da postavi sebi. što bi možda i uradio da nije zaslepljeni religiozni taliban pogrešne religije zvane Nauka, koja je prilično daleko od naučnog metoda i ogrezla je u dogmu interese novac hijerarhiju itd. ali da bi se to shvatilo potrebno je upotrebiti mozak i zapravo naučiti nešto, istražiti, te kritički razmišljati... ali to nije talibanski modus operandi

inače, što je čovek veća neznalica to jači utisak na njega ostavlja reč 'nauka'. takvi se obično mačuju tom rečju (nauka je dokazala ovo, nauka je dokazala ono) time podsvesno personifikujući 'nauku' kao nekakav entitet koji nešto dokazuje, izvodi poduhvate, bori se protiv nečega - što je još jedan dokaz deifikacije 'nauke' i da su, kako rekoh, religiozni

 

[N3W]

Da te ne nazivam sad onim na "b" što sam htio zbog pravilnika. Ono što se u psihologiji zna kao apodiktična ili apsolutna istina, to se i zna. Na pr. rezultati Šahterovog eksperimenta poznati su, ogledi Maranona, ogledi koje je izvodio Head sa kožom, gorepomenuti, poznati su, itd. its. Nešto se o radu mozga zna vrlo dobro (recimo ARAS) a nešto vrlo loše, ali to što se zna vrlo dobro zna se apodiktično, tako da je egzaktna nauka. Frojdova otkrića su takođe egzaktna, i sve se to kao neka teorema može i provjeriti. Itd. its.

"Aj tutanj" sine. Nemoj ti mene da učiš, "b", znaš li ti "b" da sam ja student psihologije, ti si što se tiče psihologije za mene niko i ništa, i samo se brukaš.

A ti li si? Nisam te prepoznao od siline logike koju pišeš...
Onaj što je pisao da je konzumirao kokain, ili šta već. Večiti student koji otvara glupe teme.

Paz' da me ne uvrediš xD

Idi studiraj psihologiju egzaktnu nauku xD Neće niko da te dira. xD Ali će da ti se smeje. xD

 

[Hisp]

A ti li si? Nisam te prepoznao od siline logike koju pišeš...
Onaj što je pisao da je konzumirao kokain, ili šta već. Večiti student koji otvara glupe teme.

Paz' da me ne uvrediš xD

Idi studiraj psihologiju egzaktnu nauku xD Neće niko da te dira. xD Ali će da ti se smeje. xD

Smijaće mi se, al više kao budala na brašno. A aj ti meni reci, jadni moj sine, nestručnjače, kad su ovo što ću nabrojati sve teorije u nekolokvijalnom značenju, kako ćeš ti to da tvrdiš da teorija mora biti tačna, kad se sve razlikuju. Ista knjiga.
T E O R I J E . M O T I V A C I J E (ISTA KNJIGA)
N A G O N S K A . M O T I V A C I J A
Frojdova teorija nagona Bilo ih je 3 varijante. s. 199
Halova teorija nagonac [Hull] (1943, 52) s. 204
N E N A G O N S K A
Levinova teorija polja [Lewin, K.] (1942, 52) s. 216
Berlajnova teorija [Berlyne] (1960, 67) s. 238
Teorija postignuća Mek Klilend [McClelland i sar.] i Atkinson (1953) s. 241
Teorija kognitivne disonance Festinger [Festinger] (1957) s. 248
Koncept funkcionalne autonomije motiva Gordon Olport [Allport] (196) s. 251
Flou-doživljaj, Čiksentmihaljijeva teorija [Chikszentmihalyi] (1975, 92) s. 253

 

[Svetozar ot Ružičić]

KO bre bubalica, kome ti to, pa ja ne znam ni jednu definiciju iceg napamet. Ni 1. i 2. Njutnov zakon kako bese. Al znam da nije zemlja ravna ploca, kao sto misli 40% ovog ludog foruma.

Ti se non-stop pozivas na nauku. Kad god izneses neku tvrdnju, ona je uvek tacna ne zato sto ti tako mislis, vec zato sto je "naucno dokazana".

Zar nam to ne govori da si univerzalista?

Da si bezlicni, anonimni, lik koji mozda zna da razmislja, tj. da uocava pravilnosti unutar datog skupa opazaja, ali koji ocigledno nikada ne trazi pravilnosti unutar skupa licnih opazaja koje je sam stekao tokom svog zivota, vec unutar skupa opazaja koje je zamislio ili koje mu je neko drugi zadao.

Nauka, za razliku od religije, dozvoljava svojim sledbenicima da donose sopstvene zakljucke. Medjutim, ono sto im ne dozvoljava to je da donose zakljucke na osnovu svojih zapazanja.

Tu se krije caka.
Nauka ti daje lazni osecaj da razmisljas svojom glavom bolje nego sto to cini religija.

 

[Hisp]

A ti li si? Nisam te prepoznao od siline logike koju pišeš...
Onaj što je pisao da je konzumirao kokain, ili šta već. Večiti student koji otvara glupe teme.

Paz' da me ne uvrediš xD

Idi studiraj psihologiju egzaktnu nauku xD Neće niko da te dira. xD Ali će da ti se smeje. xD

Da sam na tvom mjestu pokrio bi se ušima i ćutao kao pas. Jer sam ti dokazao nabrajajući kožne teorije i navodeći pređašnje i sledeće rečenice iza njih da ti ne znaš što je teorija, iako misliš da znaš.Da osnovnu stvar o nauci ne znaš.
Pogledaj link https://forum.krstarica.com/showthr...leks-nauke?p=33798599&viewfull=1#post33798599
Po tvom i bRu zLi-jevom ispade da je veći znalac ko nema ni 2 godine psihologije od onoga ko ih ima...Samo vam žene u to ne vjeruju, ni u to da ja nisam završio fakultet zato što nisam bio sposoban da ga završim.
O mojim sposobnostima:
Informaika - I mjesto u CG
Matematika, 5ti osnovne - IVto mjesto u CG, Ivo u Barskoj opštini
Bio na državnom takmičenju iz biologije
Likovni radovi slati na svetska takmičenja
Pismeni radovi čitani pred odjeljenjem kao primjer kako se piše
Neizbačen sa fakulteta iako je unosio drogu i udvarao se javno na času asistentkinji, zbog toga što (dekan kaže): "mi mislimo da je on najbolji student koga imamo".
Posvećivana mi svojevrsna pažnja od te asistentice na predavanjima "zato što sam vidjela da si inteligentan kad si odgovarao teorije ličnosti i na test IQ"
IQ 141. Preko 140 je g e n i j e. Ja sam, zvanično, genije.

 

[Hisp]

ISTA KNJIGA, KAO DOKAZ DA bRu zLi i ovaj drugi zloća ne znaju šta je teorija i nisu u životu otvorili fakultetski udžbenik ili filozofsku knjigu:
TEORIJE EMOCIJA
Kad ti kažeš da je samo to što je nešto teorija u "nekolokvijalnom smislu", a ovo jedan dr. nauka zove teorijama (Ognjenović) i cio svijet same psihologije, da je takvo nešto sigurno istina, kako biraš koja je od ovih teorija koje se sve međusobno suprotstavljaju i nijedna nije oborena ona prava TEORIJA O EMOCIJAMA. Jadan ti sad...nećeš moć svoju djevojku da ubijediš da si ti pametan a ja nisam.
Teorija Džemsa i Langea s. 260
Teorija Kenona i Barda (talamička teorija) s. 267
Lindslijeva teorija emocija s. 270
Teorija emocija Papeza i Meklina s. 272
Valonova teorija razvoja emocija i emocija s. 279
Teorija Magde Arnold s. 288
Teorija Simonova s. 294
Leventalova teorija s. 297
Liperova teorija s. 298
Sartrova teorija s. 314
Hilmanova teorija s. 316
Tomkinsova teorija s. 318
Izardova teorija s. 320
Usput se pominju Vundtova i Darvinova teorija.

 

[bRu zLi]

Da sam na tvom mjestu pokrio bi se ušima i ćutao kao pas. Jer sam ti dokazao nabrajajući kožne teorije i navodeći pređašnje i sledeće rečenice iza njih da ti ne znaš što je teorija, iako misliš da znaš.Da osnovnu stvar o nauci ne znaš.
Pogledaj link https://forum.krstarica.com/showthr...leks-nauke?p=33798599&viewfull=1#post33798599
Po tvom i bRu zLi-jevom ispade da je veći znalac ko nema ni 2 godine psihologije od onoga ko ih ima...Samo vam žene u to ne vjeruju, ni u to da ja nisam završio fakultet zato što nisam bio sposoban da ga završim.
O mojim sposobnostima:
Informaika - I mjesto u CG
Matematika, 5ti osnovne - IVto mjesto u CG, Ivo u Barskoj opštini
Bio na državnom takmičenju iz biologije
Likovni radovi slati na svetska takmičenja
Pismeni radovi čitani pred odjeljenjem kao primjer kako se piše
Neizbačen sa fakulteta iako je unosio drogu i udvarao se javno na času asistentkinji, zbog toga što (dekan kaže): "mi mislimo da je on najbolji student koga imamo".
Posvećivana mi svojevrsna pažnja od te asistentice na predavanjima "zato što sam vidjela da si inteligentan kad si odgovarao teorije ličnosti i na test IQ"
IQ 141. Preko 140 je g e n i j e. Ja sam, zvanično, genije.

Misi spomenuo i da si Mocart na gitari i da ti je najbolji gitarista i uzor Goran Bregovic. Dodaj i to u tvoj maestralni CV. E da, i kako bi imao sex sa sestrom jer jbg, izgleda kao model, a Frojd kaze : Moze, to je zdravo! A Westermark, to je tamo neka budala, nema ga u Crnoj Gori na faxu.

- - - - - - - - - -

Ja sam, zvanično, genije.

Da, da jasno nam je to, ne moras da naglasavas. Ja, sa malo vise godina psihologije od 2, ti odavno dao dijagnozu kod mene u forumskom zdr., kartonu.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Daning—Krugerov_efekt

Leci taj kognitivni poremecaj. Prosto je. Samo prihvatis da si neznalica i funkcionalno nepismen.

A tu je i Breine sto si sa njom cetovao oko neurologije. I po njenim proracunima si tu negde. Evo bas joj sinoc javio da je ovde zur i da dodje da se svi zajedno druzimo.

 

[N3W]

Smijaće mi se, al više kao budala na brašno. A aj ti meni reci, jadni moj sine, nestručnjače, kad su ovo što ću nabrojati sve teorije u nekolokvijalnom značenju, kako ćeš ti to da tvrdiš da teorija mora biti tačna, kad se sve razlikuju. Ista knjiga.
T E O R I J E . M O T I V A C I J E (ISTA KNJIGA)
N A G O N S K A . M O T I V A C I J A
Frojdova teorija nagona Bilo ih je 3 varijante. s. 199
Halova teorija nagonac [Hull] (1943, 52) s. 204
N E N A G O N S K A
Levinova teorija polja [Lewin, K.] (1942, 52) s. 216
Berlajnova teorija [Berlyne] (1960, 67) s. 238
Teorija postignuća Mek Klilend [McClelland i sar.] i Atkinson (1953) s. 241
Teorija kognitivne disonance Festinger [Festinger] (1957) s. 248
Koncept funkcionalne autonomije motiva Gordon Olport [Allport] (196) s. 251
Flou-doživljaj, Čiksentmihaljijeva teorija [Chikszentmihalyi] (1975, 92) s. 253

Ti ništa ne razumeš šta znači naučna teorija, a šta znači teorija u kolokvijalnom smislu. Štaviše, mislim da ni ne razumeš šta znači ''kolokvijalno''. Dakle trebalo bi da prvo savladaš terminologiju, pa tek onda da se backaš rečima.

Kada pogledaš Teoriju kognitivne disonance, radi se o postavljanju hipoteze. Hipoteza nije prava teorija, već je to rad koji se može uzeti kao osnov za nastajanje teorije nakon što se podobro revidira u naučnim krugovima. On je precizirao određenu metodiku i primenu kognitivne disonance u okviru društvene nauke (koja nije egzaktna), a ne prirodne nauke (koja se većinski bavi egzaknim stvarima).

Razlika je u tome što ti nemaš fizički dokaz za psihološki proces, već se sve oslanja na skupovima različitih ponašanja gde se postavlja paralela, a rezultati će da VARIRAJU od osobe do osobe u zavisnosti od njihove starosti, edukacije (znanja generalno), obaveštenosti itd, što kod prirodnih nauka to nije slučaj jer će se ogledi uvek ponoviti i pokazati tačnim tokom primene slučajnih faktora i činioca.

Dakle, Teorija kognitivne disonance je upravo to - teorija. Teorija evolucije ili gravitacije je niz istraživanja sa podacima koji su dokazivi i ogled je moguće potvrditi prostim načinima kako bi se dokazalo da je u pitanju istina (barem istina u okviru našeg, ljudskog, posmatranja).

Dakle, mešaš babe i žabe.

 

[bRu zLi]

Ti ništa ne razumeš šta znači naučna teorija, a šta znači teorija u kolokvijalnom smislu. Štaviše, mislim da ni ne razumeš šta znači ''kolokvijalno''. Dakle trebalo bi da prvo savladaš terminologiju, pa tek onda da se backaš rečima.

Kada pogledaš Teoriju kognitivne disonance, radi se o postavljanju hipoteze. Hipoteza nije prava teorija, već je to rad koji se može uzeti kao osnov za nastajanje teorije nakon što se podobro revidira u naučnim krugovima. On je precizirao određenu metodiku i primenu kognitivne disonance u okviru društvene nauke (koja nije egzaktna), a ne prirodne nauke (koja se većinski bavi egzaknim stvarima).

Razlika je u tome što ti nemaš fizički dokaz za psihološki proces, već se sve oslanja na skupovima različitih ponašanja gde se postavlja paralela, a rezultati će da VARIRAJU od osobe do osobe u zavisnosti od njihove starosti, edukacije (znanja generalno), obaveštenosti itd, što kod prirodnih nauka to nije slučaj jer će se ogledi uvek ponoviti i pokazati tačnim tokom primene slučajnih faktora i činioca.

Dakle, Teorija kognitivne disonance je upravo to - teorija. Teorija evolucije ili gravitacije je niz istraživanja sa podacima koji su dokazivi i ogled je moguće potvrditi prostim načinima kako bi se dokazalo da je u pitanju istina (barem istina u okviru našeg, ljudskog, posmatranja).

Dakle, mešaš babe i žabe.

Upravo to. Lik ne razume sta je to naucna teorija a sta je to "teorija" kada navedu u blic zeni. Prilikom nase diskusije o teoriji evolucije, poslao sam mu linkove doktora nauka molekularne biologije i neuronaucnika koji je pisao blog, kao i deo teksta gde se pobija taj pseudoargument "to je samo teorija", gde opet profesor fakulteta objasnjava sta je to hipoteza, teorija, zakon, ali on i dalje ne kapira nista.
Straaaaaasno kakvi sve studiraju, no to nije nista posebno, ovaj nikad nece zavrsiti, a tek da vidis kakvi su sve zavrsili i kakve sam sve vidjao u praksi, pre bi rekao da je Milan Tarot nego psiholog i slicne struke....

http://www.teorijaevolucije.com/samoteorija.html

Tvrdnja : “Evolucija je samo teorija. Da je dokazana, onda bi bila zakon.”

Odgovor : U nauci, reč “teorija” označava model kojim se objašnjava neki skup prirodnih fenomena. Tako imamo teoriju gravitacije, teoriju kvantne mehanike, mikrobiološku teoriju , itd. Sve su to veoma dobro dokazane i istražene oblasti, ali su u nauci i dalje teorije. U nauci, takođe, reč “zakon” označava kratak opis nekog aspekta teorije, a ne nešto što je dokazano. Zakon gravitacije, recimo, samo je matematička formula koja opisuje jedan aspekt teorije gravitacije. Mnogi zakoni (recimo Bojlov zakon širenja gasova) nikada ne daju potpuno tačne rezultate, već predstavljaju samo stvari koje su otprilike tačne u određenim uslovima.

Evolucija je teorija i činjenica. U prirodi postoji činjenica evolucije: sistema koji kroz selekciju nad genetskom raznolikošću izazvanu mutacijama, izaziva promene u osobinama živih bića. Jedan aspekt evolucije koga smo bolno svesni je, na primer, rapidna evolucija HIV virusa koji razvija otpornost na lekove koje proizvodimo, ili evolucija otpornosti na antibiotike kod bakterija.

Teorija evolucije je stvorena da objasni činjenicu evolucije i da nam omogući model pomoću koga možemo da proračunamo dalje razvoje živih organizama, kao i da otkrijemo način na koji su nastali.


IZBOR IZ LITERATURE

Srećna okolnost jeste što smo tokom poslednjih godina, sa više novih izdanja i re-izdanja donekle uspeli da nadoknadimo ogromne propuste izdavačke delatnosti iz oblasti filozofije nauke u prethodnim decenijama – stoga ovde navodimo samo izbor iz izdanja na našem jeziku. Praktično sve knjige iz ovog kratkog i subjektivnog izbora mogu se nabaviti u bolje opremljenim domaćim knjižarama.

Dijem, P. “Cilj i struktura fizičke teorije” (Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, 2003).
Đorđević, R. “Uvod u filosofiju fizike” (Jasen, Beograd, 2004).
Hemlin, D. V. “Teorija saznanja” (Jasen, Nikšić, 2001).
Koen, M. R. i Nejgel, E. “Uvod u logiku i naučni metod” (Jasen, Beograd, 2004).
Penrouz, R. “Carev novi um” (Informatika, Beograd, 2004).
Poper, K. R. “Pretpostavke i pobijanja” (Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, 2002).
Vajnberg, S. “Snovi o konačnoj teoriji” (Polaris, Beograd, 1997).

 

[Hisp]

Ti ništa ne razumeš šta znači naučna teorija, a šta znači teorija u kolokvijalnom smislu. Štaviše, mislim da ni ne razumeš šta znači ''kolokvijalno''. Dakle trebalo bi da prvo savladaš terminologiju, pa tek onda da se backaš rečima.

Kada pogledaš Teoriju kognitivne disonance, radi se o postavljanju hipoteze. Hipoteza nije prava teorija, već je to rad koji se može uzeti kao osnov za nastajanje teorije nakon što se podobro revidira u naučnim krugovima. On je precizirao određenu metodiku i primenu kognitivne disonance u okviru društvene nauke (koja nije egzaktna), a ne prirodne nauke (koja se većinski bavi egzaknim stvarima).

Razlika je u tome što ti nemaš fizički dokaz za psihološki proces, već se sve oslanja na skupovima različitih ponašanja gde se postavlja paralela, a rezultati će da VARIRAJU od osobe do osobe u zavisnosti od njihove starosti, edukacije (znanja generalno), obaveštenosti itd, što kod prirodnih nauka to nije slučaj jer će se ogledi uvek ponoviti i pokazati tačnim tokom primene slučajnih faktora i činioca.

Dakle, Teorija kognitivne disonance je upravo to - teorija. Teorija evolucije ili gravitacije je niz istraživanja sa podacima koji su dokazivi i ogled je moguće potvrditi prostim načinima kako bi se dokazalo da je u pitanju istina (barem istina u okviru našeg, ljudskog, posmatranja).

Dakle, mešaš babe i žabe.

Ja bih se sramio da sam jadnik koji kaže da Teorija kognitivne disonance nije teorija nego hipoteza. Sve i da ja ne znam što je teorija a što hipoteza, beogradski prof. dr. Ognjenović Predrag koji je predavao Psihologiju u Beogradu dobro zna. Bolje nego ti i ja. Ti si jadan ispao. Vidi sad i dokaz:
Jedan citat o njoj, s. 251:
"Festinger i njegovi saradnici uradili su niz eksperimentalnih provera ove teorije. Pokazalo se da je ona dobra osnova za objašnjenje mnogih naizgled protivrečnih ili nerazumljivih situacija u čovekovom ponašanju"
Mogu i da navedem dokaz koji ide u prilog tačnosti (ne i dokaz da je tačna) teorije kognitivne disonance, ali prvo da kažem što je ona:
s. 250
"Na primer, čovek zna da bi bilo ispravno da
izabere ishod A zato što je to moralno, ali izabere
ishod B, zato što ga jaka motivacija (na primjer, sebič-
nost) vuče u tom pravcu. Efekat je unutrašnja tenzija
koja je nasala u sukobu dva kognitivna elementa: od-
luke da se dela u pravcu B i saznanja da je ispravan
postupak A. . . .
ona tera subjekat na . . . drugi čin.
(o drugom činu. Hisp)
----Šta čovek radi u takvoj situaciji? Mogao bi, na-
ravno, da uvidi grešku i koriguje ponašanje, . . .
Može da traži opravda-
nje (obično na nekom lažno višem i moralnijem ni-
vou) zašto je njegova odluka bila ispravna i da na taj
način, zavaravajući se, smanji unutrašnju tenziju."

DA SE OVO DEŠAVA POTVRĐENO JE EKSPERIMENTALNO u mom drugom udžbeniku
Socijalna psihologija, četvrto izdanje: E. Aronson & T. D. Wilson & R. M. Akert
"U nizu dobro kontrolisanih laboratorijskih eksperimenata, socijalni psiholozi su ispitivali fenomen omalovažavanja, držeći konstantnim sve ostalo u situaciji, uključujući i detaljno ponašanje članova bratstva, osim ozbiljnosti omalovažavanja kojem su studenti bili podvrgnuti da bi postali članovima. Ovi eksperimenti su nedvojbeno pokazali da što je neugodniji postupak kojim su sudionici podvrgnuti da bi ušli u grupu, to im se grupa više sviđa - iako su članovi grupe isti ljudi koji se ponašaju na isti način"
prije toga:
". . . Tačnije, tvrdit ćemo da je glavni čimbenik koji je povećao Oscarovu naklonost prema članovima bratstva bio neugodan omalovažavajući ritual kojem je bio podvrgnut, ritual koji je Sam uspio izbjeći. To zvuči pomalo neobično.
. . .
. . . Sve ovo samoopravdanje moralo je Oscara učiniti naklonjenijim svome bratstvu nego što je Sam, zato što Sam, time što nije trebao proći kroz omalovažavanje, nije niimao potrebu da opravdanjem svoga ponašanja a stoga ni potrebu da svoja iskustva s bratstvom vidi u pozitivnom smislu ("opravdanjem": proslaska kroz omalovažavanje. Hisp). Konačni rezultat? Oscar je volio svoje bratstvo, Sam nije."

 

[Hisp]

Upravo to. Lik ne razume sta je to naucna teorija a sta je to "teorija" kada navedu u blic zeni. Prilikom nase diskusije o teoriji evolucije, poslao sam mu linkove doktora nauka molekularne biologije i neuronaucnika koji je pisao blog, kao i deo teksta gde se pobija taj pseudoargument "to je samo teorija", gde opet profesor fakulteta objasnjava sta je to hipoteza, teorija, zakon, ali on i dalje ne kapira nista.
Straaaaaasno kakvi sve studiraju, no to nije nista posebno, ovaj nikad nece zavrsiti, a tek da vidis kakvi su sve zavrsili i kakve sam sve vidjao u praksi, pre bi rekao da je Milan Tarot nego psiholog i slicne struke....

http://www.teorijaevolucije.com/samoteorija.html

Tvrdnja : “Evolucija je samo teorija. Da je dokazana, onda bi bila zakon.”

Odgovor : U nauci, reč “teorija” označava model kojim se objašnjava neki skup prirodnih fenomena. Tako imamo teoriju gravitacije, teoriju kvantne mehanike, mikrobiološku teoriju , itd. Sve su to veoma dobro dokazane i istražene oblasti, ali su u nauci i dalje teorije. U nauci, takođe, reč “zakon” označava kratak opis nekog aspekta teorije, a ne nešto što je dokazano. Zakon gravitacije, recimo, samo je matematička formula koja opisuje jedan aspekt teorije gravitacije. Mnogi zakoni (recimo Bojlov zakon širenja gasova) nikada ne daju potpuno tačne rezultate, već predstavljaju samo stvari koje su otprilike tačne u određenim uslovima.

Evolucija je teorija i činjenica. U prirodi postoji činjenica evolucije: sistema koji kroz selekciju nad genetskom raznolikošću izazvanu mutacijama, izaziva promene u osobinama živih bića. Jedan aspekt evolucije koga smo bolno svesni je, na primer, rapidna evolucija HIV virusa koji razvija otpornost na lekove koje proizvodimo, ili evolucija otpornosti na antibiotike kod bakterija.

Teorija evolucije je stvorena da objasni činjenicu evolucije i da nam omogući model pomoću koga možemo da proračunamo dalje razvoje živih organizama, kao i da otkrijemo način na koji su nastali.


IZBOR IZ LITERATURE

Srećna okolnost jeste što smo tokom poslednjih godina, sa više novih izdanja i re-izdanja donekle uspeli da nadoknadimo ogromne propuste izdavačke delatnosti iz oblasti filozofije nauke u prethodnim decenijama – stoga ovde navodimo samo izbor iz izdanja na našem jeziku. Praktično sve knjige iz ovog kratkog i subjektivnog izbora mogu se nabaviti u bolje opremljenim domaćim knjižarama.

Dijem, P. “Cilj i struktura fizičke teorije” (Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, 2003).
Đorđević, R. “Uvod u filosofiju fizike” (Jasen, Beograd, 2004).
Hemlin, D. V. “Teorija saznanja” (Jasen, Nikšić, 2001).
Koen, M. R. i Nejgel, E. “Uvod u logiku i naučni metod” (Jasen, Beograd, 2004).
Penrouz, R. “Carev novi um” (Informatika, Beograd, 2004).
Poper, K. R. “Pretpostavke i pobijanja” (Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, 2002).
Vajnberg, S. “Snovi o konačnoj teoriji” (Polaris, Beograd, 1997).

Kako ne razumijem kad nigdje nisam rekao nešto što znači da to ne razumijem. Ja sam naveo link gdje Ognjenović kaže da su sve teorije o koži koje je nabrojao idalje prisutne, iako su i oprečne. Ti to ne možeš da prihvatiš, jer onda izlazi da su i teorije o ne-evoluciji jednako moguće ako se gleda samo sa stanovišta toga što su "teorije". Ti si inferioran u odnosu na mene, jadan prosječan čovjek: koji govori da neko ko svira el. i akustičnu gitaru prstima i trzalicom, zna C++ i IA32, njbolji je programer u CG zvanično, zna Karate, probao je sve od droga i idalje je čist, ni na šta se nije navukao, likovni radovi su mu slani na svetska takmičenja, imao je stanja isihazma i ekstaza, piše knjigu, ima IQ 141 (genije je preko 140) i poznaje psihoanalizu, Aristotela, Hajdegera, Kjerkegora i pročitao je svog Dostojevskog, kad kaže za sebe da je natprosječan ima "Daning k..." - iako za njega Dekan kaže da ga nije izbacio jer je "najbolji student na fakultetu"? I kome je ta ista asistentkinja rekla da njemu predaje odvojeno od ostalih i posebno posvećuje pažnju jer "zna kako je odgovarao Psihologiju odlično ličnosti, bila je tu, i zna da ima IQ 141"? Još je i neko ko stalno dobija komplimente za to kako prilazi ženama, "ovkav prilaz nijedna žena ne može da odbije" mu je rečeno više puta, vodao je po 2 fotomodela odjednom itd.

I džaba ti to navođenje knjiga, kad sam ja metodologiju onomad položio "za A, ali ono, pošto nisi izlazio na kolokvijume moram da ti dam C" (V. Gvozdenović)
"Ovo vaše odgovaranje bilo je nonšanlantno, vrlo, s obzirom da niste prisustvovali nijednom času"

Ti si obična...ne mogu da kažem zbog pravilnika. Pa ti i nisi pročitao što je to "Daning k...", da se on javlja samo kod osoba onih koje su inferiorne u nečemu, recimo znanju, odnosno na većinu, a misle da su superiorni. Ja jesam superioran u odnosu na većinu. Što priznaju svi.

link
Odgovori da li ovo znači da to što je teorija evolucije teorija znači da je jednako vjerovatna, kad se samo po tome što je teorija gleda, kao i teorije ne-evolucije (koje postoje). Ako je odgovor NE onda nema što da pričam sa tobom, jer i poslije tog linka samo bi debil reko NE.