Banovic Strahinja
Ističe se
- Poruka
- 2.358
Japanski ministar poljoprivrede Taku Eto podneo je ostavku 21. maja, samo šest meseci nakon što je preuzeo dužnost. Njegova šala da nikada ne kupuje pirinač jer mu ga pristalice poklanjaju izazvala je snažnu osudu javnosti, posebno usred ozbiljne nestašice pirinča, zbog koje su cene skočile za 90% u odnosu na prethodnu godinu.
Greške političara nisu neuobičajene u Japanu. Nekadašnji premijer Taro Aso često je bio primoran da povlači svoje izjave, a vladajuća Liberalno-demokratska partija (LDP) čak je 2019. izdala priručnik za sprečavanje gafova.
Pirinač, koji je ključni deo japanske kulture već 3.000 godina, ima ogroman značaj za stanovništvo. Njegova važnost se ogleda u japanskoj reči „gohan“, koja znači „kuvani pirinač“, ali se često koristi kao sinonim za obrok. Povećanje cena pirinča 1918. godine izazvalo je talas protesta širom zemlje, što je dovelo do ostavke tadašnjeg premijera Teraučija Masatakea.
Kriza s pirinčom je ključna tema izbora, koji će odrediti sudbinu vladajuće koalicije nakon gubitka većine u donjem domu parlamenta 2024.
Neočekivani skok cena pirinča posledica je nekoliko faktora, rekordno topli septembar, upozorenja na zemljotres i povećan broj turista. Ipak, kriza nije primarno rezultat klimatskih promena ili veće tražnje, već decenija neefikasne agrarne politike koja je davala prednost institucionalnim interesima nad bezbednošću snabdevanja hranom.
Ograničenja u proizvodnji pirinča, uvedena 1971. godine, nikada nisu potpuno ukinuta, uprkos smanjenju domaće potrošnje i broja poljoprivrednika. Pored toga, zaštitne mere, poput visokih tarifa i rigidnih distributivnih sistema, destabilizovale su tržište, čineći Japan ranjivim na poremećaje u snabdevanju.
Rast inflacije dodatno otežava situaciju, dok vlada koristi rezervne zalihe pirinča da ublaži problem, ali distribucija je spora. Nezadovoljni ograničenjima proizvodnje, pojedini farmeri organizuju proteste. U ovim okolnostima, uvoz postaje neizbežan – Japan prvi put posle 25 godina uvozi pirinač iz Južne Koreje.
Sa rastom cena pirinča i sve većim nezadovoljstvom javnosti, ovaj osnovni prehrambeni proizvod ponovo se našao u centru japanske politike – baš kao i tokom pirinčanih nereda 1918. godine.
Iako je japanska ekonomija danas deo globalnih tržišnih sistema, potrošači prepoznaju da je upravo državna politika odigrala ključnu ulogu u stvaranju trenutne krize. Vlada nije uspela da obuzda inflaciju, dok su niske plate dodatno otežale situaciju.
Dok vlada pokušava da stabilizuje situaciju i obezbedi pristupačniji pirinač, istorijska iskustva – poput nereda iz 1918. – sugerišu da nezadovoljstvo politikom snabdevanja pirinčem može dovesti do značajnih političkih promena.
Greške političara nisu neuobičajene u Japanu. Nekadašnji premijer Taro Aso često je bio primoran da povlači svoje izjave, a vladajuća Liberalno-demokratska partija (LDP) čak je 2019. izdala priručnik za sprečavanje gafova.
Pirinač, koji je ključni deo japanske kulture već 3.000 godina, ima ogroman značaj za stanovništvo. Njegova važnost se ogleda u japanskoj reči „gohan“, koja znači „kuvani pirinač“, ali se često koristi kao sinonim za obrok. Povećanje cena pirinča 1918. godine izazvalo je talas protesta širom zemlje, što je dovelo do ostavke tadašnjeg premijera Teraučija Masatakea.
Kriza s pirinčom je ključna tema izbora, koji će odrediti sudbinu vladajuće koalicije nakon gubitka većine u donjem domu parlamenta 2024.
Neočekivani skok cena pirinča posledica je nekoliko faktora, rekordno topli septembar, upozorenja na zemljotres i povećan broj turista. Ipak, kriza nije primarno rezultat klimatskih promena ili veće tražnje, već decenija neefikasne agrarne politike koja je davala prednost institucionalnim interesima nad bezbednošću snabdevanja hranom.
Ograničenja u proizvodnji pirinča, uvedena 1971. godine, nikada nisu potpuno ukinuta, uprkos smanjenju domaće potrošnje i broja poljoprivrednika. Pored toga, zaštitne mere, poput visokih tarifa i rigidnih distributivnih sistema, destabilizovale su tržište, čineći Japan ranjivim na poremećaje u snabdevanju.
Rast inflacije dodatno otežava situaciju, dok vlada koristi rezervne zalihe pirinča da ublaži problem, ali distribucija je spora. Nezadovoljni ograničenjima proizvodnje, pojedini farmeri organizuju proteste. U ovim okolnostima, uvoz postaje neizbežan – Japan prvi put posle 25 godina uvozi pirinač iz Južne Koreje.
Sa rastom cena pirinča i sve većim nezadovoljstvom javnosti, ovaj osnovni prehrambeni proizvod ponovo se našao u centru japanske politike – baš kao i tokom pirinčanih nereda 1918. godine.
Iako je japanska ekonomija danas deo globalnih tržišnih sistema, potrošači prepoznaju da je upravo državna politika odigrala ključnu ulogu u stvaranju trenutne krize. Vlada nije uspela da obuzda inflaciju, dok su niske plate dodatno otežale situaciju.
Dok vlada pokušava da stabilizuje situaciju i obezbedi pristupačniji pirinač, istorijska iskustva – poput nereda iz 1918. – sugerišu da nezadovoljstvo politikom snabdevanja pirinčem može dovesti do značajnih političkih promena.
Poslednja izmena:
