EH, ZIVOT OVAJ...

Eh, zivot ovaj
ni lep ni ruzan,
obojen bojama duge...
i mladost ova puna gorcine, srece i tuge...
Na ovoj stazi
zivot sto se zove,
naidje nekad i brod ljubavi,
udje u luku...
ostane malo-
a onda mi pruzi za rastanak ruku.
Gledam za njim..
pucina plava, talasi hode...
a moje oci zamagle od suza,
a...mozda su vlazne i od vode?
Eh, zivot ovaj,
ni lep ni ruzan,
obojen bojama duge...
A mladost prolazi
s nadom u srcu
da ce nam doci radosti druge.
Dodje nam jedna, ponovo,
topi nam srce i ojaca...
a onda iznenada...
oci nam se zgrce od placa!
Eh, zivot ovaj...
razne nam zamke sprema.
Ali...pobedicemo,
druge nam nema!: