(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
DŽIDŽABIDŽAVO NEBO
Dobro vam jutro blogeri,
Da razveselimo ovo nebo golubije plave boje...nekako spušteno na naše glave pa pritiska i zveči. To je zato što mu nedostaje boja...nekako...imam potrebu da zašarenom...male stvari što osmeh u oko nateraju....pa se onda i dušica nasmeši...sramežljivo i jedva primetno u početku, ali posle, kad se osmeli to bude širok osmeh za ceo dan...e, baš mi je merak da okačim sve te džidžabidže i malene smejalice na to nebo natušteno.....
kaže nebo....a ja njemu
volim i ja tebe
eto...rekla sam mu ...hahahah
Pa....kačite ko šta hoće....da napravimo didžabidžavo nebo...šareno bre....ovo jednobojno mi ne pasuje baš nešto
