E.S.

.

za Danila Kiša

Naš otac
čekajući znak svevišnjih sila
da krene nepojmivim stazama jurodiva
u međuprostoru koji ograničava prozorsko okno
u zapuštenoj sklonoj padu željezničkoj postaji
sačekivao je opsenarske vozove
bez svojih usputnih stanica
upisivajući vreme prolaska u oba pravca
pokušavajući utanačiti i odgonetnuti
imaginarne dolaske i polaske
pri nadčulnim intervalima čekanja i osluškivanja
kada puls sluha i vida poprima pravu liniju
te sačini vozni red ovog vanvremenog mesta
ostavljajući nam u amanet
iskravši se nestavši jednog dana
na dugo očekivan samo njemu znani znak
vozom svojim stepenikom ka nebu
u dim u oblak u astralno plavetnilo
iskrzani umašćeni sinkretički palimpsest
sa sitnim grozničavim rukopisom
kvintisenciju naših nerazumevanja
kao porodični katehizis
ispunjen mlečnom svetlošću
izgubljenih dečijih suza
za san kroz sve linije života
OČEEEEEE!!!!!

 

[- - - - - - -]

bravo...

"Vjetar mu je razvijao pepeo kroz vitki dimnjak
krematorijuma, visoko, visoko...
sve do duge."

 

[lejla.al.dbuni]

Majstor si da izabrane reci poredjas u isprepletene misli koje sjajno oslikavaju postojanje Bozanskog u ljudima.
Divna posveta za Danila Kisa...

 

[spiholog]

Kao i do sada, tvoje pesme me ostavljaju bez daha:svojom lakocom, dubinom, majstorstvom, cak i bojom slova ukomponovanom sa njihovim stilom...

 

[fitolend]

Svima hvala