Mark Manson: “Zelja za pozitivnim iskustvom sama po sebi jeste negativno iskustvo. A zacudo, prihvatanje negativnog vlastitog iskustva samo po sebi jeste pozitivno iskustvo.”
"To je ono što je filozof Alan Vots obično nazivao „obratni zakon“ – zamisao da, što više težite tome da se osećate bolje, sve ste manje zadovoljni jer činjenica da nečemu težite samo podvlači činjenicu da vam to čemu težite zapravo nedostaje. Što beznadežnije želite da budete bogati, osećate se siromašnije i bezvrednije bez obzira na to koliko zaista zarađujete.
Što beznadežnije želite da budete seksi i poželjni, sebe vidite sve ružnijim bez obzira na vaš fizički izgled. Što beznadežnije želite da budete srećni i voljeni, postajete sve usamljeniji i uplašeniji bez obzira na to ko vas okružuje. Što više želite da budete duhovno prosvećeni i dok se trudite to da postignete, postajete sve sebičniji i plići."
-Ovaj zakon je dosta uprošćen i jednostran. Baziran je samo na razmatranju beznadežnih, nedostižnih želja i na osnovu toga je izveden opšti zaključak o željama/težnji.
Težnja je sastavni deo života ili stalne promene i razvoja. Ni jedan čovek ne može izbeći težnji. Samim tim što teži tome da ne teži stvara težnju ili želju. Bori se protiv nečeg što je prirodno i tako stvara nemir.
U životu nije sve crno-belo. Dosta toga zavisi od situacije ili okolnosti. Težnja ka nečem nije uvek negativna. Naprotiv. Često postaje izvor radosti, nade, zadovoljstva i entuzijazma. Stimuliše na progresivnu promenu i preuzimanja odgovornosti za stvaranje bolje budućnosti.
Ali, pri tome se mora imati realna predstava o tome čemu se teži. Na primer, ako neko ko je nizak hoće da postane visok stvoriće nepotrebnu tenziju i frustraciju. Medjutim, ako nastoji da završi školovanje i pri tome čini sve što je potrebno ima realne šanse da ostvari svoju želju.
Da li je dobro da živ čovek ničem ne teži, da se ničem ne nada, niti da išta želi? To je karakteristično za apatiju i gubitak životnog elana. Život ravnodušnog i bezvoljnog čoveka ne pruža mnogo radosti ni njemu, ni njegovoj okolini.
Težnja i želja, kod psihički zdravog čoveka, je uravnotežena i pod kontrolom. Nije bazirana samo na spoljašnjim vrednostima nego i unutrašnjim. On ima centar snage i mudrosti u sebi. To mu i omogući nezavisnost i pravilnu procenu spoljašnjih vrednosti.
Kada se ne postiže duhovni razvoj izgubi se unutrašnji moralni kompas, pa se sve svede samo na spoljašnje materijalne vrednosti. Posledica taga je rivalstvo i površnost. Zbog toga se nikada ne može biti dovoljno bogat, lep, srećan itd.
"To je ono što je filozof Alan Vots obično nazivao „obratni zakon“ – zamisao da, što više težite tome da se osećate bolje, sve ste manje zadovoljni jer činjenica da nečemu težite samo podvlači činjenicu da vam to čemu težite zapravo nedostaje. Što beznadežnije želite da budete bogati, osećate se siromašnije i bezvrednije bez obzira na to koliko zaista zarađujete.
Što beznadežnije želite da budete seksi i poželjni, sebe vidite sve ružnijim bez obzira na vaš fizički izgled. Što beznadežnije želite da budete srećni i voljeni, postajete sve usamljeniji i uplašeniji bez obzira na to ko vas okružuje. Što više želite da budete duhovno prosvećeni i dok se trudite to da postignete, postajete sve sebičniji i plići."
-Ovaj zakon je dosta uprošćen i jednostran. Baziran je samo na razmatranju beznadežnih, nedostižnih želja i na osnovu toga je izveden opšti zaključak o željama/težnji.
Težnja je sastavni deo života ili stalne promene i razvoja. Ni jedan čovek ne može izbeći težnji. Samim tim što teži tome da ne teži stvara težnju ili želju. Bori se protiv nečeg što je prirodno i tako stvara nemir.
U životu nije sve crno-belo. Dosta toga zavisi od situacije ili okolnosti. Težnja ka nečem nije uvek negativna. Naprotiv. Često postaje izvor radosti, nade, zadovoljstva i entuzijazma. Stimuliše na progresivnu promenu i preuzimanja odgovornosti za stvaranje bolje budućnosti.
Ali, pri tome se mora imati realna predstava o tome čemu se teži. Na primer, ako neko ko je nizak hoće da postane visok stvoriće nepotrebnu tenziju i frustraciju. Medjutim, ako nastoji da završi školovanje i pri tome čini sve što je potrebno ima realne šanse da ostvari svoju želju.
Da li je dobro da živ čovek ničem ne teži, da se ničem ne nada, niti da išta želi? To je karakteristično za apatiju i gubitak životnog elana. Život ravnodušnog i bezvoljnog čoveka ne pruža mnogo radosti ni njemu, ni njegovoj okolini.
Težnja i želja, kod psihički zdravog čoveka, je uravnotežena i pod kontrolom. Nije bazirana samo na spoljašnjim vrednostima nego i unutrašnjim. On ima centar snage i mudrosti u sebi. To mu i omogući nezavisnost i pravilnu procenu spoljašnjih vrednosti.
Kada se ne postiže duhovni razvoj izgubi se unutrašnji moralni kompas, pa se sve svede samo na spoljašnje materijalne vrednosti. Posledica taga je rivalstvo i površnost. Zbog toga se nikada ne može biti dovoljno bogat, lep, srećan itd.
Poslednja izmena:
)
