Astralna projekcija
Mogućnost da se prevaziđu okovi materije, da se napusti fizičko telo i nezavisno od njega funkcioniše u Čistoj svesti, oduvek je privlačila pažnju hermetista. Mnogobrojne knjige, spisi i grimuari (magijski tekstovi, često pisani šifrom) pominju, uglavnom u zakukuljenoj formi, hermetičke operacije koje dovode do oslobađanja svesti od tela i njenog nesputanog funkcionisanja u astro-mentalnim svetovima. Kako o ovoj izvanrednoj okultnoj operaciji ne postoje podaci na našem jeziku, trudiću se da je osvetlim do najsitnijih detalja.
Na prvi pogled zavisnost svesti od tela nije lako shvatljiva. Kaže se da je misao slobodna, da čovek u mislima može biti hiljadama kilometara daleko od mesta gde mu se nalazi fizičko telo itd. Ipak u ovakvim slučajevima čovek angažuje imaginaciju, a telo je još uvek sedište svesti. Čovek u normalnim okolnostima ne može da napusti svoje telo (trenirani hermetista može, tako da je cilj ovog poglavlja da vam omogući da sami izvedete tu operaciju), ne može da ga posmatra ,,spolja˝, kao objekat, da ga gleda s leđa i učini od njega objekat posmatranja ˝sa daljine˝. Većini ljudi čudna je i sama pomisao o napuštanju tela.
Nasuprot ovakvom stanju stvari postoje izjave iskusnih hermetista, zapisi, članci, čitave knjige koje detaljno opisuju magijsku operaciju u kojoj svest napušta telo i nezavisno od njega funkcioniše u svetu misli i osećanja. Vi, naravno, sada znate da su to mentalni i astralni plan egzistencije. Setite se onog što sam rekao o 4 sveta Kabale. To nisu spratovi jedan iznad drugog, već stanja vibracija, koja se odigravaju u istom prostoru, međusobno se prožimaju i koegzistiraju. Sve što postoji, svako biće ili predmet, ima četverostruku egzistenciju, jer istovremeno pripada u sva 4 sveta. Čovek nije izuzetak. Pored fizičkog on poseduje astralno, mentalno i spiritualno telo. Idući od fizičkog do spiritualnog tela struktura supstancije sve je finija. Finija u pogledu nivoa vibracija, ali u krajnjoj liniji ista. Duh je najviša, najsuptilnija forma materije. Materija je najgušća, najgrublja forma duha (˝Kako je gore, tako je dole.˝)
U stanjima kao što je san, astralno telo odvaja se od fizičkog i svest egzistira samo u astralnom telu. Tokom sna svest, koristeći kao nosač astralno telo, kreće se slobodno i vrši aktivnosti sasvim nezavisna od fizičkog tela koje je u tim periodima u stanju maksimalne neaktivnosti. U snu posećujemo udaljena mesta, krećemo se brzinom misli, letimo, razgovaramo sa umrlim ljudima. U snu sve postaje moguće. Najbolji prijatelji postaju smrtni neprijatelji, rodoskrnavljenje je često odnos koji nas ne zgražava nego uzbuđuje, kraj postoji pre početka itd. Kratko rečeno, san ima svojstva četvrte dimenzije.
Da ponovim. Svi ljudi u izvesnim stanjima napuštaju svoje fizičko telo i u astralnom telu, koje služi kao nosač svesti, kreću se i obavljaju različite aktivnosti. Pa onda, u čemu je stvar? Zašto odvajanje svesti od tela predstavlja hermetičku operaciju? I dalje, kako da ljudi nisu svesni čitavog procesa, ikad je svest u svakom od tih slučajeva centralni činilac - jednom se koristi fizičko telo, drugi put astralno? Stvar je, kao što je to slučaj sa većinom hermetičkih operacija, u VOLJI I NAMERI. U snu se čovek nevoljno projektuje iz tela, napušta telo bez svesne namere i izvesno vreme nevoljno boravi u astralnom telu. Vi ne možete da se po slobodnoj volji izdvojite iz fizičkog tela. Ne možete, dok ste u astralnom telu, da idete gde hoćete i radite šta hoćete. Vi ste PASIVNI u snu. Vaša volja je eliminisana iz stanja sna.
Izdvajanje svesti iz tela naziva se astralnom projekcijom ili projekcijom astralnog tela ili projekcijom svetlosnog tela. Nekad se sreće termin eksterioracija. Obzirom na pomenuti kriterij volje i na mere, razlikujemo nameru ili voljnu astralnu projekciju (to je hermetička operacija kojom ćemo se baviti u ovom poglavlju) i nevoljnu spontanu projekciju, koja se događa u snu, stanju narkoze, nesvestice, pod dejstvom halucinogenih droga i još nekim stanjima. U spontanoj projekciji astralnog tela čovek je pasivan, ne kontroliše situaciju i najčešće nije svestan onog što se dešava. Zato je dominantna želja mnogih Sledbenika Staze da razviju svoje sposobnosti do tačke kad su u stanju da izvedu operaciju voljne projekcije astralnog tela, odnosno kontrolisanog izdvajanja svesti iz fizičkog tela i njen prenos u astralno telo.
Ova materija je za većinu početnika, lišenih čvrste osnove koju daje lično iskustvo, veoma teška za asimilaciju, jer izaziva nevericu, budeći sećanje na vilinske priče ranog detinjstva. Da bih nekako neutralisao takav stav moram činjenice, koje su same po sebi sasvim jasne, više puta ponoviti. Po cenu da vam smrtno dosadim ponoviću opet: Postoje 4 sveta ili nivoa egzistencije, koji se uzajamno prožimaju i koegzistiraju. Sve što postoji nalazi svoje mesto na ta 4 nivoa egzistencije. Čovek nije izuzetak. Pored spiritualne iskre koja tinja u svakom, ma koliko primitivnom i zaostalom pripadniku ljudskog roda, postoje mentalno, astralno i fizičko telo. Ovo poslednje za mnoge ljude je jedino postojeće, jer o ostalim nemaju nikakvu svest. Pa ipak, bez obzira da li je čovek svestan njihove egzistencije ili ne, on poseduje ta finija tela. Astralno telo je tačan duplikat fizičkog tela, ili preciznije rečeno, fizičko telo je duplikat astralnog, jer je u procesu kosmičkog stvaranja fizički plan egzistencije formiran poslednji, u skladu sa Hermesovim zakonom ˝Kako je gore, tako je dole˝.
Astralno telo služi kao model izgradnje našeg fizičkog organizma. Sećate se da je to slučaj sa bilo kojim postojećim entitetom - prvo postoj: na astralnom planu (naravno pre astralnog plana postoji na spiritualnom i mentalnom), a zatim se materijalizuje na fizičkom. Hranu i tečnost koje uzimamo elektromagnetske snage astralnog tela uobličavaju u telesnu formu i održavaju je u aktivnosti i životu. Slabljenje kohezione snage naše astralne matrice dovodi do starenja i smrti našeg fizičkog tela. Bez astralnog tela molekuli fizičkog tela deformisali bi se u amorfnu masu protoplazme. Na ovom mestu može se postaviti pitanje kako se to ne dogodi u trenutku projekcije astralnog tela, bilo voljne ili spontane. Prilikom izdvajanja astralnog tela uvek se održava veza između astralnog i fizičkog tela. Ta veza zove se SREBRNO UŽE. Podseća na veoma elastičnu, fluidnu struju energije, koja ima nekoliko santimetara u prečniku. Preko srebrnog užeta astralno telo povezano je sa fizičkim u oblasti pleksusa solarisa. U slučaju prekida srebrnog užeta neminovno bi isledila smrt fizičkog tela.
Materijalna supstancija fizičkog tela u neprekidnoj je promeni. Od hrane, tečnosti i kiseonika formiraju se (uz dejstvo elektromagnetskih energija astralnog tela) neprekidno nove ćelije, a stare i dotrajale bivaju eliminisane. Naše telo zadržava relativno konstantan oblik ali je ono spoljašnja kora ispod koje se odigrava neprestana serija promena. Sa godinama sposobnost astralnog tela da formira nove ćelije slabi, broj novoformiranih ćelija je manji od broja izumrlih, tako da je konačan ishod dezintegracija fizičkog tela.
Astralno telo ima dvostruku funkciju. Ono je kanal kojim libidinalna (libido u Jungovom smislu) kosmička energija pritiče u fizičko telo, da bi ga održala u funkcionalnom stanju i drugo, astralno telo služi kao veza između čovečjeg mozga i centara svesti u ostalim telima (mentalnom i spiritualnom).
Supstancije fizičkog i astralnog tela veoma se mnogo razlikuju. Razlika se svodi na različitu frekvenciju vibracija. Tu leži razlog zašto je teško zapamtiti aktivnosti i iskustva sa astralnog plana, jer prelaz na zemaljsku budnu svest znači prelaz na sasvim drugi nivo vibracija. Zato nam snovi izgledaju tako nestvarni, jer pripadaju drugom svetu.
I samo astralno telo ima nekoliko komponenata, koje predstavljaju različite stepene vibracija fluidne astralne supstancije. Kada se aktivnost svesti obavlja u astralnoj komponenti koja je tesno povezana sa fizičkim telom, rezultat je san koga se dobro sećamo. U samom trenutku buđenja vrši se transformacija jednog vida vibracija u drugi i tada se san može najvernije reprodukovati. Već posle nekoliko minuta mnogi detalji sna su izbledeli.
Hermetički trening treba da nam omogući da zadržimo sećanja na našu astralnu aktivnost i da sprečimo da se nit mentalne aktivnosti naglo prekine pri prelazu na vibracije budne svesti. Čovek provodi otprilike trećinu života u astralnim sferama. Tu stiče mnoga iskustva i znanja, ali su ona usled rascepa u duhovnom funkcionisanju nepovratno izgubljena, odnosno ostaju blokirana na astralnom planu. Usled toga, kroz hermetički trening, težimo prodoru u astralne sfere i svesnom vraćanju iz njih u stanje budne svesti. Ovo nam omogućava samo naporan psihički trening korišćen vekovima od onih KOJI ZNAJU. Ovaj trening, koji cilja na psihičko razviće Sledbenika, izgrađuje vezu, MOST između astralnog i fizičkog centra svesti. U poglavlju o ritualnoj magiji detaljno je obrađen značaj veze između različitih planova egzistencije, Između fizičkog sveta i astromentalnih svetova. Vežbe Srednjeg Stuba ( cirkulacije energije u auri olakšavaju svesno odeljivanje ili cepanje psihofizičke celine, tako da kroz istrajno praktikovanje tih magijskih tehnika dolazimo do praga svesne projekcije. Njihova vrednost za ovu hermetičku operaciju je neprocenjiva.
