Čuvajmo eko sistem
Danas ekologija predstavlja jednu od najznačajnijih prirodnih nauka. Ona dolazi u centar pažnje zbog toga što je čovek svojim negativnim delovanjem zagadio i narušio prostor u kojem se odvija život na našoj planeti. U mnogim delovima sveta ugrožen je opstanak velikog broja biljaka i životinja, a stepen zagađenosti je dostigao toliki nivo da je i opstanak samog čoveka doveden u pitanje.
Mi delimo ovu planetu sa još, minimum, par miliona živih vrsta. To nam uskraćuje pravo da uništimo prirodu i životnu sredinu. A naše fabrike, putevi, njive i gradovi u velikoj meri uništavaju i zagađuju životnu okolinu. Poslednjih godina uvideli smo važnost „EKOLOŠKOG“ načina života i svakim danom sve se više budi svest o očuvanju prirode. Ukoliko vodimo računa i upoznamo koje ljudske aktvnosti štete prirodi možemo živeti i prirodu koristiti za svoje potrebe, a da istovremeno bitno ne narušimo sklad prirodnih, ekoloških odnosa u njoj.
Svedoci smo svakodnevne nesvesne borbe protiv prirode, gde ugrožavamo životnu sredinu zbog sve većeg zagađivanja atmosfere koje dovodi do poremećaja u planetarnoj klimi, kao i ugrožavanja zdravlja ljudi i iščezavanja biljnih i životinjskih vrsta. O klimatskim promenama se sve više priča i piše. Došlo je krajnje vreme da države preuzmu odgovornost i postanu glavni akteri u sprečavanju svesnog propuštanja ili neprimenjivanja tehničkih uputstava i standarda koji postoje u cilju očuvanja prirodne ravnoteže na zemlji. Država i pravo-zakoni za zaštitu životne sredine treba da obuzdaju korporacije u maksimizaciji profita koji dovodi do dramatičnog ugrožavanja životne sredine i naše planete. Nagomilavanja toksičkog otpada posebno u siromašnim zemljama, gde je i naša zemlja ponekad žrtva, treba da bude zaustavljeno. Za to je pored adekvatnih propisa potrebno razviti i svest o štetnom delovanju čovekovih aktivnosti.
Bezbednosni izazovi koji se manifestuju na globalnom, regionalnom i na nacionalnom nivou,ukazuju napotrebu strategijskog-doktrinarnog i sistemskog pristupa u rešavanju očuvanja društvai ekološkebezbednosti. Pitanjeekološke bezbednosti nije samo globalno i nacionalno pitanje države. To je pitanjeod izuzetnog značaja za interes građanskog društva, koje kao da je trenutno isključeno od sopstveneodgovornosti u delu ekološke bezbednosti.
U centru pažnje ovogodišnjeg Dana planete Zemlje su mladi, obrazovanje o zaštiti životne sredine i zajedničke akcije kako bi naša i svetska populacija postala svesna svoje odgovornosti prema planeti na kojoj živi i smanjila negativan uticaj na životnu sredinu.
Dan planete Zemlje obeležava se 22. aprila još od 1992. godine, kada je zvanično proglašen kao dan zaštite zdrave i čiste životne sredine, kao i dan spašavanja i pomoći ljudima, životinjama, pticama, insektima i geografskim oblicima reljefa, koji se menjaju i nestaju pod uticajem delovanja čoveka na zagrevanje planete.
Prošle godine Dan planete zemlje protekao je u senci pandemije koronavirusa, pa su mnogobrojne manifestacije ovim povodom otkazane.
Milica Stojiljković,
dipl.inž. zaštite na radu
