Sadašnji trenutak se obično povezuje sa imenom Ekarta Tola. Medjutim, termin “ovde i sada” je prvi upotrebio Oto Rank još 1929 god. u knjizi “Terapija volje”. Oto je bio austrijski psihoanalitičar i bliski Frojdov saradnik 20 godina, ali su se razišli po tumačenju uzroka neuroze.
Frojd je smatrao da, pored ostalih faktora, proizilazi i iz Edipovog i Elektrinog kompleksa i sputavanja seksualnosti, a Oto je povezao sa separacionom anksioznošću još od samog rodjenja i presecanjem pupčane vrpce od majke, kao i neuspelom i zapostavljenom kreativnošću.
Dok Ekart mistifikuje sadašnji moment i potencira pasivnost, odnosno prestanak ili “iskoračavanje/izlazak iz mišljenja” da bi se taj moment u potpunosti shvatio, Oto je praktičniji. Uvidio je da je sadašnji moment aktivan moment promene u kojem se jedino može delovati i usmeravati tok vlastitog razvoja i života.
Ekart propagira duhovno budjenje i eliminaciju ega. Oto navodi da se duhovni razvoj postiže čitav život i to stalnim reinvertiranjem ili preobražavanjem ega. U svakoj osobi postoji potreba za individuacijom (osamostaljivanjem, autentičnošću i nezavisnošću) ali i za konekcijom sa drugima, pripadanjem i sjedinjavanjem. Problem nastaje kada ego ne koristi kreativni potencijal i zaustavi rast i učenje iz nesigurnosti i straha od odvajanja i neprihvatanja.
Prijatno je imati sigurnost i iluziju da se postiglo konačno razumevanje. Medjutim, to nije moguće. Ne samo što se uvek fizički menjamo, već se menjaju i okolnosti i primoravaju na psihički rast i razvoj da bi bili u stanju da se tome prilagodimo na najbolji način.
Ego je svesno živo biće u razvoju. Njegov bitak je nadsvesni duhovni potencijal ili duša/duh/Sopstvo. Duša je nevidljivi unutrašnji život (dubina) koja deluje kroz osećanja, dok je duh spoljašnja visina razuma.
Suština živoog bića nije konačna, statična nepromenljivost, već beskonačni smisao. Otuda i dinamika i stalni pokret. Da bi ego bio u stanju da se osvešćuje mora imati kontakt svojom suštinom. Tim kontaktom realizuje svoj kreativni potencijal tako što ga kroz misli od nadsvesnog i nedostupnog učini svesnim i dostupnim.
Rank ističe da stalno treba učiti. Taj proces uključuje i odučavanje od onoga što mislimo da znamo, ako se pokaže neadekvatnim u sadašnjosti. Za to predlaže „iskoračavanje/izlazak iz okvira vladajuće ideologije” ili vladajućeg mišljenja, kao i vlastitog da bi se nepristrasno razmotrilo kroz preispitivanje i istraživanje. Jedino se tako mogu uočiti greške i time odučiti od starog disunkcionalnog načina mišljenja i osećanja, a naučiti novi, funkcionalni.
Dakle, Rank ne odbacuje ego, već ističe neophodnost njegovog razvoja i osvešćivanja kroz kritičko mišljenje, dok Ekart propagira eliminaciju ega i prestanak mišljenja. Po Ekartu puna prisutnost i svesnost u sadašnjem trenutku nije moguća ako se misli. Medjutim, problem je što je sadašnji trenutak konstantan. Imamo ga ceo život. Prema tome, nikada ne bi trebali misliti ukoliko želimo biti prisutni i svesni. Nije li to apsurdno i nelogično?
Rank 1938 god. na predavanju u Minesota univerzitetu:
“Po rođenju pojedinac doživljava prvi šok odvajanja koji tokom celog života nastoji da prevaziđe. Čovek se u procesu adaptacije stalno odvaja od svog starog ja, ili bar od onih segmenata sebe koji su nadživljeni.
Kao dete koje je preraslo igračku i nema više potrebu za njom, odbacuje stare delove sebe od kojih više nema koristi…. Ego se neprestano odvaja od svojih istrošenih delova, koji su u prošlosti bili vredni, a nemaju vrednost u sadašnjosti.
Neurotik (koji ne može da se oduči, pa mu, stoga, nedostaje kreativnost), nije u stanju da ostvari ovaj normalan proces odvajanja… Zbog straha i krivice koji se stvaraju u potvrđivanju sopstvene autonomije, on nije u stanju da se oslobodi, i umesto toga ostaje suspendovan na nekom primitivnom nivou svoje evolucije.”
Frojd je smatrao da, pored ostalih faktora, proizilazi i iz Edipovog i Elektrinog kompleksa i sputavanja seksualnosti, a Oto je povezao sa separacionom anksioznošću još od samog rodjenja i presecanjem pupčane vrpce od majke, kao i neuspelom i zapostavljenom kreativnošću.
Dok Ekart mistifikuje sadašnji moment i potencira pasivnost, odnosno prestanak ili “iskoračavanje/izlazak iz mišljenja” da bi se taj moment u potpunosti shvatio, Oto je praktičniji. Uvidio je da je sadašnji moment aktivan moment promene u kojem se jedino može delovati i usmeravati tok vlastitog razvoja i života.
Ekart propagira duhovno budjenje i eliminaciju ega. Oto navodi da se duhovni razvoj postiže čitav život i to stalnim reinvertiranjem ili preobražavanjem ega. U svakoj osobi postoji potreba za individuacijom (osamostaljivanjem, autentičnošću i nezavisnošću) ali i za konekcijom sa drugima, pripadanjem i sjedinjavanjem. Problem nastaje kada ego ne koristi kreativni potencijal i zaustavi rast i učenje iz nesigurnosti i straha od odvajanja i neprihvatanja.
Prijatno je imati sigurnost i iluziju da se postiglo konačno razumevanje. Medjutim, to nije moguće. Ne samo što se uvek fizički menjamo, već se menjaju i okolnosti i primoravaju na psihički rast i razvoj da bi bili u stanju da se tome prilagodimo na najbolji način.
Ego je svesno živo biće u razvoju. Njegov bitak je nadsvesni duhovni potencijal ili duša/duh/Sopstvo. Duša je nevidljivi unutrašnji život (dubina) koja deluje kroz osećanja, dok je duh spoljašnja visina razuma.
Suština živoog bića nije konačna, statična nepromenljivost, već beskonačni smisao. Otuda i dinamika i stalni pokret. Da bi ego bio u stanju da se osvešćuje mora imati kontakt svojom suštinom. Tim kontaktom realizuje svoj kreativni potencijal tako što ga kroz misli od nadsvesnog i nedostupnog učini svesnim i dostupnim.
Rank ističe da stalno treba učiti. Taj proces uključuje i odučavanje od onoga što mislimo da znamo, ako se pokaže neadekvatnim u sadašnjosti. Za to predlaže „iskoračavanje/izlazak iz okvira vladajuće ideologije” ili vladajućeg mišljenja, kao i vlastitog da bi se nepristrasno razmotrilo kroz preispitivanje i istraživanje. Jedino se tako mogu uočiti greške i time odučiti od starog disunkcionalnog načina mišljenja i osećanja, a naučiti novi, funkcionalni.
Dakle, Rank ne odbacuje ego, već ističe neophodnost njegovog razvoja i osvešćivanja kroz kritičko mišljenje, dok Ekart propagira eliminaciju ega i prestanak mišljenja. Po Ekartu puna prisutnost i svesnost u sadašnjem trenutku nije moguća ako se misli. Medjutim, problem je što je sadašnji trenutak konstantan. Imamo ga ceo život. Prema tome, nikada ne bi trebali misliti ukoliko želimo biti prisutni i svesni. Nije li to apsurdno i nelogično?
Rank 1938 god. na predavanju u Minesota univerzitetu:
“Po rođenju pojedinac doživljava prvi šok odvajanja koji tokom celog života nastoji da prevaziđe. Čovek se u procesu adaptacije stalno odvaja od svog starog ja, ili bar od onih segmenata sebe koji su nadživljeni.
Kao dete koje je preraslo igračku i nema više potrebu za njom, odbacuje stare delove sebe od kojih više nema koristi…. Ego se neprestano odvaja od svojih istrošenih delova, koji su u prošlosti bili vredni, a nemaju vrednost u sadašnjosti.
Neurotik (koji ne može da se oduči, pa mu, stoga, nedostaje kreativnost), nije u stanju da ostvari ovaj normalan proces odvajanja… Zbog straha i krivice koji se stvaraju u potvrđivanju sopstvene autonomije, on nije u stanju da se oslobodi, i umesto toga ostaje suspendovan na nekom primitivnom nivou svoje evolucije.”
Poslednja izmena:
