(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
EJ ŽIVOTE...
Ej živote, manje davi
Mis’o ide dar-mar pravi
Ajd popusti stisak malo
Da ti kažem “bravo,bravo”
Ej živote, rode mili
Kad bi eto živi bili
Pa videli još lepota
A ne samo tih straota
Što nas njima gadjaš rode
Kao jež si …bodlja bode
Ej živote, mili skote
Ajd oladi samo malo
Daj bombonu neku vamo
Da ti osmeh mi podamo
Vedru narav golubicu
Možda neku mozgalicu
Smejalicu šaljivicu
Leptir mis’o šarenicu.
Ej živote, pobeguljo
Di si poš’o rode mili
Zar da begaš ti od mene?
Neće moći snago moja
Doveka sam samo tvoja.
Kad me rodi majka vaku
I tebe mi podarila
Ne reče mi da ćeš biti
Nekad težak, nekad lak
A ne reče ni jež da si
Ajde sad se malo skrasi
Daj lepote i ljubavi
Svima deli pa i meni.
OJHAAA
PS Dobro jutro blogeri ..... ajmo u dan da mu maznemo po neku bombonu
lepo...
....
)