- Poruka
- 388.310
Njegova najpoznatija kompozicija, Krik (1893), deo je serije Friz života, u kojoj je Munk istraživao teme ljubavi, straha, smrti, melanholije i anksioznosti.
Munkova slikarska karijera trajala je od 1880. do 1943. Munk je posedovao 1006 njegovih slika kada je umro. Sve ove slike dao je kao zaveštajni poklon
Oslu, kada je napisao svoj testament 18. aprila 1940. godine, odmah nakon što su Nemci okupirali Norvešku. Munk je umro 23. januara 1944,
a sve slike koje je ostavio sada se nalaze u Munk muzeju u Oslu, Norveška.Munk muzej je najvažnija zbirka dela Edvarda Munka.
Druge velike kolekcije uključuju Nacionalnu galeriju u Oslu, koja među ostalim velikim slikama drži čuvenu temperu i bojicu na kartonu iz 1893. godine.
Na slici,Crvena Virdžinija Kriper,čovek nastoji da pobegne od svoje zastrašujuće vizije.
Crvenih očiju i uplašenog zelenkastog lica izgleda da beži krivudavim putem ka nama, daleko od opasnosti koju mu kuća predstavlja. Kao i u Oluji,
ova kuća je antropomorfizovana centralnim elementom nalik nosu između više očiju.
Pretpostavlja se da scena predstavlja ljubomoru. Neke crte zaista podsećaju na ljubomoru: skraćena figura okrenuta napred, tamno obučena, sa crtama nejasno poput onih kod Pšibiševskog, i krvavocrvenom u pozadini. Evo jednog doduše maštovitog objašnjenja, ponuđenog uz izgovor da Munchove slike neprestano pozivaju na spekulativne interpretacije. U vreme kada je naslikao ovu sliku, Munk je imao aferu sa Tulom Larsen, ali se plašio braka (ljubomora na njene druge ljubavnike je možda bila jedan od razloga). Biljka koja okružuje kuću je puzavica iz Virdžinije. Ovo nije vinsko grožđe, već član iste porodice vinove loze. Tulin otac je bio bogat trgovac vinom.