(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
EH, MOJA DIVO…
"Dobar dan" govorim ulazeći u toplu i polumračnu unutrašnjost restorana.
"Dobar dan gospodjo...šta želite?"
"Toplu čokoladu sa šlagom i.....mogu li izaći napolje, na terasu?"
Začudjen pogled konobara i isti takvi pogledi nekoliko gostiju poleteše ka meni hahaha i kao da progovoriše...pa sad...dovoljno je reći da su bili ...iznenadjeni hahaha
"Ako vam nije hladno...baš duva napolju, znate" kaže debeljuškasti mladi konobar čisto da me obavesti kakvo je vreme hahahah kao da ja nisam sad došla otud...mislim, iz tog vremena. Pomera, od vrata koja vode na terasu, već postavljene fotelju od pletenog pruća i stočić kojima su zapravo zatvorili izlaz na terasu ne misleći da će neko više želeti da sedi napolju.
Obradovah se kad videh da plato na kome je moj sto još stoji namešten. Ostali deo terase je raskrčen, stolice naslagane jedna na drugu i sve smešteno na veliki natkriveni deo. Ispod cirada me sramežljivo gledaše ćupovi, hoklice, nogare od klupa...onako setno...i po malo umorno...skoro sneno.
Smestih se na svoje mesto.....tik pored vode....mmmm...
Ledeni vetar niz reku duva
Talase on igrom raduje
Ili je bistra zelena ili je mrko siva
U svakom slučaju reka je moja diva.
Talasi rastu veselost nose
Ma oni to samo vetru prkose
A moja reka…..ta divna dama
Posetih je eto….da nije sama.
“Pogledom zelenim pogleda me
oooh…..još jedna obožavateljka moja
sad vetar više nije sam
kome od vas dvoje poljubac da dam?”
Eh, moja divo
Radosti moja
Vetar je samo u prolazu sada
Moja je ljubav tu odvajkada.
Talase on igrom raduje
Ili je bistra zelena ili je mrko siva
U svakom slučaju reka je moja diva.
Talasi rastu veselost nose
Ma oni to samo vetru prkose
A moja reka…..ta divna dama
Posetih je eto….da nije sama.
“Pogledom zelenim pogleda me
oooh…..još jedna obožavateljka moja
sad vetar više nije sam
kome od vas dvoje poljubac da dam?”
Eh, moja divo
Radosti moja
Vetar je samo u prolazu sada
Moja je ljubav tu odvajkada.
PS Dobro vam jutro...uz kafu da lepotom stvaranja i mirom zamirišemo jutro... pa juriš u dan....ajd..
da ti zamirise jutro...
...pametan je on ...nadam se 
.mislim kad oće ume 
Odličan primer kako se od svakog naizgled tmurnog trenutka može napraviti divan doživljaj
..mada moje "oću lepo" ima specijalnost...transformaciju lošeg..."neću loše" postane "oću lepo" jer ga ima samo ga treba videti hahahahahah