Džohatsu - narod koji jednostavno "ispari" u Japanu

[Sensei]

Ljudi stalno nestaju iz svojih ustaljenih života, ali nigde ovaj fenomen nije tako rasprostranjen kao u Japanu, zemlji koja je čak smislila i naziv za taj fenomen – „johatsu“ 蒸発.

Najčešći razlozi koji teraju ljude da nestanu bez traga su upravo oni o kojima verovatno razmišljate – neizbežni dugovi, veze bez ljubavi i ozloglašeno oštra radna kultura u Japanu.

Ali postoje određeni kulturni faktori koji ove razloge čine mnogo ozbiljnijim u Japanu nego bilo gde drugde. Mnogi Japanci smatraju nepodnošljivim sramotu od opterećivanja porodice dugovima, razvoda – što je oduvek bilo veoma retko u ovoj azijskoj zemlji – ili čak napuštanja posla.

Ovo im ostavlja samo nekoliko opcija – da oduzmu sebi život umesto da žive sa sramotom, radeći do smrti ili postanu „džohatsu“, što bukvalno znači da ispare iz svojih života.

 

[Sensei]

„Isparavanje“ je više administrativni nestanak. Preko 100.000 Japanaca nestane svake godine!

 

[Sensei]

Fenomen je otkriven svetu kada je 2008. godine francuskoj novinarki Leni Mauger prijatelj ispričao o par nestanaka. Ljudi nisu bili ni kidnapovani, niti poginuli, samo su nestali oko ponoći.

Dalje, Maugerov prijatelj joj je rekao da je široko rasprostranjen fenomen da svake godine hiljade ljudi ode u podzemlje da postanu „Johatsu“. Zbog toga je Mauger billa radoznala da dokumentuje misteriozne nestanke u modernoj zemlji kao što je Japan i da koristi sve moguće resurse da pronađe nestale ljude.

Tako je u narednih pet godina Mauger zajedno sa svojim suprugom fotografom po imenu Stephane Remael nastavila da dokumentuje činjenice koje su pronašli.

 

[Sensei]

Gde žive Johatsu-ljudi?

U Japanu postoji društvo podzemlja koje obični posmatrači ne vide. Noćni pokretači su oni koji tajno premeštaju Johatsu u društvo podzemlja bez otkrivanja njihove lokacije, ponekad ceo tim dođe da premesti Johatsu.

Ovo društvo čak ima neke gradove koji se smatraju getima; Deo grada u kome ljudi žive kao rezultat društvenog, pravnog ili ekonomskog pritiska.

Ova mesta su izbrisana sa mape, tako da ljudi mogu da nestanu u getima kao što su „Sanja” i „Kamagasaki”, pošto ovim oblastima upravlja japanska mafija poznata kao „Jakuza”.

Zato taksisti izbegavaju ove senovite četvrti. Johatsuu nije potrebna lična karta ili državni papir da bi živeo u ovom društvu, oni mogu da pronađu jeftine hotele i apartmane kako bi se utopili u lokalnu kulturu. Štaviše, oni mogu da nađu posao ili radeći nešto legalno ili nelegalno i primaju platu u gotovini.

 

[Lada]

Odlicna,neobicna temilica

 

[Sensei]

Profesor sociologije Takehiko Kariia objašnjava zašto je verovatnije postojanje Johatsua u Japanu nego u drugim zemljama. U proteklih 20 godina, škole su razvile kreativnost i individualno izražavanje, ali su društveno okruženje i radno mesto ostali nepromenjeni. Nema razlike između novopečenog diplomiranog i platnog radnika iz 80-ih, oboje se nalaze u istom hijerarhijskom kancelarijskom miljeu. Vreme godišnjeg odmora je skraćeno, radno vreme duže, disciplina i timski rad okoštali tokom dve decenije.

 

[Sensei]

Nažalost, Japan ima kulturu u kojoj se napuštanje kompanije smatra sramotnim. Japan nema zakone protiv diskriminacije. Žene se redovno suočavaju sa diskriminacijom i seksualnim uznemiravanjem na radnom mestu. Na primer; trudnica bi mogla dobiti otkaz ili degradaciju ako bude zaposlena. Žene su stalno seksualno eksploatisane od strane muškaraca, neki hoteli čak nude privatnost šefu i sekretarici sredinom popodneva. Osoba nije diskriminisana samo po rasi ili boji kože, već i po krvnoj grupi. U članku objavljenom u Japanu objašnjeno je zašto tip B ima najgore osobine ponašanja povezujući krvne grupe i osobine ličnosti.