Чији си?
Епиктетов?Платонов?
Аристотелов?Сократов...?
Тако замишљен над круговима,
погнут крај фењера Демостенова,
у руци пребираш облутке беле ко тога,
слепцима црташ симетрију звезда -без разлога,
а софија у теби виче да поломиш кумире кукавичке
и заридаш, достојан неба и Човека,
над испразношћу народа овога века.
(Variantu)
Епиктетов?Платонов?
Аристотелов?Сократов...?
Тако замишљен над круговима,
погнут крај фењера Демостенова,
у руци пребираш облутке беле ко тога,
слепцима црташ симетрију звезда -без разлога,
а софија у теби виче да поломиш кумире кукавичке
и заридаш, достојан неба и Човека,
над испразношћу народа овога века.
(Variantu)