Ali ovako ispade da za neke loše stvari čak i kad nisi sam kriv lično prišljamče ti neki prošli život ili karmu nekog drugog, zašto se jednostavno ne kaže to da nije bitno šta radiš i kako, mogu da ti se dese užasne stvari čak i kad si dobar čovek? To je činjenica prosto.
Isto tako, ovde kažete da mi MORAMO shvatiti nešto i da svako ima dovoljno resursa da podnese to što mu se dešava, pa neki očigledno nemaju dovoljno resursa čim su se ubili.
Pazi ovako: Naše sve akcije su pod nadzorom su Zakona Uzroka i Posledica.
To što sam ja recimo dobar čovek ne znači da nemam obavezu balansirati ranije akcije koje nisu bile u skladu sa Zakonom Ljubavi. Nevolja je što današnji čovek nema to utkano u njegov školski ili religijski ili sistem duhovnog obrazovanja.
Pojedinac sigurno ima dovoljno snage i mogućnosti ali on sam odbija da se dovoljno aktivira zbog očekivanja njegove humane svesti.
Ne bih da ovo preraste u nadmetanje nas dvojice jer ne verujem da je to tvoja namera kao što nije ni moja. Većina ljudi dođe ovde i živi sa ubeđenjem da smo ovde da uživamo život u čarima naših čula, nagona i emocija. To nas učini zatečenim ali to nije da mi nemamo unutarnje snage jer je sigurno imamo.
Osvrnimo se oko nas samih pa ćemo videti da ljudi znaju podići ruku na sebe samo zato što su sebe sami onemogućili da koriste svoje resurse.
To može biti vidljivije da deca roditelja koji ih nisu angažovali u neke obaveze od malih nogu ne mogu se kasnije kroz život snalaziti. Zašto? Jednbostavno što očekuju da ih drugi nose na plećima celog života. To što mi imamo vlastita predubeđenja je naš problem a ne problem onoga ko je osmislio ovaj svet i život.
Kako je rekao Paul Twitchel u njegovim pisanjima, "Život je hodanje po oštrici noža..." Međutim, mi naglašavamo da smo ovde da koristimo samo svoja zamišljena prava odbacujući bilo kakvu obavezu.
Ne mogu niukome staviti sve ovo za prihvatljivim, ali, naša životna težina i dolazi mnogo više iz naših pogrešnih očekivanja i time nas učini nesposobnim da iskoristimo svoje resurse pa izgleda da jedni imaju a drugi nemaju dovoljno snage da se iznesu sa životnim težinama. Život prema nama dvojici je potpuno istovetno usmeren i ima istovetni odnos kao i prema svima drugima. Ako se svi pripremamo od malih nogu za takav život onda ćemo svi proći one težine sa kojima se sučeljavamo. Ukoliko nas roditelji ne odgajaju na odgovarajući način, jer su, recimo, moji roditelji stava da ja kao dečak trebam samo uživati a ne i raditi, onda će oni meni načiniti medveđu uslugu. Drugi će proći težine i ići napred a ja i ostali koji smo blejali kroz život ostaćemo na prvim krivinama ili prvim težinama.
Oh, znaj, ja sam prvi taj da život treba da mi da sve a ja da ne dajem od sebe ništa, međutim, takav život nisam sreo i shvataio sam da moram podmetnuti leđa i nositi se inače ću ostati tamo negde na začelju.
Danas se ima mnogo načina da se zaviri u prošle živote i vidi pouzdano odakle su koreni naših današnjih pšoteškoća.... Jednostavno, mi moramo u ovom svetu platiti sve do poslednjeg centa bilo našim radom bili našom ušteđevinama iz prethodnih radova koji su akumulirali imetak. Čak i kada nešto uzmemo neplaćeno, na sreću, do će kasnije u ovom životu ili nekom narednom, možda kroz stihiljada godina doći za naplatu.
Niko ništa ne može nama prikačiti ako mi tako nešto nismo zaradili svojim ranijim delima.
