Едмунд Глез фон Хорстенау, свједок генезе једног зла

[Khal Drogo]

Када говоримо о монструм творевини ендехазији, тој гротескној креатури од државе која је на љествици зла и ужаса поставила нове стандарде, важно је покушати разумјети те процесе и догађаје. Како би добили одг0овор на најважније питање, Како је то, толико зло, било уопште могуће?
И ту је важна фигура Едмунд Глез фон Хорстенау (ср.википедија овдје) , који није био командант који је у II. светском рату изводио неке значајне операције, не импресионирају његови војноисторијски радови, бјеше испрва посланик за везу између окупационих трупа и хрватске владе, касније би добио већа овлаштења, ниш* посебно, но који је важан за ову причу јер је водио дневник који је објављен у виду књиге Између Хитлера и Павелића.
Дневник из којег можемо пуно сазнати о односима између важних личности, о тој генези ужаса, зашто су ствари пошле по злу, профиле важних личности, околностима, поимању ствари, и да би разумјели то вријеме, неизоставно је по мени узети у обзир свједочења ипак важног актера тих догађаја.

Код сагледавања тог дјела, наравно да је важно да је то виђење непријатељске стране, пристрасност је ту обавезна, али када одбацимо то обавезно нагињање противничкој страни и такође обавезном систему вриједности којем аутор робује, можемо из тог дневника јако пуно сазнати.

У уводном посту и наредних неколико освнућу се на неколико цитата из поменуте књиге чиме ћу покушати дати неки увод у тему. Касније зависи већ да ли ће тема саживјети, а по мени требала би, јер је за нас јако важна.

Прво о самим догађајима у априлу 1941-е. У лијепој њиховој данас том времену дају нека своја тумачења, неки како то бјеше тежња хрватск0ог народа, но истина је да се Хрвати тада ништа нису питали. На њемачкој сили (уз безначајну италијанску помоћ) имали смо ново стање на терену, и9 ту је било питање, шта и како даље? Ту јесу Хрвати били увучени у компликоване њемачке и иалијанске односе, које ни сам актер догађаја, Хорстенау, често није разумио, но код одлука су се (поглавник и клика око њега) питали колико и портир у некој фирми, Италијани би изложили жеље, захтјеве, а Нијемци би рекли коначну.
Прво о састанку код Хитлера у априлу 1941. док још нису почели преговори Њемачке и Италије о судбини ендехазије

U prostoriji su, pored Hitlera, bili prisutni Kajtel, Jodl i Bodenšac. Kasnije nam se pridruţio i odvratni Hevel.
Hitler mi je ponudio da sednem. Izvinio sam se što se tako brzo ponovo pojavljujem pred njim. Imam zato veliko opravdanje, odnosno jake političke razloge, što će se videti iz mog izlaganja.
Slika koju sam dobio u Zagrebu, pošto sam u torn gradu proveo 48 ĉasova, samo potvrđuje to da je firer, kada je govorio nedavno, na uskršnji ponedeljak, pravilno ocenio situaciju (a, pre svega, i moja procena je bila ispravna, ali sam to prećutao).
Svi u Zagrebu imaju jednu jedinu želju: da ih Nemaĉka vodi (Hrvati idu ĉak tako daleko da traţe da nose i nemaĉke uniforme), no, ovaj predlog sam odmah odbacio.
Oseća se da ljudi imaju pomalo i strah od predstojeće nezavisnosti. Ako bi im se ponudilo, sa oduševljenjem bi prihvatili predlog da postanu nemaĉki protektorat. Prema Hitleru osećaju "upravo mistiĉno obožavanje". Kada sam to izgovorio, Hitler se u sebi samozadovoljno nasmešio.
U Zagrebu ne žele da vode sopstvenu spoljnu politiku i za sada kod njih ne postoji ministarstvo spoljnih poslova. Odbacuju saradnju sa Mađarima, i to zbog spornog podruĉja u Prekomurju i u Slavoniji. Postoji velika mržnja prema Italiji, "da ne kažem još neku jaĉu reĉ". Ovo se naroĉito ispoljava posle sukoba Italije sa Albanijom. Zamolio sam Hitlera da sa mnom ne postupa na stari austrijski
naĉin, dakle, da moje predloge ne odbaci odmah kao nerealne. Ja sam naviknut da razmišljam u istorijskim okvirima, pa sam zato ubeđen da nikako ne smemo da izgubimo Italiju, a pre svega Musolinija, kao svog saveznika.
Čak ni onda ako znamo da su slabiji partner i da im je potrebna naša pomoć. Zbog toga sam već na samom poĉetku svog delovanja u Hrvatskoj stavio do znanja u Zagrebu da su nam Ilalijani prijatelji. Ovo je ostavilo željeni utisak kod politiĉara u Zagrebu, premda sam od njih zahtevao da povuku korake koji nisu nimalo popularni kod Hrvata.
Ljudi mi jednostavno veruju, jer poznaju moju prošlost. Nažalost, ponašanje Italijana u Dalmaciji bilo je drsko i bezobrazno i to je prouzrokovalo napetu situaciju na torn podruĉju.
Posledice toga sam već ranije naveo: otežano je stvaranje hrvatske drţave, a time su nemačke trupe prisiljene da ostanu duţe nego što je bilo planirano; kod nekih Hrvata ponovo poĉinje da oživljava jugoslovenska ideja.

Е овај је дио занимљив

U toku razgovora oprezno sam naĉeo jednu temu koja je veoma delikatna. Pravio sam se da sam neobavešten, pa sam fireru postavio sledeće pitanje: koje su stvarne aspiracije Italije prema istoĉnoj obali Jadrana? Ako je taĉno da Italija hoće skoro celu Dalmaciju, onda se postavlja pitanje: kakav je stav Nemaĉke?
Ako je to sluĉaj, nameravao sam da nastavim i da kaţem da bi valjalo da odgodimo konaĉno reše-nje tog pitanja i da ga barem sakrijemo nekim provizornim, vojnim rešenjem. Hitler me je, međutim, ovde prekinuo i rekao: „Опо što apsolutno odgovara istini jeste ovo: mi nemamo nekakvih konkretnih obaveza prema tom problemu. Jedina naša obaveza sastoji se u tome da sve što se nalazi južno od reke Drave spada u italijansku interesnu sferu.
Kada bi Italijani bili pametni, vodili bi politiku kakvu ste vi upravo predložili. Jer je ona jedina razumna i korisna za njih! Ovaj problem, medutim, jeste iskljuĉivo njihov I mogu da ga rešavaju samo Italijani i Hrvati. Južno od reke Drave Nemaĉka ima samo privredne interese. U dubini duše, protivim se tome da Nemačka izađe na Jadransko more." U sebi sam pomislio da Hitler ne želi da nastavi politiku nemaĉkih careva iz doba srednjeg veka. Firer je nastavio sa svojim monologom: „Ako mi izađemo na Jadran, dakle, na Mediteran, to znači da smo opet izašli na zatvoreno more. Nemaĉka nacija, međutim, treba da vidi svoju budućnost na Severnom moru, koje je otvoreno prema svim okeanima sveta.
I, uopšte, Nemačka treba težište svojih ambicija da ima na severu (kazao sam sam sebi: 'Da, ovo je teorija Rozenberga!'). Da se Dalmacija nalazi u italijanskim rukama, u tome ima i dobrih strana. Ova regija će neprestano biti jabuka razdora između Hrvatske i Italije. Nemaĉka će tako ovde uvek igrati ulogu sudije (a ja umalo da ga nisam prekinuo: 'Kao da je to neka zahvalna uloga!'). Sem toga, opasnost da se ponovo rasplamsa jugoslovenski pokret zapravo i ne postoji."
Ja sam primetio da su Hrvati spremni da se prozovu Germani. Hitler je odbacio moju duhovitu primedbu i smešak sa kojim sam popratio komentar, i rekao je: „U ovoj primedbi sadržano je dosta istine. Rasna osnova Hrvata nije jednaka sa drugima koji po mentalitetu pripadaju orijentalnim narodima."
Upravo u ovome Hitler vidi garanta da će provalija i nesloga između Srba i Hrvata, koji su se našli ujedinjeni u zajedniĉkoj državi, ostati trajna.

Услиједили су ти преговори, или "преговори", заправо главни баја би "примио мишљења к знању", Италијани су разумљиво пуно тражили

Sa novim nemaĉkim poslanikom veĉerao sam u hotelu „Palas", koji trenutno slanuje u torn hotelu. Tu se našao i Fezenmajer. On se upravo vratio od poglavnika i ispricao nam strašnu novost. Ćano je prvo zahtevao od Hrvata da se Italiji prepusti cela daimatinska obala, koja ukljuĉuje i priliĉno veliko zalede. Kada je Pavelić taj predlog odbio, Ćano je predložio da se Hrvatskoj prepusti primorje sa nekim beznaĉajnim pomorskim lukama, kao što je Senj.
Cela Hrvatska trebalo bi da se potpuno oslanja na Italiju, i to privredno, vojno i spoljnopolitiĉki. Hrvatska treba da iz Italije dobije i jednog princa koji dolazi iz savojske kuće, i hrvatskoj delegaciji je predloženo da on bude proglašen za hrvatskog kralja.
Taj poslednji predlog Pavelić je odbio. To je obrazložio ĉinjenicom da on tom monarhu, kada bi stigao u Hrvatsku, ne bi mogao da garantuje da bi ostao živ ni tri dana. A i ostale Ćanove predloge Pavelić je opisao kao neprihvatljive za Hrvatsku. U toku ljubljanskih razgovora, koji su trajali ceo dan, sa nemaĉke strane to je prisutan Kaše.
On je zastupao neke ĉudne stavove. Tako je utvr0 da je Hrvatska u svojoj hiljadugodišnjoj istoriji imala daleko intenzivnije i ĉvršće veze sa Italijom nego sa Nemaĉkom. Ta tvrdnja predstavlja jedan nečuveno drzak istorijski falsifikat.
I kao vrhunac, pred većim brojem je izjavio sledeće: Musolini je u poslednje vreme doživeo toliko mnogo strašnih stvari i red je da mu se sada nešto pokloni. Pavelić se razume se, vratio u Zagreb duboko pogođen i s namerom da se odmah javi Hitleru i da ga zamoli da presudi u ovom sporu. Mi znamo da se on tome nikako ne bi obradovao. Kaše i Fezenmajer se trude da ta stvar ne dođe do Hitlera.
Sve u svemu, može da se kaže da se ovde, na malom prostoru, odigrava tragedija kakvu istorija još nije zabeležila.
Nemaĉka je prvo poslala "petu kolonu" protiv Jugoslavije, koju je vodio moj prijatelj Fezenmajer, kako bi pomogla da hrvatska revolucija pobedi. Ova revolucija sprovedena je doslovno uz pomoć nemaĉkih bajoneta. Hrvati su se tako oslobodili omrznutog „ugnjetaĉa" i gledali su puni nade u svoju nezavisnu državu koju su izgubili 1.102.
U tom trenutku odjednom se pojavljuje pobednik sa juga, koga Hrvati još više mrze nego Srbe, ili tačnije, koga preziru iz dubine duše, i sprema im novo ropstvo koje je daleko teže nego kada su bili pod Srbima. I sve se to događa jadnim Hrvatima, najvemijim vernicima Habzburške monarhije, a mi, Nemci, sve to mirno, pasivno posmatramo...

Павелић и коцкасти су се гицали, и на крају добили ку*чину, а Италијани и више него ли су се надали, мислим на окупационе зоне.

Firer liĉno, oĉevidno, ima osećaj da je ovde uvuĉen u jedan posao koji mu je, istina, doneo novu slavu ratnog pobednika, ali istovremeno time će sebi na leđa natovariti i mnoge politicke brige. Gotovo je neobjašnjiva Hitlerova potpuna lojalnost Italiji, a ona dolazi do izražaja i u njegovom govoru u Rajstagu od 4. maja 1941.
Da li je zaista bilo nužno da Hitler ide tako daleko u ispunjenju italijanskih zahteva, ja u to, evo, otvoreno sumnjam. Od svih stranih naroda koji su se od marta 1939. našli pod nemaĉkom upravom, ili su stajali pod nemaĉkom hegemonijom, postojao je samo jedan jedini koji je stvarno bio odan nemaĉkoj državi i njegovom vodstvu: Hrvati. A upravo su oni bili, možda, najgore kažnjeni!

Ово ће се, на жалост, најтрагичније преломити на Србима који су остали у ендехазији. То неко увјерење да су Хрвати закинути, "кажњени" створило је неку "обавезу" да им се на неки начин врати.
Бјеше тада приједлога, захтјева, да се Павелић и усташе елиминишу а да нацисти инталирају Мачека и ХСС на власт у Хрватској, но управо то неко увјерење да су Хрвати закинути је одредило да се благонаклоно гледа на Павелићев режим, нацисти су пустили своје керове са ланца, ниткове да одраде оно што им је нарав и да ту нову творевину претворе у мјесто ужаса, мјесто прекривено српском крвљу. Срби су тако платили страшну цијену у тим преворањима, и највећи су, ако не и једини, трагичари у тој причи.
О томе је пуно писао Хорстенау и о томе ћу у пар наредних постова.

 

[Nataša Rostova]

Hvala

 

[Khal Drogo]

У одличној серији "Сенке над Балканом" бјеше примједби на то како је у серији приказан Павелић. Не, режисер је добро проучио Павелићев профил, и он је баш такав био. Другим нитковима у историји можемо наћи неку позитивну карактерну црту, барем неку, шта ти ја знам, приврженост неким принципима или земљи, Павелићу не, хуља који је способан на свако недјело, без скрупула, осјећаја стида, који неће зло чинити само онда када није у прилици, подлац, подмукао, вјешт (уосталом адвокат је) да на најподмуклији начин изокрене ствари, зато би и оставио на неке добар дојам док га не провале, и један патолошки лажов.
Управо његовим профилом се у књизи бавио Хорстенау, оличење зла, о њему на једном мјесту (стр.84) пише

Ler mi je torn prilikom potvrdio da je do imenovanja došlo zaista na osnovu želje samog firera. Hitler je naglasio da sam mu ja suviše vaţan kao „predstavnik Nemačke" u Zagrebu i da ne želi da se ja premaram ako bih se suviše angažovao oko partizanskog rata. U Solunu sam sedeo do Lera i on mi je rekao: „Ostaćeš u Zagrebu do kraja rata."
U ovim burnim vremenima sa poglavnikom sam već vodio mnoge teške razgovore. Ti razgovori pali su mi utoliko teže što sam poslednjih meseci morao sve više i jasnije da se uverim koliko je ovaj ĉovek neiskren, lažljiv i zao. To mišljenje o Paveliću već odavno ima i ceo Zagreb, sem nekoliko njegovih najbliţih saradnika.

Па на стр.90

Na Novu godinu 1943, posle dužeg vremena, ponovo sam posetio starog maršala Kvaternika. Bio je, kao uvek, ljubazan. Pokušao je da me ubedi, zaklinjući se ĉasnom reĉju, da je celog svog ţivota bio najveći prijatelj Srba. Sve što je protiv Srba uradio, to je bilo po naredenju poglavnika. Njegov sin Dido, zapravo, i nije njegov sin, vec mu je Pavelić duhovni otac. Tokom boravka u emigraciji poglavnik je Dida, koji je pre toga bio normalan, simpatiĉan mladić, vaspitao tako da je postao ubica i sadista. Ranije je stari Kvaternik obožavao Pavelića, a sada kada govori o njemu kaže samo „onaj..."
Jednom prilikom postavio mi je detinjasto pitanje: „Da li ti njemu uopšte veruješ i jednu jedinu reĉ?"
Odgovorio sam: „Već odavno ni slova."
Ovo poslednje rekao sam, uostalom, u vise navrata i mladom hrvatskom ministru spoljnih poslova, koji je odmah otrčao poglavniku. Time je izgubio moje poverenje.
Prilikom našeg sledećeg susreta Pavelić me je pozdravio ovim reeima: „Vaša ekscelencijo, ja vam od sada obećavam da ću vam uvek govoriti istinu." Tokom sledećih petnaest minuta slagao me je tn puta.
Jednom sam mome dragom obergrupenfireru Kašeu, našem poslaniku, rekao, a pri torn sam pokazao na poglavnikovu sliku: „Pogledajte samo ovog tipa! Ošišajte mu kosu, obucite mu zatvoreniĉko odelo i pred vama će se pokazati najlepši zloĉinac." Kaše ceni i voli Pavelića samo zato što je biskupski blagoslov primio od samog Hitlera.
Kada je čuo moje reĉi, samo se kiselo nasmejao i iskrivio lice. Kaše zastupa teoriju da u Hrvatskoj vlada ĉisti raj. On tu teoriju brani pred svakim, pa ĉak i pred samim Hrvatima koji, naravno, dobro poznaju svoju zemlju. Postepeno se pretvara u smešnu, ali i tragiĉnu liĉnost, a on to već i jeste. Slovaĉki poslanik u Zagrebu kazao mi je još prošlog leta: „Da li vi znate da je glavni krivac za ovaj haos u Hrvatskoj vaš poslanik u Hrvatskoj?" Time nije saopštio ništa novo.

На много мјеста пише о Павелићу, како га је упознавао све црње и све се више гнушао тог хуље.
Овај Зигфрид Каше, њемачки амбасадор у НДХ је јако важна лићност за српско страдање у ендехазији.
Он је једини био уз Павелића, хвалио тај режим, и на бројне протесте њемачких генерала који су били згрожени усташким злочнима над Србима, код Хитлера би амортизовао тај гњев, и ови ниткови усташе би даље били пуштени са ланца.
За ту нашу гсрпску олготу у ендехазији тројица хуља су, по мени, "најзаслужнији", први је наравно поглавник, други је овај Зигфрид Каше, трећи је наравно извјесни Степинац који је том злу настојао дати морално прихватљиву форму.
Када би морао рангирати ову тројицу хуља био би у великом проблему, добро сад, можда би Кашеу помогло што и није баш био капацитет који ће разумјети ситуацију, но између ове двојице проблем остаје.

 

[Khal Drogo]

Када се данас говори о том времену, у том неком наративу иде се у ширину, уз страдање Срба у ендехазији, обавезно се додају Јевреји, Роми, Хрвати, антифашисти (??), то особито важи код данашњих историчара, пардон повјесничара у лијепој њиховој, у интервјуу Голдштајна (овдје) једном листу у једном моменту каже

Prema nekim dokumentima, čak je i nemački vojni ataše u Zagrebu Glez fon Horstenau napisao Hajnrihu Himleru da su nemačke trupe "nemi svedoci brutalnosti ustaša nad Srbima, Jevrejima i Romima

но то једноставно није истина, Horstenau то није тако писао, и он у свом дневнику увијек наглашава да су у питању звјерства према Србима, некад православним Србима, што и јесте разумљиво, ако је 90% тих злодјела усмјерено према једном колективитету, некако је логично да се то тако и примијети и напише.
Било јесте и гнушања и протеста њемачких генерала, но не и реакције са праве адресе.
Тако на стр. 70-71 помунте књиге имамо

Ovo, međutim, ima samo teoretsku vrednost. U grubom svetu činjenica, firer, time što je Austrijanac, ne povlaĉi nikakve krajnje zakljuĉke. Neposredno pred Pavelićevu posetu fireru, Ler je razgovarao sa Hitlerom i ukazao na užasnu politiku ustaškog reţima. I tokom poslednjeg razgovora Ler je o tome razgovarao sa Hitlerom. Stekao sam utisak da ovoga puta Ler uživa podršku ĉak i od Himlera.
Hitler je, medutim, odbacio Lerove prigovore. Kada je započelo razgovor o ustaškim užasnim zloĉinima, Hitler je primetio da mu je Pavelićev režim u Hrvatskoj odan, te da zato nema nikakvog razloga da i dalje ne podržava ovaj režim.
Nemaĉka nema previše dobrih prijatelja. Dobri Hrvati, zakljuĉio je firer, neka se "slobodno ižive". On je pod ovim mislio na ubijanje Srba. U istom trenutku nemačko ministarstvo spoljnih poslova ima velike muke zbog Nedića, a to je pre svega posledica hrvatskog režima koji je ogrezao u krvi. Nedić i ĉlanovi njegove vlade 20. septembra 1942. predali su nemačkim vojnim vlastima memorandum i ponudili ostavku.
U memorandumu su nabrojali razloge koji su ih naveli na taj korak: nemačke vlasti, kao prvo, prekomerno eksploatišu Srbiju; dalje, na snazi je zakon o odmazdi nad srpskim civilnim stanovništvom; treće, bugarske trupe okupirale su deo srpske teritorije; ĉetvrto, komandu nad Nedićevom policijom imaju viši ĉinovnici iz SS jedinica i nemačke policije (HSSPF).
Majsner (Meyszner) odbio je da prihvati Nedićevu ostavku tako daje on i dalje bio predsednik srpske vlade i pored toga što su mu nemačke okupacione vlasti dale samo neznatne ustupke.
Ali šta briga moćnike i siinike za tako sitne stvari kao što je, eto, srpski problem sa ove i one strane reke Drine; ili, pak, sećanje na situaciju iz 1903. izmedu Austrije i Srbije, koja je prouzrokovana smrću poslednjeg Obrenovića!
"Iživljavanje", to je postao temeljni princip naše međunarodne politike. i ovo "iživljavanje", razume se, mora, verovatno, ako se pokaže potreba i okolnost, da ima svoje granice, ali njih će da pokaže moćna ruka sudije.

Свједочење о усташким непочинствима имамо на стр. 85-86

Kada smo se vratili iz Rusije, ja sam, prirodno, odmah saznao za neizmerne i strašne svinjarije koje je uradila ova rulja zloĉinaca i ubica. Ponovo sam se obratio Paveliću, a on mi je preko Iva Perĉevića, ĉiji su uloga i položaj iz dana u dan sve nesnošljiviji i teži, pismeno odgovorio da su u Bjelovaru, nažalost, bili prinudeni da uhapse ĉetvoricu komunista.

U torn ĉasu, a to je istina, bilo je uhapšeno najmanje šest hiljada i pet stotina nesrećnih ljudi, oba pola i svih uzrasta, ili odvedeno u strašni Iogor, ili ubijeno.
I dalje su nastojali da mi podvale** - i da me bezoĉno lažu. To mi je, posle svega, toliko postalo glupo i neizdržljivo da sam, u prisustvu Kašea i novog šefa generalštaba Prpića, zatražio da se u Bjelovar uputi jedna mešovita nemaĉko-hrvatska komisija.
Slika sa kojom se ova komisija suoĉila bila je, najblaže reĉeno - jeziva. U samom Bjelovaru najmanje je šest hiljada ljudi palo u kandže zloĉinaca, a da ne govorimo o Grubišinom Polju, rodnom mestu Petra Preradovića, koji je i sam bio pravoslavac, i to sve do stupanja u Vojnu akademiju u Beĉkom Novom Mestu.
A i druga mesta su svedoĉila o strahotama. Svuda su žrtve bile iskljuĉivo Srbi, obeleženi svojom religijom i nacionalnom pripadnošću, a njihovi oĉevi i dјedovi borili su se generacijama pod carskom, austrijskom zastavom.
Tomić je zbog toga smenjen i Pavelić je obećao da će ga likvidirati. Kada sam, međutim, posle nekoliko dana, zbog jednog drugog sluĉaja, izašao na teren, mogao sam da vidim na glavnoj železniĉkoj stanici u Sisku kako se kreću, bez nekog vidnog reda, tamo-amo, teretni vagoni kroz ĉije su okovane prozore provirivale žene sa decom, koje danima nisu jele. Sve žrtve divnog ustaškog režima.
Drugi događaj! Još moj bes nije bio nestao zbog Bjelovara kad sam doznao da su ustaški zloĉinci iz logora Jasenovac (mesto strave) upali u tri sela na reci Savi, koja su pred kraj 1941. prešla u rimokatoliĉku veru. Na moju telefonsku intervenciju Pavelić je obećao da će preduzeti odgovarajuće mere. Samo dva dana kasnije moj hrvatski prijatelj mi je javio daje došlo do novog napada na ova nesrećna sela.
Rešen na sve, požurio sam do šefa države i izjavio mu da ću liĉno da posetim taj strašni logor u Sisku, a" pored toga i sela (srpska, prim, prev.) na Savi. Zahtevao sam da sa mnom pođu i ustaški funkcioneri. Voz je trebalo da krene kroz dva sata.
Pavelić mi je dodelio jednog državnog sekretara, kao i svog ađutanta, ustašu. Pored mene i gore spomenutih na put su krenuli i Mecger, garnizonski lekar i nekoliko ĉinovnika nemaĉkog biroa za rad u Zagrebu. Srce me uvek zaboli kada putujem ovom od boga blagoslovenom i lepom zemljom, a pri torn mislim kakvu su joj veliku nesreću naneli zlikovci.
U Sisku na železničkoj stanici doživeo sam scenu o kojoj sam već govorio. Poslao sam lekara da pobliže pogleda i pregleda ljude u vagonu.
Sam nisam prišao nijednom. Izbegao sam da to uradim jer nijedan nemaĉki general ne bi smeo da to uradi a da odmah ne reaguje i zaustavi ovu svinjariju. Meni je, medutim, bilo zabranjeno da politiĉki delujem.
Posle toga krenuli smo u koncentracioni logor koji je bio smešten u jednoj fabrici. Bilo je malo muškaraca, mnogo žena i dece slabo odevene, kojima je krevet bio hladni kamen. Goli kosturi. Zatvorenici su plakali, zapomagali.
Komandant logora, dripac, bilmez. Kada sam se kasnije video sa Pavelićem, o komandantu logora je govorio veoma dobro. Nisam ga ni pogledao. Ustaškoj pratnji sam kazao: ”Kad čovek ovo vidi, on može samo da pljune... samo da pljune, da, moja gospodo!'; I najstrašnije: u jednoj prostoriji, duž zida, na retko nabacanoj slami, svakako tek odskora, zbog moje "inspekcije", ležalo je oko pedesetoro gole dece, delom već mrtve, delom na izdisaju! Ne treba zaboraviti da su tvorci koncentracionih logora Britanci, i to tokom Burskog rata. No, ova mesta strave i užasa u Hrvatskoj, pod Pavelićem, koga smo mi doveli na vlast, vrhunac su užasa. Najgore, međutim, jeste u Jasenovcu u koji obiĉan smrtnik ne sme ni da priviri.
Preko tumaĉa sam razgovarao s nekim od ovih nesrećnih i jadnih ljudi, pruţio im ruku i mnogi od njih su, najverovatnije odmah po mojoj poseti, mogli da odu kući gde su sigurno zatekli uništeno sve, bez izuzetka.
Nastavili smo putovanje vozom, a pridružio nam se hrvatski komandant korpusa general Rumler, koji je služio i u staroj Austriji. Posle kraće vožnje izašli smo iz voza i ušli u nemaĉki automobil koji nas je ĉekao. Hteli smo da razgledamo lepu šumu pored Save. Reĉeno nam je da je to "partizanski kraj". Mi nismo videli nijednog. Ali smo primetili mnogo konja koji lutaju sami, bez gospodara, i krdo krava, a da ne spominjem i bezbroj gusaka. U Crkvenom Boku, blizu reke Save, javio mi se komandant tenkovskog odeljenja zajedno sa svojim oficirima.
Dan ranije sam ga poslao ovde. Kapetan je Švaba (iz kraja oko Štutgarta), poručnik prve klase dolazi iz severne nemaĉke pokrajine Holštajn, a poručnik iz Hanovera.
Sva trojica su tako divni momci da ĉoveku ne preostaje drugo već da ih zagrli jer su pristojni, lepo vaspitani i gnušaju se onoga što se dogodilo i što su videli.
U nesrećno selo upalo je dva puta po pet stotina fukara i zlikovaca, stari između petnaest i dvadeset godina, pod komandom dvojice ustaških poruĉnika. Pobili su sve one do kojih su stigli, žene silovali, a zatim muĉili sve dok nisu umrle; i decu su ubijali. U Savi sam video jedan ženski leš iskopanih oĉiju i sa komadom drveta uguranog u polni organ. Sirotica nije imala vise od dvadeset godina kada je dopala u ruke ovim nemanima i vampirima. Na uglu jedne kuće gladne svinje kidale su leš nekog muškarca. Sve kuće su bile opljaĉkane. One "srećnike" koji nisu bili ubijeni odmah u selu ukrcali su u kamion. Neki od njih su tokom vožje presekli sebi vene.
Neke od izbeglih (Srba, prim, prev.), koji su pobegli u obližnju šumu, toliko je ohrabrila pojava nemačkih tenkova da su se vratili u svoje selo. Ljudi su bili uplašeni, ali su ipak izgledali i nekako srećni. Koliko smo dobroga mogli da uradimo u ovoj zemlji, samo da nam je pružena prilika i da nam je bilo dozvoljeno! A ovako smo mogli samo da gledamo kako se ovi neljudi, sadisti iživljavaju!
Ja sam, razume se, svaki put protestovao, no, moja vlast nije bila tolika da sprečim sva nedela. Tešim se da mi je ipak pošlo za rukom da spreĉim neke zločine ii ovom neizdrživom moru zla.
Mogu da se sa punim pravom donekle tešim da sam spasao živote nekoliko hiljada ljudi. Da sam makar mogao da spasem živote stotinama hiljada ljudi,

Поред описа тих ужаса, непојмљивих људском уму, њемачки генерали када пишу о страдању Срба, увијек као и у овом случају, помињу стотине хиљада убијених Срба.
Како и стоји на једном мјесту у приложеној књизи

Kasnije je osnovano još nekoliko, a među njima i ozloglašeni koncentracioni logor Jasenovac koji se nalazi na ušću Une u Savu. Na ovaj naĉin, na osnovu nemaĉkih procena, do jeseni 1941. ubijeno je prilikom pogroma i u logorima 200.000 Srba. Do kraja 1943. poslanik dr Nojbaher procenjuje broj ubijenih Srba na oko 750.000.

То су њемачки подаци, а Нијемци су имали добре оперативне податке.
И овај дневник њемачког генерала нам открива колико бјеше то наша трагична и ужасна прича.

 

[Лички гусар]

Дакле све се догодило преко ноћи?

Онда су Хрвати најспособнији народ на свијету.

 

[Khal Drogo]

Дакле све се догодило преко ноћи?

???

 

[Khal Drogo]

Имамо занимљиво запажање у дневнику на стр.252 о уцјењивању главе оног Броза

Uveče, 27. januara 1944. posetio sam Kašea. Razgovarali smo o tim pitanjima. Saopštio sam mu i poruku koju mi je poslao Jodl, ali sam prećutao Hitlerovu nezainteresovanost.
Sasvim smo lepo razgovarali. Ispriĉao mi je da će sledećeg dana posetiti poglavnika kako bi mogao da prenese moj protest zbog novih ustaških zloĉina.
Kaše je, razume se, mnogo ublažio moj protest. U poverenju mi je priznao da Luburić radi zajedno sa Beklom kako bi Tita uhvatili ili ubili.
U pismu Paveliću ja sam Luburića oznaĉio kao „masovnog ubicu". Bog da ih blagoslovi u poduhvatu hvatanja Tita, no njima to sigurno neće poći za rukom.
Hteo bih nešto da kažem o plakatu na kome stoji da je Tito ucenjen sa sto hiljada nemaĉkih maraka u zlatu. Ovo je bila Litersova ideja.
Kritikovao sam ovaj korak. Odgovoreno mi je da čutim jer je to bila liĉno Hitlerova ideja. Varlimont mi je, međutim, priĉao, prilikom našeg poslednjeg susreta, da Hitler uopšte nije bio toliko zainteresovan za hvatanje Tita.
Tokom razgovora sa Kašeom spomenuo sam da me je Pavelić viđe puta slagao kada je govorio o Luburiću. Kaše je na to odgovorio bajkom da se Maĉek, kada je
poslednji put promenio mesto stanovanja, mnogo pouzdao u policijsku zaštitu Kašeovog prijatelja Luburića....

и да Хитлер уопште није био заинтересован за хватање Броза.
Ово је додуше Хорстенау (у супротном би могли вјеровати његовом расуђивању) сазнао преко друге особе (Верлимонта) у сталном контакту са Хитлером, међутим ако је тачно, отвара нека питања, и могуће закључке, да су Броз и партизански покрет Хитлеру одговарали у неким његовим комбинацијама.
Овдје је ипак препоручљив опрез са закључцима.

 

[doppler]

Eto sto su nemci zapoceli preko hrvata 41 , zavrsili su 95 , na srecu ne na isti nacin, nego etnickim ciscenjem.
Dok je cela evropa sve to podrzala, demokrate sa zapada, borci za ljudska prava....

Mucno za citanje.

 

[Khal Drogo]

У сваком рату прва жртва бива истина, некад у обмани те лажи бивамо дуго заровљени док неки списи или дбевници попут овог не угледају свјетло дана. Овај дио за нас и није битан (посредно можда), али доста је обмана и лажи око проглашења монструм творевине ендехазије и оно у чему је данас усташија у лијепој њиховој опијена, улогом поглавника у тим временима нема ни мрву истине.
И ту нам Хорстенау на стр.286-7 приложене књиге

Pavelić se potpuno prilagodio i stopio sa italijanskom sredinom. Naroĉito se u toj zemlji dobro osećala njegova supruga. Ona je bila protiv Trećeg rajha. Aprilski rat ga je potpuno iznenadio. Još je vise bio zateĉen time što niko nije na njega ĉekao, i sveĉano proglašenje hrvatske drţave izvršeno je bez njegovog učešća. Slavnko Kvaternik, bivši austrougarski potpukovnik, bio je taj koji je sveĉano objavio stvaranje "Nezavisne drţave Hrvatske". Bilo je to na Veliki petak, 10. aprila 1941, a u pozadi su se vijorile nemačke zastave.
Dakle, prisutni nisu bili ni Pavelić, ni Italijani. Kako je saopštio dr Prebst (Proebst), Pavelićeva supruga je bila besna jer je računala s tim da će sa svojim mužem ući u Zagreb, i to samo pod zaštitom i u pratnji Italijana. Verovatno je u podsvesti mislila i na muža svoje sestre. Reĉ je o jevrejskom trgovcu Vajnbergeru. Cim je osnovana hrvatska drжava, on je odmah pobegao iz Zagreba.
Dakle, ulazak Ante Pavelića u Zagreb bio je neobiĉan. U grad je ušao noću. Dva dana pre toga zadržao se u Karlovcu, gde se skrivao.
Od samog poĉetka italijanska veza je predstavljala teret za Pavelićevu politiku. Prilikom moje prve posete Pavelicu zapazio sam da on uopšte nije isprva ni razmatrao Hitlerove predloge koje sam mu ja saopštio. Njegova prva briga bila je da zadovolji italijanske želje, da proširi italijanski uticaj sa podrucja Zadra u pravcu Splita. Sreli smo ga posle razgovora u Ljubljani i Monfalkoneu. Pravio je da je iznenađen italijanskim apetitima prema dalmatinskoj obali.
Najveći deo italijanskih zahteva ne samo da mu je bio dobro poznat, već ga je on pre nekoliko godina i prihvatio. Tako je došlo do 18. maja 1941. kada je Pavelić potpisao ugovor u Rimu, koji je u velikoj meri odgovarao dogovoru koji je pre nekoliko godina Pavelić sklopio sa Musolinijem.
Već poĉetkom maja 1941. savetovao sam hrvatskom poslaniku u Berlinu dr Benconu da poglavnik pokaže prema Italijanima veću odlučnost u odbrani hrvatskih interesa. Da je ovde imao uspeha, nemaĉka politika bi ga pre podržala nego izgrdila. Ante Pavelić je u Rimu, kako smo već kazali, potpisao ugovor, sa blagim grĉem na lieu, koji je otkrio sledeću stvar. Bio je uzbuden jer je znao da je žrtva svoje politike iz emigrantskih dana. Sem toga, on je bio spreman da se odrekne svega osim vlasti do koje je došao neoĉekivano i nezasluženo. Pri torn je pred neobaveštenim ljudima izigravao muĉenika nemaĉko-italijanskih prijateljskih veza. Ovu ulogu je još dugo nastavio spretno da igra.

казује да се Павелић кришом под окриљем ноћи ушуњао у Загреб након што је ендехазија већ проглашена, прије тога скривајући се два дана у Карловцу.
Такође нам казује да је све уступке Италијанима, окупациону зону, поглавник већ раније договорио са Мусолинијем, а да је само глумио озлојеђеност.
Но добро, већ сам то написао, хуља способна за сваки пасјалук.

 

[Khal Drogo]

Хорстенау у приложеној књизи помиње и четнике. Као непријатеље против којих њемачке снаге предузимају акције (упс). Тако на једном мјесту на стр. 289 пише;

Poĉetkom 1942. nemaĉko-italijanske vojne jedinice preduzele su akciju protiv ĉetnika, i to na prostoru Sarajeva.
Operacijom čišćenja terena protiv četnika komandovao je general artiljerije Bader, vojni zapovednik Srbije. Italijansko učešće u akciju ograniĉilo se na njihove namere da zaposednu Sarajevo. Prvi put se pojavio lukavi Roata koji je komandovao italijanskom vpjskom. Jedva smo uspeli da spreĉimo Italijane da ne zauzmu Sarajevo. Roatine trupe morale su da se zaustave u sarajevskim predgrađima. Akcija ĉišćenja terena severoistočno od Sarajeva uspela je.
Nemačke mere pokazale su dobar rezultat. Naša zaštita srpskog civilnog stanovništva na potezu Sarajevo-VIasenica uspešno je okončana. A onda se odjednom javio zastavnik jedne ustaške jedinice i krenuo u "veseli lov" na pravoslavno stanovništvo. Naši su uhapsili zastavnika i njegovo ustaško društvo. Liĉno sam odobrio akciju hapšenja. Hrvate smo razoružali i uhapsili. Vrhovnoj komandi Vermahta poslali smo telegram sa pitanjem da li da ovim ustašama
sudimo pred nemaĉkim vojnim sudom. Ustaški sud bi ih oslobodio. Primili smo odgovor: "Firer smatra da su ustaše državotvorni pokret koji moramo da podržimo. Zato treba da im progledamo kroz prste i da tolerišemo njihove ispade. Uhapšene ustaše moramo da predamo hrvatskim vlastima."

како су њемачке трупе успјешно спровеле акцију против непријатеља четника (Хорстенау пише, не неко од форумаша), а онда крећу усташе у "весели лов" (читај да мало кољу) на српску нејач. Звучи познато.
Приликом ове акције ту се задесио Хорстенау (како сам каже) који није дао усташама да спроведу крвави пир, но није увијек тако било, други би често само главу окренули.

 

[Khal Drogo]

Хорстенау на стр. 290 бави се и зликовцем Виктором Томићем, непочинштвима у Срему

Banditi Ante Pavelića bacili su oko na bogata pravoslavna sela koja se nalaze između Save i Drave. Krajem avgusta 1942. mladi Eugen Kvaternik sproveo je "policijsku akciju" u Sremu, koju je odobrio glupi Kaše. U operaciji su sa manjim brojem ljudi uĉestvovale i nemaĉke trupe. Ĉoveku preostaje samo da ih tuži Bogu!
Viktor Tomić je u Sremu imao punu podršku Pavelića. On se ubraja u najpoverljivije Pavelićeve ljude. Tomić je masovni ubica, pijanica i sluga pokorni. Prvi put kada sam ga sreo, bilo je to u nemaĉkoj ambasadi u Zagrebu, pružio sam mu ruku. To je bio i poslednji put jer tada nisam znao ko je on. Kaše je, naravno, bio oduševljen posetom visokog ustaškog funkcionera. Akcija umirivanja ustaniĉkog terena sastojala se zapravo u jednoj neprestanoj orgiji klanja, pijanĉenja i silovanja. Glavne žrtve, razume se, bili su bogati srpski seljaci Srema koji je pretežno naseljen pravoslavnim stanovništvom.

и Грубишном Пољу

Ti izgredi su najzad bili previše i za jednog Kašea. Do danas nisam primio službeni izveštaj o torn dogadaju, ali znam da je jednom usred noći Kaše zahtevao od hrvatske vlade da se Tomić opozove sa svog položaja u Sremu. Hrvatska vlada je ispunila Kašeovu želju.
Posle toga proteklo je manje od ĉetrnaest dana kada sam primio vest da je Eugen Kvaternik preneo svoja ovlašćenja na Viktora Tomića da vodi akcije "umirivanja" podruĉja oko Bjelovara i Grubišnog Polja. To bi moglo da bude oko 18. septembra 1942. Poglavnik se upravo spremao da otputuje i da poseti firerov glavni štab u Vinici. U Grubišnom Polju rođen je veliki hrvatski pesnik Petar Preradović. U rukama sam već imao originalni dokument koji govori o Kvaternikovom naređenju. Pavelić je ipak sve poricao i rekao daje preko telefona naredio da se planirana akcija zaustavi.
Ja sam mu javio da je u Bjelovaru već uhapšeno pet stotina Srba, a onda mi je Pavelić preko Perĉevića poruĉio kako je uhapšeno svega pet ili šest osoba. Pre nego što sam krenuo u Rusiju, Eugen Kvaternik mi je priĉao sliĉne bajke. Smejao se mojoj, kako je verovao, naivnosti.
I zaista, sada je krenula jedna od najkrvavijih i najužasnijih akcija koje su u poslednje tri godine "sprovedene" u Hrvatskoj. Iz svojih kuća isterani su starci, žene i deca. Zatvorili su ih u vagone u kojima se prevozila stoka. Tu su bili sabijeni u velikom broju, danima im nisu otvarali vrata vagona i vozili su ih u užasan koncentracioni logor Jasenovac. Ustaše su se dokopale velikog bogatstva srpskih seljaka. Od strane hrvatske vlade službeno je javljeno da su ovu operaciju "prekinuli". U drugoj polovini oktobra 1942. stigle su do mene nove grozne vesti. Pogođen je bio kraj zapadno od Jasenovca, oko reke Save. Jasenovac je najstrašniji koncentracioni logor u Hrvatskoj.

На доста мјеста у приложеној књизи се осврће на Јасеновац, ево занимљивих запажања на стр.291

Već u novembru 1941. ja sam zahtevao da u koncentracioni logor dođe jedna nemaĉka komisija. Eugen Kvaternik se tome opirao. Vise nedelja se borio protiv mog plana kako bi dobio na vremenu. Ovo vreme je upotrebio da pored stvarnog logora smrti izgradi "Potemkinovo selo". Iz susednih sela doveo je ljude koji su dobili zadatak da glume zatvorenike.
Oni su izgledali veoma zadovoljno, a logor je bio lepo izgraden, ali je u njemu bilo mesta za samo 1.400 ljudi. Ĉak i naivnom Kašeu ceo izveštaj izgledao je neobiĉno i sumnjivo. Stvarni logor Jasenovac nije nikada video nijedan Nemac.
U logor bismo mogli da uđemo samo uz pomoć tenkova. Logor je bio pod komandom naroĉito divljeg i okrutnog Luburića.
On je živeo u emigraciji i bio je propali student. Jasenovac je branilo oko hiljadu ustaša. Oni, navodno, nisu nikome bili odgovorni. Vršili su teror nad celim krajem. Kretali su u svoje neĉuvene krvoloĉne "akcije", i to kad god im se prohtelo.
Jednom prilikom sam doznao da se ponovo sprema jedna takva akcija. Hrvati, sa Pavelićem, ponovo su poricali istinitost moje informacije. Ja sam onda naredio da mi se stavi na raspolaganje specijalni voz; zahtevao sam od poglavnika da mi da dvojicu hrvatskih pratilaca. Dobio sam drжavnog sekretara Zajca i ustaškog "potpukovnika" Lisaka.
Krenuo sam na put, a to Pavelića nije nimalo obradovalo. Šta sam sve video na železniĉkoj stanici u Sisku i u obližnjem koncentracionom logoru, a zatim, posle duže vožnje automobilom, gde je me pratio nemački tenk, u Crkvenom Boku - sve te užasne zloĉine poĉinjene od strane Luburića i njegovih bandita. To jednostavno ne može da se opiše.
Stanovnici Crkvenog Boka malo pre mog dolaska prešli su u rimokatoliĉku veru. Posle mog povratka u Zagreb predao sam Paveliću kratak izveštaj. Saopštio sam mu surovu istinu, bez ikakvih ulepšavanja. Postavio sam nekoliko zahteva. Obećao mi je svojom časnom reĉju da će moje ţelje ispuniti. Pri torn, sada mi je jasno, nije ni pomišljao da obećanje i ispuni. Već sam tada morao otvoreno da mu kažem kako sumnjam da njegova časna reč nešto vredi. Sledeći put primio me je sa najsvečanijim obećanjem da vise neće da me laže. Posle dva minuta ponovo je lagao.

 

[Nikita Kulganov]

Хорстенау у приложеној књизи помиње и четнике. Као непријатеље против којих њемачке снаге предузимају акције (упс). Тако на једном мјесту на стр. 289 пише; како су њемачке трупе успјешно спровеле акцију против непријатеља четника (Хорстенау пише, не неко од форумаша), а онда крећу усташе у "весели лов" (читај да мало кољу) на српску нејач. Звучи познато.
Приликом ове акције ту се задесио Хорстенау (како сам каже) који није дао усташама да спроведу крвави пир, но није увијек тако било, други би често само главу окренули.

Kakve bajke cetnici se borili protiv Nemaca, a jos napisao nebuloze na drugoj temi da su Nemci izdali poternicu za Titom, ali da ga ustvari nisu ni trazili
Kako te ne mrzi ovake gluposti da postavljas ?

 

[banebeograd]

Kakve bajke cetnici se borili protiv Nemaca,

ma da bre, ti nemci su bas neki lud narod, ratuju pune cetiri godine po kraljevini a ne znaju ko su im saradnici,
nije ni cudo sto su izgubili rat kad su takvi

 

[Nikita Kulganov]

ma da bre, ti nemci su bas neki lud narod, ratuju pune cetiri godine po kraljevini a ne znaju ko su im saradnici,
nije ni cudo sto su izgubili rat kad su takvi

Na Blajburgu su Nemci ratovali sa Cetnicima, ili kod Knina ?

 

[Khal Drogo]

Тему сам отворио јер Хорстенаова свједочења у мемоарима у виду књиге много тога разоткривају, дају на многе догађаје нови поглед, и по мени да би боље разумјели ту нашу трагедију, зашто је тако по слу отишло, понешто нам и ово дјело открива.
А како то и бива на било ком форуму, убаци се трол (ем провокатор, ем глуп, ем неспособан да прочита текст који тролује, најгора могућа комбинација) који кретенским постовима загађује тему и упире се то све обесмислити.

Но добро, игнорисаћемо билмеза, идемо даље. Сам Хорстенау на једном савјетовању код Хитлера (стр. 177-178) даје своје виђење Хрвата, које је добро упознао и како је говориo послије Кашеа, морао је говорити и крајње "бираним ријечима"

Već sam pomislio da neću dobiti priliku da i ja govorim. To ne bi bila nikakva šteta. Onda se javio za reĉ Jodl i predloţio fireru da mu ja nešto kažem o Hrvatskoj. Kako je nesrećni Kaše pre mene bio kod Hitlera, a on je obavio svoj "posao", to me je prisililo da budem oprezniji. Tako sam bio prisiljen da glumim Cezara, te da neprestano ponavljam kako je Brut "ĉastan ĉovek". Pa ipak, želeo sam da kažem sve što je važno za tu temu.
Moje izlaganje zapoĉeo sam time kako i ja delim mišljenje da je potrebno, makar i prividno, da Hrvate od sledeće godine vise angažujemo u ratnim operacijama. Istovremeno, nisam propustio priliku da kažem da je raspoloženje među hrvatskim oficirima lose, a zatim sam nastavio:
"Moj fireru, Hrvati su primitivan narod. Oni nisu u stanju da prodru u suštinu stvari kao mi Nemci. Zbog toga oni ne prosuđuju ratnu situaciju na osnovu njene najdublje suštine, nego iz ugla njene spoljne, površinske strane. Oni su imali teška iskušenja na jugu i istoku i uspešno su ih položili, ali su postali zabrinuti i zamišljeni. Ovo raspoloženje prenosi se i na njihove oficire..."

Како су како сам каже биране ријечи, можемо закључити даније имао добро мишљење о Хрватима. Додуше и не чуди, већ се био нагледао ужаса, звјерстава, а и контакти бејаху са хуљама на свакојаке пасјалуке спремним, о чему сам већ дао осврт на неке његове забиљешке.

 

[banebeograd]

Na Blajburgu su Nemci ratovali sa Cetnicima, ili kod Knina ?

jel ti koristis google translate pa izlaze ovakve nerazumljive recenice ?

 

[Nikita Kulganov]

Тему сам отворио јер Хорстенаова свједочења у мемоарима у виду књиге много тога разоткривају, дају на многе догађаје нови поглед, и по мени да би боље разумјели ту нашу трагедију, зашто је тако по слу отишло, понешто нам и ово дјело открива.
А како то и бива на било ком форуму, убаци се трол (ем провокатор, ем глуп, ем неспособан да прочита текст који тролује, најгора могућа комбинација) који кретенским постовима загађује тему и упире се то све обесмислити.

Но добро, игнорисаћемо билмеза, идемо даље. Сам Хорстенау на једном савјетовању код Хитлера (стр. 177-178) даје своје виђење Хрвата, које је добро упознао и како је говориo послије Кашеа, морао је говорити и крајње "бираним ријечима"Како су како сам каже биране ријечи, можемо закључити даније имао добро мишљење о Хрватима. Додуше и не чуди, већ се био нагледао ужаса, звјерстава, а и контакти бејаху са хуљама на свакојаке пасјалуке спремним, о чему сам већ дао осврт на неке његове забиљешке.

Jako ste smesni gospodjoposto vredjate jer nemate nikave argumente , a pogotov ''zapazanja'' da je Hitler imao kombinacije sa Titom, i da Nemci nisu ni trazili Tita, i da su poternicu izdali reda radi. Nemoj te samo copy pest, daj te vasa objasnjenja.

 

[banebeograd]

Jako ste smesni gospodjoposto vredjate jer nemate nikave argumente , a pogotov ''zapazanja'' da je Hitler imao kombinacije sa Titom, i da Nemci nisu ni trazili Tita, i da su poternicu izdali reda radi. Nemoj te samo copy pest, daj te vasa objasnjenja.

pa to objasnjenje koje bi tebe zadovoljilo , kakvo god ono bilo primeni na slucaj drazine poternice iz decembra 1941 i one kasnije od 1943 !!!

 

[Лекизан]

Jako ste smesni gospodjoposto vredjate jer nemate nikave argumente , a pogotov ''zapazanja'' da je Hitler imao kombinacije sa Titom, i da Nemci nisu ni trazili Tita, i da su poternicu izdali reda radi. Nemoj te samo copy pest, daj te vasa objasnjenja.

То не каже он него Едмунд Глез фон Хорстенау, Шваба директни сведок многих догађаја, па критикуј њега ако мислиш да је написао нешто неистинито.Наравно за то мораш имати одговарајуће аргументе, па почни......

 

[Nikita Kulganov]

То не каже он него Едмунд Глез фон Хорстенау, Шваба директни сведок многих догађаја, па критикуј њега ако мислиш да је написао нешто неистинито.Наравно за то мораш имати одговарајуће аргументе, па почни......

Mene zanima da se objasni i da se izvor da je Hitler imao kombinacije sa Titom i partizanima ???

 

[Khal Drogo]

То не каже он него Едмунд Глез фон Хорстенау, Шваба директни сведок многих догађаја, па критикуј њега ако мислиш да је написао нешто неистинито.Наравно за то мораш имати одговарајуће аргументе, па почни......

Варлимонтово запажање поменуо као занимљиво везано за поменуту потјерницу.
У посту бр.7 написах

Имамо занимљиво запажање у дневнику на стр.252 о уцјењивању главе оног Броза и да Хитлер уопште није био заинтересован за хватање Броза.
Ово је додуше Хорстенау (у супротном би могли вјеровати његовом расуђивању) сазнао преко друге особе (Верлимонта) у сталном контакту са Хитлером, међутим ако је тачно, отвара нека питања, и могуће закључке, да су Броз и партизански покрет Хитлеру одговарали у неким његовим комбинацијама.
Овдје је ипак препоручљив опрез са закључцима.

и ту сам како си и примијетио пренио Хорстенаово свједочење из књиге (стр.252)

Hteo bih nešto da kažem o plakatu na kome stoji da je Tito ucenjen sa sto hiljada nemaĉkih maraka u zlatu. Ovo je bila Litersova ideja.
Kritikovao sam ovaj korak. Odgovoreno mi je da čutim jer je to bila liĉno Hitlerova ideja. Varlimont mi je, međutim, priĉao, prilikom našeg poslednjeg susreta, da Hitler uopšte nije bio toliko zainteresovan za hvatanje Tita.

Када сам написао да је препоручљив опрез са закључцима, вођен сам примјетном нетрпељивашћу која у читавом дјелу провејава између Хорстенауа и генерала Рудолфа Литерса (а Хорстенау у дјелу вјерује да је потјерница његов идиотлук) и ту код излагања некад не треба искључити пристрасност. Чисто да то разјасним.

Иначе нема ту ништа спорно (игнорисаћемо овог јадног трола који ем није у стању да упамти шта је прочитао, ем није у стању да разумије, није до њега), ако нисте заинтересовани за хватање вође покрета који вам прави проблеме, сваки мислећи човјек ће закључити да вам ти одговарају у неким комбинацијама.

 

[Khal Drogo]

Идемо даље. Свакако је вриједно свједочење Харстенауа за у нашој историографији "темељито" (да ли?) обрађену операцији "Шварц". У књизи на стр.135 Харстенау пише

U tri sata je predviđeno da stignu generali Liters iz Slavonskog Broda i Ferĉ iz Soluna. Kako je ovde bilo loše vreme, oni su sleteli u Lincu. Sa aerodroma su odmah krenuli kolima u Berhtesgaden.
Lamers me je pozvao da posle podne dođem kod njega i da se odmorim u jednoj od njegovih soba za goste. Rado sam prihvatio poziv. Setnja u pet posle podne otpala je jer je poĉeo pljusak. U šest posle podne Jodl me je pozvao da dodem kod njega. Tamo su već bili Kajtel i Varlimont. Prvo smo razgovarali o neprijateljskom stavu Italijana prema meni. Kajtel je bio veoma miran, a to je sasvim suprotno njegovoj pri-rodi i navici. Prema meni je bio, kao i uvek, veoma predusretljiv i pri-jatan. Rekao sam: "Gospodine feldmaršale, Italijani nastoje po svaku cenu da me obore. Ovo neće biti njihov poslednji pokušaj."
Zatim smo raspravljali, na osnovu sećanja, o poglavnikovim razgovorima. Ne mogu a da ne primetim sa žaljenjem da je Kajtel znatan deo tog razgovora pogrešno razumeo.
Iznenada se iz hodnika ĉula neka buka. To su bili Liters i Fere. Ušli su u našu sobu i ispriĉali nam da su u desnom krilu drţavne kancelarije upravo vodili razgovor o vojnoj akciji "Svarc". Cilj operacije bio je usmeren protiv ĉetnika na južnom delu Hrvatske (istočna Hercegovina i područje južno od Sarajeva, koji su tokom Drugog svetskog rata takođe pripadali Hrvatskoj, prim. prev.). Ĉetniĉke snage moraju da se razoružaju, a po potrebi i unište. Ĉetnici, naoružani srpski nacionalisti, sluţbeno se dele u dve grupe. Jedna grupa deluje u italijanskoj zoni odgovornosti i njih ima oko 40.000. Italijani ih snabdevaju i naoružavaju. Protiv te grupe uperena je glavnina naših snaga kako bi se opet uspostavio "mir i red" na toj teritoriji. Italijanska 2. armija (komanda se nalazi u Sušaku, pored Rijeke) uvek okleva kada treba da krene u akciju protiv četnika.
Druga grupa četnika su čisti revolucionari. Na ĉelu im se nalazi jugoslovenski "ministar rata i vrhovni komandant" Draţa Mihailović. On se u to vreme sa svojim štabom nalazio u Kolašinu, u Crnoj Gori. S njim je bilo i nekoliko engleskih oficira. Njihova brojnost nije poznata. Između ĉetnika Draže Mihailovića i italijanskih ĉetnika postoji bliska saradnja. Vojvoda Jevđević je svo-jevremeno bio bosanski, a kasnije i jugoslovenski poslanik. On je neka vrsta oficira za vezu između Mihailovića i pojedinih komandanata italijanske 2.armije (Ambrozio, Roata, Roboti).
O ovim odnosi ma sam govorio fireru već 23. septembra 1942. On je oĉevidno tek tada razumeo stvarnu situaciju. Posle toga je smatrao da treba razoružati sve pobunjenike u Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori. Ovo ukljuĉuje i italijanske četnike. Kada je sredinom aprila u Rim putovao u pratnji Ribentropa, Varlimontov zadatak je bio da za taj plan dobije podršku samog Musolinija..

да је операција "Шварц" планирана против четника. Значи свједочење генерала Хорстенауа.
И да је основни циљ операције (стр.135-136)

Fere je pred nama razvio jednu vojnu kartu na kojoj su taĉno bila označena sva mesta u Crnoj Gori gde treba da opkolimo pobunjenike. Plan je bio predviđen tako kao da se vojna operacija planira u Pozenu (nemaĉki grad, posle 1945. dodeljen Poljskoj i danas se zove Poznanj, prim, prev.), gde je sve ravno, a ne u visokim brdima. U Crnoj Gori planinski vrhovi dostižu preko dve hiljada metara, a ima i mnogo dubokih provalija i klisura. U predviđenoj akciji specijalna uloga namenjena je puku "Brandenburg". Pre poĉetka akcije trebalo je da se preobuku i da nose srpske uniforme kako bi mogli tokom borbi da zarobe Dražu Mihailovića.
Puk "Brandenburg" bio je elitna vojna formacija. U njoj su služili oni koji znaju srpski jezik i koji mogu da se preobuku u srpske seljake. Reĉ je, dakle, o modernoj verziji trojanskog konja. Koliko znam, ovim lukavstvom smo se prvi put poslužili u Holandiji. Naš puk nosio je uniforme jednog holandskog puka i ispred su išli veseli "holandski" vojnici kao vojni muzičari.
Bivši austrijski general Berne mi je kasnije, sa velikom zadovoljstvom, ispriĉao jednu anegdotu iz aprila 1941, kada smo ratovali protiv Grĉke. Vojnici puka "Brandenburg" bili su obuĉeni u uniforme srpskih vojnika. Predstavili su se kao da su pobegli u Grĉku kako ne bi dospeli u nemaĉko zarob-ljeništvo. Presli su bez napora preko jednog vaţnog mosta, a zatim su se pokazali kao pravi nemaĉki vojnici. No, ovde to nije bilo tako bitno. Daleko vaţnije pitanje odnosilo se na naše italijanske saveznike. Vrhovnoj komandi Vermahta bilo je jasno da se Italijanima ne sme reći pre vremena za taj plan.
Naša akcija prema „italijanskim" ĉetnicima bi, u torn slučaju, propala. Zato je firer doneo odluku da se Italijanima ništa ne govori. Pokret naših trupa i upad u Crnu Goru, koja pripada italijanskoj okupacionoj zoni, mora da se dogodi bez znanja Italijana. Ako neko od italijanskih trupa želi da se prikljuĉi našoj akciji, nećemo ih u torn spreĉavati. Bude li se neko od Italijana usprotivio našem planu da se ĉetnici razoružaju, skrenućemo im pažnju na duĉeovo naređenje. Kajtel
i Jodl dodali su ponosno da će te Italijane, pokaže li se potreba, tretirati kao "izdajnike"
Naroĉito težak zadatak dobila je SS divizija „Princ Eugen". Njen komandant je Fleps, moj stari drug iz vremena stare Austrije. Njegovi vojnici su folksdojĉeri iz Banata. On se nalazio nedaleko od Mostara, na desnoj obali reke Neretve. U određenom danu, u maju 1943, trebalo je da njegovi vojnici u Mostaru isprovociraju svađu sa "italijanskim" ĉetnicima, i tako dobiju opravdanje da ih sve razoružaju. Pri torn ne treba nimalo da se osvrću na italijanske proteste. Kajtel i Jodl su bili ubedeni da će ova balkanska akcija imati pun uspeh.
Ja sam se tiho, da me niko ne ĉuje, smejao. U raspravi, medutim, nisam učestvovao jer to ionako ne bi imalo nikakvog smisla. Prema celoj akciji sam bio skeptiĉan i sumnjao sam u njen uspeh. Bilo mi je jasno da će Italijani pomoći ĉetnicima. Italijani neće tek tako pasivno da posmatraju preteću opasnost koja se nadvila nad ĉetnicima. Kakve će posledice po odnose sa Italijanima imati naša akcija, to se taĉno ne moţe predvideti. Sećam se da sam vise puta u toku rata, izmedu 1915. i 1918, znao da kažem našim nemaĉkim saveznicima gospodi iz Vrhovne komande: "Vaša politika poznaje samo dve krajnosti: bombe ili zagrljaj."
A naša današnja politika je ĉak prevazišla onu iz Prvog svetskog rata. Problematično je bilo i to šta će da uradi Mihailović. Da ga uhvate - to će teško da pođe za rukom i elitnoj jedinici "Brandenburg". Ako četnici ne uspeju da se izvuku iz našeg obruĉa, postići ćemo pun pogodak: prisilićemo četnike i partizane, nacionaliste i komuniste, da protiv nas stvore jedan jedinstven front! Do sada oni između sebe vode krvav bratoubilaĉki rat. Bez naše vojne operacije oni će, verovatno, i dalje nastavili da se međusobno ubijaju.

хватање непријатељског вође, генерала Драже Михаиловића.
То пише Едмунд Глез фон Хорстенау и по мени, наша историографија нема право да игнорише то свједочење које имамо у књизи.

 

[banebeograd]

Варлимонтово запажање поменуо као занимљиво везано за поменуту потјерницу.

"lepota je u oku posmatraca"
covek je u knjizi napisao svoje utiske , onako kako ih se secao, neki tamo prevodilac je sve to preveo, znaci sasvim je moguce da je negde neko od pocetka do kraja tog procesa ispustio neku rec i tako smisao recenice delom izmenio.
ja bi recimo sve to razumeo na malo drugaciji nacin.

adolf je u glavi imao mnogo briga , mislim da mu je osnovni problem bio ruski front tako da je mozda sve druge nazovi probleme blago ignorisao ili se bar nije interesovao bas pomno i temeljno o svemu.
kad mu je neko mozda nekog trenutka "natuknuo" da su tamo negde u jednoj zemlji na brdovitom balkanu izdali poternicu za nekim njemu nepoznatim likom on se mozda na to osvrnuo recima "ma bas me briga resite to sto pre".
znaci ispada da ga nije zanimalo , ostavio je to onima na terenu da se pobrinu.
secam se da sam negde procitao da je cuvena nocna mora neokomunista drug samardzic napisao da su nemci sa jednom pravom divizijom mogli da pometlaju zajedno i cetnike i tzv partizane da ih vise nema u samo jednoj akciji ali da se jednostavno nisu previse interesovali za to nego su sve prepustili lokalnim serifima (pavelic, nedic i ekipa oko njih).
ali kako su nemci nemci a balkanci ipak balkanci nije sve islo bas kako su svabe planirale pa se desilo da je sukob eskalirao, narod se digao i.."ode mas u propast".

 

[Nikita Kulganov]

Варлимонтово запажање поменуо као занимљиво везано за поменуту потјерницу.
У посту бр.7 написахи ту сам како си и примијетио пренио Хорстенаово свједочење из књиге (стр.252)Када сам написао да је препоручљив опрез са закључцима, вођен сам примјетном нетрпељивашћу која у читавом дјелу провејава између Хорстенауа и генерала Рудолфа Литерса (а Хорстенау у дјелу вјерује да је потјерница његов идиотлук) и ту код излагања некад не треба искључити пристрасност. Чисто да то разјасним.

Иначе нема ту ништа спорно (игнорисаћемо овог јадног трола који ем није у стању да упамти шта је прочитао, ем није у стању да разумије, није до њега), ако нисте заинтересовани за хватање вође покрета који вам прави проблеме, сваки мислећи човјек ће закључити да вам ти одговарају у неким комбинацијама.

Gospodjo da li vi umete svojim recima da kazete nesto ili samo znate copy paste ? Vi tvrdite da je Hitler imao kombinacije sa Titom i partizanima ? Dokaz !

 

[Лекизан]

Mene zanima da se objasni i da se izvor da je Hitler imao kombinacije sa Titom i partizanima ???

Па дао ти је извор и објаснио шта је мислио, шта ћеш више.