Eh, kako mi danas trebas
nisi ni svestan toga
ma pojma nemas
koliko te oko trazi...
U ovom danu ima
mozda previse drazi...
Eh, kako mi ruka tvoja
nedostaje u ovom casu,
kako bih volela danas
da te prepoznam
u svakom poznatom glasu...
Eh, da mi je tvojih usana
od jutra pa sve do zore,
sve bi mi bilo po volji...
i ovaj hladni februarski dan
mnogo bi mi bio bolji...
Eh, da si mi sada ovde
prolece bi u oko stiglo,
i sve sto danas cuti, miruje,
na noge bi podiglo...
Eh, da li me cujes sada?
Oslusni malo bolje...
Neka ti moj sapat nezni
u ovom danu lednom
pruzi za osmeh malo volje.
Eh, sta mi je od jutros,
ne znam ni sama...
kroz prozor tvoj lik gledam.
U svakom znaku na putu
vidim te i nikom te ne dam.
