Ne vredi da sebe projektuješ kao u Sims igri. Niti vredi da sebe projektuješ kao na filmu. MNOGI to rade, život podešavaju po plastičnim načelima, jedno drvce plastično ovde, jedno drvce plastično tamo.
O sebi učiš kroz tuđe oči, iako to nije prava istina o onome što čuči u tebi.
Sa druge strane sve ovo o čemu pišeš zavisiod situacije. Meni recimo nije potrebno da sa svima budem okej iako svima pružim šansu da dokažu sebe i svoju ljudskost. Naravno, na distanci, jer ljudi ti dolaze sa 10% sebe i 90 % ulepšavanja. Uvek znaš da je situacija daleko težai gora od onoga što je samo prividno u poznanstvima i odnosima sa drugim ljudima.
Sebe pred drugima ne predstavljam naročito jer ukoliko bi znali koliko sam sposoban i čime se sve bavim, ne bi bilo načina da otkrijem njihove prave kvalitete. Dobio bih parazite iz prve ruke, a sa parazitima ne sarađujem. Inače, volim da delim zajednički cilj sa drugima oko sebe. Ako pokažu ili dokažu da se taj cilj ne ispunjava ili ako osetim da oni ne shvataju taj cilj ozbiljno čak i nakon što nekoliko puta otvoreno kažem da mi smeta - u stanju sam da prekinem kontakt i to je to.
Ne smeš sebi dozvoliti da upadneš u zatvor sačinjen samo od poznanstava sa drugim ljudima, te da glumiš ''dobar daaaaaaaaaaan'' kliše. ne moraš biti ohol, ali ne moraš ni da se svima pravdaš ili da im ideš po volji, pogotovo ne kada misle da te mogu nadmudriti i od tebe izvući vreme i pažnju, a onda odbaciti kao papirnu maramicu. I tebe i tvoje mišljenje i trud kao i pomoć koju eventualno pružiš.
Sad, to o čemu pišeš primenjujem SAMO na ljude koji mi znače u privatnom životu. Dakle, njima moram da dokažem jer za njih se borim u životu. Gubiti vreme na ljude koji ne razumeju nešto je isuviše teško i besmisleno. Držati sebe na nivou tolerancije nečega je isto tako besmisleno.
Inače, sviđa mi se kako razmišljaš. Dobri su ti tekstovi i teme.
