eeeeee

Doživeo bi krah.
Ljudi sve i svašta drže u sebi, i dobro je što im to uspeva.
Istina su nekad previše neprijatne.
Kada bi ljudi iskreno odgovarali počeli bi da mrze jedni druge.
Prijateljstva bi se prekidala, neprijatelji rađali.
Brakovi bi se teže održavali, deca bi još više ispaštala.
Na kraju bi se svi osamili i mrzeli.

Nema u laži kao takvoj ničeg lošeg.
Kao i u oružju, sve zavisi za šta je koristiš.
Može da bude i plemenita stvar.
 
Na jednoj drugoj temi sam se i detaljnije dotakao fenomena iskrenosti:

Da svi govore ono što misle međuljudski odnosi ne bi funkcionisali baš najbolje. Tačnije, nikako.

Ljudi su puni negativnih impresija, i vrlo kritični prema spoljašnjem svetu (a ređe prema sebi). Samo se osvrnite na to koliko ima ogovaranja i koliko lošeg o ljudima vaši poznanici kažu pred vama. Isto tako, pred nekim drugim i vi ćete biti predmet kritike, a nećete čak ni znati za to.

Kada bi vam svako iskreno govorio šta misli, znate li šta bi se dobilo? Polako biste shvatili koliko je stvari koje najdraži ljudi mrze kod vas, a pojedine osobe će tako same postati predmet mržnje. Druge će biti razočaranje. Budite sigurni da biste se razočarali u veliki broj ljudi koji poznajete kada biste tačno znali šta misle o vama.

Zatim... Iskrenost te vrste je dobra stvar. Ali zavisi ko je iskren. To kažem zato što ljudi nisu uvek savršeno tačni kada procenjuju druge, rekao bih čak i retko. Da, ljudi su vrlo subjektivni i nevešti kritičari. Jer druge ocenjuju polazeći od sebe. Što znači da bi dobar deo kritika koje biste dobijali bio bez osnova.

Dalje, zavisi prema kome ste otvoreni. Nisu svi jednako tolerantni prema istini. Imate ljude koji je prihvate i učine nešto kako bi stanje doveli u red, ali i one koje će se prosto uvrediti, uzvratiti vam, ili prosto prestati da vas trpe.

I na kraju, važno je na koji način ste otvoreni. Treba pronaći prave reči. A ljudi uglavnom iskoriste prve koje im nalete...

Sve u svemu, otvorenost te vrste je možda pozitivna sama po sebi, ali je problem što ljudi nisu spremni za nju.

Ukratko: istina je dobra, ali čovek za nju nije uvek zreo.
 
:think: filozofski ti to ovde izgleda ovako, nekoj nenormalnoj , koja sama tako sebe predstavi , ubodes sa neobicno nenormalnom temom , ti kod nje postajes nenormalan , jer si joj rekao istinu da je ona nenormalna . Auh kako ovo zvuci , ni sam ne razumem.
 
a shta bi bilo da svi uvek govore istinu!?

na shta bi lichio ovaj svijet?

istina je nekada licna tj. istina je nekada nasa istina ali ne mora da znaci da je svacija (time i opsta)....bolje je pitanje, sta bi bilo kada bi svi govorili ono sto zaista misle (a to nije isto sto i istina)?
svet je ionako vec jedna klanica a ljudi meso izlozeno u frizideru...i smrdljivo nakon isteka roka trajanja.
a zasto pitas? bi li volela da cujes onu pravu o sebi (iako je sama znas)? ili imas zelje da svoju o drugim/om sakrijes sto je bolje moguce? kada bi se te dve istine suocile - da li bi licna sreca bila veca?
 
a shta bi bilo da svi uvek govore istinu!?

na shta bi lichio ovaj svijet?

Nestao bi.Ili bi se svi vratili u pecinsko doba.

Svaki progres, renesansu i napredak su pratile lazi. Na lazima se najbolje zaradjuje, na lazima se cesto gradi samopouzdanje, motivacija, stvaralastvo.

Definitivno korak u nazad. Osim mozda za one koji vole svoju istinu, o sebi. A takvi su retki.
 

Back
Top