- Poruka
- 20.799
Svaki gledalac koji je bio u hramu kulture JDP-a se na kraju predstave “Edip” zapitao: da li se od sopstvene sudbine može pobeći?
I dok smo na kraju predstave frenetično aplaudirali, nema onog koji se nije ošamućen od Sofokleove tragedije koja se dešava u nekoj
zadimljenoj kafančini sa živom muzikom koja trešti, nije zapitao ko je čarobnjak režije ove predstave koji je grčki mit preselio u naše
vreme?
Bez daha smo gledali dramu koja se dešava u doba kuge u Tebi, tačnije, u sat i po, koliko traje predstava, totalni rolerkoster, stvarni
suštinski triler uz ubitačni folk…
Na početku slavni kralj Edip sluša žalbe sveštenika da narod grca u nemaštini I bolesti... On ne obraća pažnju na te žalbe, osion, u
modernom odelu sa kravatom I lakiranim cipelama…
Edip tada nije svestan da je ispunio gotovo celo proročanstvo koje je njegovom ocu prorečeno u vreme njegova rođenja. Iako je kralj Laj
učinio sve da do toga ne dođe, njegov sin Edip je ubio oca i oženio svoju majku sa kojom je dobio četvoro dece. Proročanstvo Pitija je
ispunjeno , a kralj Edip osećajući tragediju, sve vreme propitkuje o svojoj prošlosti, pun sumnje I straha da je on vinovnik tragedije…
I dok ga njegova žena (majka) Jokasta ubeđuje da nema razloga da strepi, da nije on taj nesrećnik, otkrivanje počinioca tragedije se
približava… Furiozna muzika turbo folka trese kulise , rakija je teče potocima, Eros i Tanatos igraju svoj večiti ples, a vinovnici su sve
vise okrenuti osećanjima srama I očaja…
Ludi pir se prekida kada pastir javi strašne vesti…Jokasta shvata svu tragediju. Ćuteči odlazi u dvor gde se ubija vešanjem… Za njom
stiže Edip I iglom iz njene haljine sebi kopa oči...
U ovoj dinamičnoj I napetoj predstavi, punoj dubokih emotivnih naboja, Milan Marić je dao snažan I uverljiv portret Edipa, promišljeno I
eruptivno je tumačio antički lik povezujući ga sa savremenošću u kojoj živimo, pokazujući da se ljudi I vremena ne menjaju. Prikazao je
savremenog čoveka koji uz strašne moralne i emotivne bitke sam odlučuje o svojoj sudbini, iako su nju već odredili bogovi...
Nataša Ninković je briljirala u ulozi Jokaste, koja je u ovoj tragediji platila najveću cenu.
Svi ostali glumci su živopisni u svojim ulogama.
Predstava je kompletno nov doživljaj u kojoj smo dobili novu perspektivu na tradicionalno štivo, jer se njom prikazuje malo drugačija slika
od one na koju smo navikli. Pod palicom čuvenog slovenačkog reditelja, Vita Taufera, načinjen je ova “savršena tragedija” koji mami na
gledanje I uživanje.
Naročito ako u njoj glume zvezde srpske umetničke scene.
Tačnije, Milan Marić (u ulozi Edipa), zatim Nataša Ninković, Srđan Timarov, Aleksandar Đurica, Bojan Dimitrijević, Nebojša Ljubišić,
Miloš Samolov, Zoran Cvijanović i Joakim Tasić.
Nekada se desi da muzika ima velikog smisla I van onoga za šta je rođena… Ovo se desilo upravo u predstavi “Edip”. U pitanju su songovi,
nekog kafanskog stila, kafanske romantike, bluza… Čovek se naježi, pusti suzu, poneki osmeh slušajući kafanski trio – harmonika, kontrabas
i gitara. Uz Manjifikov vokal, na kontrabasu se smenjuju Jan Gregorka i Vanja Dizdarević, dok Nedžad Rovčanin svira gitaru, a Mirza Zembo
harmoniku.
Od srca predlažem da pogledate ovu božanstvenu predstavu...
I pazite: karte se prodaju u jednom danu...
I dok smo na kraju predstave frenetično aplaudirali, nema onog koji se nije ošamućen od Sofokleove tragedije koja se dešava u nekoj
zadimljenoj kafančini sa živom muzikom koja trešti, nije zapitao ko je čarobnjak režije ove predstave koji je grčki mit preselio u naše
vreme?
Bez daha smo gledali dramu koja se dešava u doba kuge u Tebi, tačnije, u sat i po, koliko traje predstava, totalni rolerkoster, stvarni
suštinski triler uz ubitačni folk…
Na početku slavni kralj Edip sluša žalbe sveštenika da narod grca u nemaštini I bolesti... On ne obraća pažnju na te žalbe, osion, u
modernom odelu sa kravatom I lakiranim cipelama…
Edip tada nije svestan da je ispunio gotovo celo proročanstvo koje je njegovom ocu prorečeno u vreme njegova rođenja. Iako je kralj Laj
učinio sve da do toga ne dođe, njegov sin Edip je ubio oca i oženio svoju majku sa kojom je dobio četvoro dece. Proročanstvo Pitija je
ispunjeno , a kralj Edip osećajući tragediju, sve vreme propitkuje o svojoj prošlosti, pun sumnje I straha da je on vinovnik tragedije…
I dok ga njegova žena (majka) Jokasta ubeđuje da nema razloga da strepi, da nije on taj nesrećnik, otkrivanje počinioca tragedije se
približava… Furiozna muzika turbo folka trese kulise , rakija je teče potocima, Eros i Tanatos igraju svoj večiti ples, a vinovnici su sve
vise okrenuti osećanjima srama I očaja…
Ludi pir se prekida kada pastir javi strašne vesti…Jokasta shvata svu tragediju. Ćuteči odlazi u dvor gde se ubija vešanjem… Za njom
stiže Edip I iglom iz njene haljine sebi kopa oči...
U ovoj dinamičnoj I napetoj predstavi, punoj dubokih emotivnih naboja, Milan Marić je dao snažan I uverljiv portret Edipa, promišljeno I
eruptivno je tumačio antički lik povezujući ga sa savremenošću u kojoj živimo, pokazujući da se ljudi I vremena ne menjaju. Prikazao je
savremenog čoveka koji uz strašne moralne i emotivne bitke sam odlučuje o svojoj sudbini, iako su nju već odredili bogovi...
Nataša Ninković je briljirala u ulozi Jokaste, koja je u ovoj tragediji platila najveću cenu.
Svi ostali glumci su živopisni u svojim ulogama.
Predstava je kompletno nov doživljaj u kojoj smo dobili novu perspektivu na tradicionalno štivo, jer se njom prikazuje malo drugačija slika
od one na koju smo navikli. Pod palicom čuvenog slovenačkog reditelja, Vita Taufera, načinjen je ova “savršena tragedija” koji mami na
gledanje I uživanje.
Naročito ako u njoj glume zvezde srpske umetničke scene.
Tačnije, Milan Marić (u ulozi Edipa), zatim Nataša Ninković, Srđan Timarov, Aleksandar Đurica, Bojan Dimitrijević, Nebojša Ljubišić,
Miloš Samolov, Zoran Cvijanović i Joakim Tasić.
Nekada se desi da muzika ima velikog smisla I van onoga za šta je rođena… Ovo se desilo upravo u predstavi “Edip”. U pitanju su songovi,
nekog kafanskog stila, kafanske romantike, bluza… Čovek se naježi, pusti suzu, poneki osmeh slušajući kafanski trio – harmonika, kontrabas
i gitara. Uz Manjifikov vokal, na kontrabasu se smenjuju Jan Gregorka i Vanja Dizdarević, dok Nedžad Rovčanin svira gitaru, a Mirza Zembo
harmoniku.
Od srca predlažem da pogledate ovu božanstvenu predstavu...
I pazite: karte se prodaju u jednom danu...
Poslednja izmena:
