ego

Ego je najpoznatiji i najkontroverzniji termin. Poistovećen je sujetom i arogantnošću i proglašen osnovnim uzrokom disfunkcionalnosti. Mada je to objašnjenje jednostrano i uprošćeno njegova stalna prisutnost i ponavljanje je dovelo do toga da je opšteprihvaćeno. Zapostavila se činjenica da postoji i ego koji se ne precenjuje, već podcenjuje, kao i zdrav, balansiran koji poštuje i uvažava i sebe i druge.

Reč ego potiče od latinske reči ja i znači svesnost o vlastitom identitetu. Zbog toga je vitalni deo uma i inteligencije. Mišljenje da se može eliminisati je mit. Samosvest je neophodna, jer bez svesti o sebi nema ni svesti o okolini. Ego se ne može eliminisati, već se mora neprestano razvijati, osvešćivati ili kultivisati.

Razvoj ega je kompleksan. Nalazi se pod uticajem i unutrašnjih i spoljašnjih faktora. Unutrašnji su osećanja, dok različite okolnosti i situacije predstavljaju spoljašnji. Ego se osvešćuje posmatranjem i pravilnom identifikacijom osećanja/misli/reakcija koje se aktiviraju spoljašnjim zbivanjima. Iz podsvesnog i nadsvesnog proističu drugačije želje, potrebe i prohtevi. U zavisnosti koje odabere i dozvoli da prevladaju zavisi i razumevanje ili interpretacija dogadjaja.

Ukoliko se identifikuje podsvesnim degradira u pod-ego i postaje dezintegralan. Um se zatvara, gubi fleksibilnost i ne koristi puni svesni kapacitet. Množe se zabludele, iracionalne misli s destruktivnim, emotivnim nabojem. Njima se u potpunosti ograniči i zaslepi pošto se doživljavaju kao jedina istina. Ne postoje drugačije alternative. Naprosto se izgubi u disfunkcionalnim mislima i nema svesnosti o tome da se misli.

Kada ego odoli nižim, podsvesnim nagonima i opredeli se za savest i najplemenitija osećanja uspostavi kontakt sa duhovnim potencijalom i preraste u nad-ego. Postigne svesnu celovitost/sabranost/integralnost. Otvara se i postaje fleksibilan, nepristrasan, racionalan, dobije sposobnost metakognicije, tj. počne funkcionalno misliti. Razmatra činjenice i drugačija gledišta, kao što posmatra i vlastite disfunkcionalne misli iz podsvesnog i uočava greške i zablude.

Takvo mišljenje je mudrost koja proizilazi iz središta bića i na konstruktivan način rešava konflikte i prevazilazi teškoće. Ego se bez duhovnog uvida otudji od vlastite suštine i ostaje ili u domenu podsvesnog ili pod preteranim uticajem spoljašnjih vrednosti i okolnosti. Zbog toga i dodje do dezintegralnog razvoja ličnosti i disfunkcionalnog ponašanja.

 

[MudriStoik]

Slažem se da je neka količina ega potrebna da bismo mogli da funkcionišemo u ovom svetu, i verujem da ga imaju čak i duhovni učitelji sa istoka, među kojima neki zagovaraju oslobođenje od ega ili njegovo prevazilaženje ili čak razgradnju ega.

Da, slažem se sa time da je disfunkcionalnji ego pročlematičan, i da nam pravi mnoge probleme, dakle postoji taj patološki ego koji nam pravi probleme, i slažem se da se treba pozabaviti time i rešiti to na neki način. Ali nisam za to da se potpuno odbaci jer to vodi takođe u disfunkcionalnost. Ego je dobar kao sluga, ali loš kao gospodar. Ili bolje rečeno treba uspostaviti kvalitetnu saradnju sa egom.

 

[sofija06]

Drago mi je što nisu u potpunosti zatvorio um i što si spreman za diskusiju, jer se decenijama predstavlja jednostrana, nerealna interpretacija ega.

Bez ega/samosvesti/identiteta ne bi mogli funkcionisati. Kada ljudi nisu svesni sebe (demencija) nisu svesni ni svoje okoline. Disocijativni poremećaj identiteta (višestruki poremećaj ličnosti) je mentalna bolest koja utiče na način na koji ljudi misle, odnosno doživljavaju sebe i svet u kojem žive.

Ego je neutralan pojam. Problem nije u njemu niti u svesti koju imamo, već u našem nerazumevanju prave svrhe i funkcije razlika koje postoje unutar nje i njihovog uticaja prilikom rezonovanja.

Mi ne možemo, eliminisati ego već, upravo kroz njega, trebamo shvatiti i savladati arogantnost, sujetu, pohlepu, sebičnost ili niske strasti i nagone tako što se opredelimo za savest i plemenita osećanja u svakom iskušenju i situaciji koja se pojavi tokom ovog zemaljskog života.
Um, ego i misli nisu naši neprijatelji nego vitalni elementi svesti koji nam omogućavaju razvoj i osvešćivanje ukoliko ih pravilno koristimo.

 

[MudriStoik]

Da li si čitala Nataniela Brandena? On je jako dobar autor i psiholog koji je najviše doprineo na polju "psihologije samopoštovanja". On je bio učenik i ljubavnik čuvene filozofistkinje Ain Rand. On je takođe kao ti zagovarao da nije poenta da se oslobodimo ega nego, baš naprotiv, da živimo kroz njega.

 

[sofija06]

Nisam. Hvala za preporuku. Svaki čovek čija je svest funkcionalna ima ego ili svoje Ja. Zna da je on - on, a ne neko drugi. To je osnova inteligencije ili sposobnosti da se rasudjuje, razumeva, uči...

Kada se izgubi identitet ili Ja, odnosno kada neko nije svestan sebe kao sebe, već misli da je Isus, Buda, Napoleon ili možda ima više ličnosti tada je njegovo Ja dezintegralno/razjedinjeno/bolesno i nesposobno da ima koherentan/inteligentan doživljaj sebe i sveta u kojem živi.

Znači, što god je ego/Ja integralniji i osoba je psihički i mentalno zdravija i obrnuto. Ljudi ne čine zlo zato što imaju ego nego zato što se identifukuju nižim nagonima. Biraju njih umesto plemenitih.

 

[MudriStoik]

Dakle, samosvest, integrisanost ega, to preporučuješ. Koje metode predlažeš u tu svrhu? Praktikuješ li nešto?

Dakle, smatraš da je identifikacija sa Budom, Isusom ili nekim drugim, to jest, duhovna identifikacija, koju oni nazivaju prosvetljenjem, pogrešna?

 

[sofija06]

Kasnije ću opširnije pisati o tome i dati detaljnije obrazloženje. Verujem više u introspekciju, preispitaivanje unutrašnjeg dijaloga, postavljanje teških i neprijatnih pitanja ili potpunu iskrenost.
Ne toliko u ceremonijale. Mada, i oni mogu pomoći da se opusti. Zato ne vidim razlog da se ne praktikuju ako se pronadju korisnim. Medjutim, više ih posmatram kao uzgredno, pomoćno sredstvo.

Nije u pitanju duhovna identifikacija, u smislu da se vidi sličnost vlastitog shvatanja i onoga što oni propovedaju, već gubitak identiteta.
Osoba više ne zna ko je. Izgubi autentičnost pošto je prepuna spoljašnjeg. Nema ništa svoje. Zato stvarno veruje da je neko drugi. Ima nerealnu sliku o sebi i onome što je okružuje. Razmišlja iracionalno. Potpuni gubitak identiteta završi ludilom.

 

[MudriStoik]

Da, razumem šta si htela reći. Nisi mislila na onaj unutrašnji, pravi identitet, nego identifikaciju sa nečim spoljašnjim.

Jedan prijatelj mi je nedavno rekao kako danas ima dosta čudnih poistovećivanja ljudi, pa tako postoji jedan slučaj da jedan čovek smatra za sebe da je papagaj. Ja sam se baš začudio kad sam to čuo. Nisam znao da postoje takvi slučajevi. Šta misliš o tome?

 

[sofija06]

Mislila sam na pravi identitet kada neko ne zna sebe ili ne želi da zna. Lakše i lepše mu je da veruje da je neko drugi, kao u slučaju toga papagaja. To je neka vrsta izlaza iz teškoće pred kojom se oseća bespomoćan. Izbegava se suočiti sa neprijatnom istinom ili o sebi ili o bliskim ljudima, pa se stvara umišljena. Ne želi se preuzeti odgovornost za promenu. Može biti više razloga.

Razvoj inteligencije/svesnog nivoa je veoma kompleksan. Zavisi i od unutrašnjih i spoljašnjih faktora kao i njihove kombinacije. Spoljašnji su uslovi i način života, stalna izloženost stresu, nasilju, traumama. Nisu svi poremećaji psihološki. Neki su neurološki ili organske prirode. Disbalans hormona. Promene na mozgu. Ponekad su neki delovi mozga preterano aktivni dok su drugi neaktivni itd.